Po međunarodnom pravu poželjno je priznavanje granica susednih zemalja ali to nije uslov za ulazak u Evropsku uniju (EU), kaže zamenik nemačkog ministra odbrane Kristijan Šmit.
"Poželjno je da se, što se tiče međunarodnog prava, priznaju granice susednih zemalja, ali to svakako nije uslov za ulazak u EU. Dalji koraci ne zavise od toga šta će biti za 10-15 godina. Sada se bavimo konkretnim stvarima", rekao je Šmit novinarima.
Na pitanje da li će Srbija bez rešenog pitanja granica i bez priznavanja Kosova postati članica EU, Šmit je na konferenciji za novinare u ambasadi Nemačke u Beogradu rekao da granice treba da budu regulisane i da se do njihove promene ne može doći nasiljem.
"Kada se pragmatično prihvati realnost, onda se Srbija može dobro razvijati u EU, u okviru koji je dat", istakao je Šmit, navodeći da je i Nemačka tokom prošlog veka naučila da prihvati realnost.
On je istakao da se sposobnost Srbije da bude deo EU ne može vezati isključivo za pitanje Kosova, ali se, kako je naglasio, od Srbije očekuje saradnja sa susedima.
Šmit je istakao da je svima jasno da ove godine neće uslediti prijem Srbije u EU, i da zbog toga nije ni na dnevnom redu ratifikacija Sporazuma u nemačkom Bundestagu, sada se radi o prvim koracima posle Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i putem kojim dalje idemo.
Zamenik ministra finansija Nemačke Harmund Košik rekao je da je za nemačku vladu najbitnije rešavanje praktičnih problema sa kojima se ljudi na Kosovu svakodnevno susreću, a to su ujedno i kopenhaški kriterijumi čije je ispunjenje osnov za članstvo u EU.
Šmit i Košik su danas u Beogradu završili jednodnevnu radnu posetu, tokom koje su razgovorali sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem i šefom pregovaračkog tima Beograda Borkom Stefanovićem, kao i ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.
Sa ministrom odbrane Šmit je razgovarao o bilateralnoj saradnji, kroz razmenu oficira, i podoficira, međusobnu posetu vojnih akademija, ali i konkretna saradnja u oblasti sanitetskih službi.
“Razgovarali smo i o evropskoj perspektivi Srbije, jer smatramo važnim da treba skrenuti pažnju na strategiju za čitav zapadni Balkan, u trenutku kada se otvaraju vrata Hrvatskoj“, kazao je Šmit.
Košnik je, govoreći o privrednim temama, izrazio zadovoljstvo što je u Srbiji prošle godine zabeležen privredni rast, i što se takav trend prognozira i u ovoj godini, kada privreda treba da raste 3 odsto.
(agencije/MONDO)
Na pitanje da li će Srbija bez rešenog pitanja granica i bez priznavanja Kosova postati članica EU, Šmit je na konferenciji za novinare u ambasadi Nemačke u Beogradu rekao da granice treba da budu regulisane i da se do njihove promene ne može doći nasiljem.
"Kada se pragmatično prihvati realnost, onda se Srbija može dobro razvijati u EU, u okviru koji je dat", istakao je Šmit, navodeći da je i Nemačka tokom prošlog veka naučila da prihvati realnost.
On je istakao da se sposobnost Srbije da bude deo EU ne može vezati isključivo za pitanje Kosova, ali se, kako je naglasio, od Srbije očekuje saradnja sa susedima.
Šmit je istakao da je svima jasno da ove godine neće uslediti prijem Srbije u EU, i da zbog toga nije ni na dnevnom redu ratifikacija Sporazuma u nemačkom Bundestagu, sada se radi o prvim koracima posle Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i putem kojim dalje idemo.
Zamenik ministra finansija Nemačke Harmund Košik rekao je da je za nemačku vladu najbitnije rešavanje praktičnih problema sa kojima se ljudi na Kosovu svakodnevno susreću, a to su ujedno i kopenhaški kriterijumi čije je ispunjenje osnov za članstvo u EU.
Šmit i Košik su danas u Beogradu završili jednodnevnu radnu posetu, tokom koje su razgovorali sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem i šefom pregovaračkog tima Beograda Borkom Stefanovićem, kao i ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.
Sa ministrom odbrane Šmit je razgovarao o bilateralnoj saradnji, kroz razmenu oficira, i podoficira, međusobnu posetu vojnih akademija, ali i konkretna saradnja u oblasti sanitetskih službi.
“Razgovarali smo i o evropskoj perspektivi Srbije, jer smatramo važnim da treba skrenuti pažnju na strategiju za čitav zapadni Balkan, u trenutku kada se otvaraju vrata Hrvatskoj“, kazao je Šmit.
Košnik je, govoreći o privrednim temama, izrazio zadovoljstvo što je u Srbiji prošle godine zabeležen privredni rast, i što se takav trend prognozira i u ovoj godini, kada privreda treba da raste 3 odsto.
(agencije/MONDO)
