Beograđani koji letnji odmor planiraju da provedu van svojih domova imaju dva puta veće šanse da im stanovi ili kuće budu pokradene.
Lopovi koji leti haraju prazne stanove i kuće nose sve od novca i dragocenosti do bele tehnike, pa čak i hranu iz zamrzivača.
Godišnje na teritoriji Beograda bude obijeno oko 1.200 stanova, što je u proseku oko tri stana dnevno, dok se u sezoni letnjih odmora, jun, jul, avgust, taj broj povećava i iznosi pet-šest stanova dnevno, izjavio je Tanjugu zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Zoran Kovačević.
Prema njegovim rečima, ne postoji 100 odsto sigurna zaštita od provalnika, ali ukoliko se preduzmu određene mere, verovatnoća za provalu može biti smanjena.
''Jedna od najefikasnijih mera u zaštiti su sigurnosna vrata, koja, prema našem iskustvu nisu provaljena otkako su se pojavila, unazad 10 do 15 godina. Svaki provalnik voli da svoj posao obavi što pre i ukoliko naiđe na više prepreka, on odustaje i traži stan koji će lakše obiti'', objasnio je Kovačević.
Ukoliko je stan osiguran alarmom koji se tokom provale uključi, u 99 odsto slučajeva lopov odustaje od svoje namere.
Uglavnom biraju stanove koji imaju jednu, običnu bravu, i vrata koja mogu da se otvore snagom tela.
Kovačević građanima preporučuje da pre odlaska na put, ključ od stana ostave nekome ko će povremeno dolaziti da prazni poštansko sanduče ili da pali svetlo u stanu, kao i da dragocenosti, zlato pre svega drže na bezbednom mestu kao što je sef banke.
Najteže se u trag ulazi ukradenom novcu ili zlatu, jer je teško dokazati njegovo poreklo, ali ima provalnika koji iz stana uzimaju belu tehniku, elektorniku pa čak i hranu iz zamrzivača, kazao je Kovačević.
Za razliku od lopova amatera koji su najčešće narkomani i obijaju stanove kada im treba novac za drogu, profesionalci izvršenje tog krivičnog dela planiraju i po nekoliko dana, kazao je Kovačević.
Priprema se, prema njegovim rečima, sastoji od osmatranja, proveravanja telefonom ili interfonom da li u stanu ima nekoga, praćenja da li se prazni poštansko sanduče ili pali svetlo u stanu.
Profesionalci su uglavnom višestruki povratnici i poznati policiji, jer se posle hapšenja i izdržane kazne, vraćaju svom starom poslu, rekao je Kovačević i dodao da je kaznena politika prema ovom krivičnom delu isuviše blaga.
Kazna za krađu iznosi od jedne do osam godina zatvora, a ukoliko vrednost ukradene robe prelazi 1.5 miliona dinara, onda se ona kreće od dve do deset godina.
Međutim, uspeh je ako se neko osudi i na tri-četiri godine, jer su kazne mnogo niže čak i u slučajevima kada provalnik iza sebe ima više desetina izvršenih dela, objasnio je Kovačević i dodao da sud ponekad neće ni da pokrene proces u slučajevima provale.
On je ukazao da provalnici, inače, nisu nasilni, retko nose oružje i izbegavaju fizički kontakt.
''Dešavalo se da vlasnik stana po povratku zatekne lopova u pljački, ali njima je tada cilj da što pre pobegnu sa lica mesta. U takvim slučajevima, najbolje je da mu se čovek skloni sa puta, da ne bi došlo do nekih neželjenih situacija, a potom da se pozove policija'', zaključio je Kovačević.
(Tanjug)
Godišnje na teritoriji Beograda bude obijeno oko 1.200 stanova, što je u proseku oko tri stana dnevno, dok se u sezoni letnjih odmora, jun, jul, avgust, taj broj povećava i iznosi pet-šest stanova dnevno, izjavio je Tanjugu zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Zoran Kovačević.
Prema njegovim rečima, ne postoji 100 odsto sigurna zaštita od provalnika, ali ukoliko se preduzmu određene mere, verovatnoća za provalu može biti smanjena.
''Jedna od najefikasnijih mera u zaštiti su sigurnosna vrata, koja, prema našem iskustvu nisu provaljena otkako su se pojavila, unazad 10 do 15 godina. Svaki provalnik voli da svoj posao obavi što pre i ukoliko naiđe na više prepreka, on odustaje i traži stan koji će lakše obiti'', objasnio je Kovačević.
Ukoliko je stan osiguran alarmom koji se tokom provale uključi, u 99 odsto slučajeva lopov odustaje od svoje namere.
Uglavnom biraju stanove koji imaju jednu, običnu bravu, i vrata koja mogu da se otvore snagom tela.
Kovačević građanima preporučuje da pre odlaska na put, ključ od stana ostave nekome ko će povremeno dolaziti da prazni poštansko sanduče ili da pali svetlo u stanu, kao i da dragocenosti, zlato pre svega drže na bezbednom mestu kao što je sef banke.
Najteže se u trag ulazi ukradenom novcu ili zlatu, jer je teško dokazati njegovo poreklo, ali ima provalnika koji iz stana uzimaju belu tehniku, elektorniku pa čak i hranu iz zamrzivača, kazao je Kovačević.
Za razliku od lopova amatera koji su najčešće narkomani i obijaju stanove kada im treba novac za drogu, profesionalci izvršenje tog krivičnog dela planiraju i po nekoliko dana, kazao je Kovačević.
Priprema se, prema njegovim rečima, sastoji od osmatranja, proveravanja telefonom ili interfonom da li u stanu ima nekoga, praćenja da li se prazni poštansko sanduče ili pali svetlo u stanu.
Profesionalci su uglavnom višestruki povratnici i poznati policiji, jer se posle hapšenja i izdržane kazne, vraćaju svom starom poslu, rekao je Kovačević i dodao da je kaznena politika prema ovom krivičnom delu isuviše blaga.
Kazna za krađu iznosi od jedne do osam godina zatvora, a ukoliko vrednost ukradene robe prelazi 1.5 miliona dinara, onda se ona kreće od dve do deset godina.
Međutim, uspeh je ako se neko osudi i na tri-četiri godine, jer su kazne mnogo niže čak i u slučajevima kada provalnik iza sebe ima više desetina izvršenih dela, objasnio je Kovačević i dodao da sud ponekad neće ni da pokrene proces u slučajevima provale.
On je ukazao da provalnici, inače, nisu nasilni, retko nose oružje i izbegavaju fizički kontakt.
''Dešavalo se da vlasnik stana po povratku zatekne lopova u pljački, ali njima je tada cilj da što pre pobegnu sa lica mesta. U takvim slučajevima, najbolje je da mu se čovek skloni sa puta, da ne bi došlo do nekih neželjenih situacija, a potom da se pozove policija'', zaključio je Kovačević.
(Tanjug)
