Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je večeras u Berlinu da Srbija očekuje status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i, ubrzo nakon toga, početak pregovora o pridruživanju, ali da neće menjati stav o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.
"Rešavanje pitanja Kosova suviše je važno za oba naroda, i Srbe i Albance, da bi postalo politička igra uslovljavanja članstvom u Evropskoj uniji", ocenio je Tadić u predavanju na temu "Srbija kao akter regionalnog pomirenja i faktor stabilnosti na Balkanu" u Fondaciji Fridrih Ebert.
Prema njegovim rečima, građani Srbije žele u EU i bila bi velika šteta i za Srbiju i za zemlje EU ako bi naša zemlja bila u statusu večnog približavanja Uniji.
U Srbiji već sada postoji konsenzus da je članstvo u EU strateški cilj, a da su regionalno pomirenje i stabilnost neophodni preduslovi uključivanja u evropske tokove, istakao je predsednik Tadić.
"Srbija je dovoljno dugo bila na marginama evropskih integracija, sada je došao trenutak da budemo u njihovom središtu. Moderna, demokratska Srbija - deset godina nakon pada Miloševića - spremna je da počne razgovore o pristupanju sa Evropskom unijom", rekao je predsednik Srbije.
On je kazao da Srbija danas "Evropu gleda u oči i kaže da je učinila ono što je obećala", zapitavši se da li će EU učiniti to isto.
Tadić je naglasio da Srbija pre ulaska u EU želi da reši pitanje Kosova, ali da konačno rešenje odmah sada ne bi u jednakoj meri uvažilo interese i jednih i drugih.
"Ono što znate i ono što nije sporno: Srbija neće i ne može priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova" zaključio je predsednik Srbije.
On je kazao da problem može da se reši samo pomirenjem Srba i Albanaca, i da nema pomirenja ako se ne razgovara.
"Zbog toga Beograd i Priština vode dijalog pod pokroviteljstvom EU, i očekujem prve rezultate već tokom jula", rekao je predsednik Srbije.
On je izrazio uverenje da će već naredni meseci pokazati u kojoj meri su lideri savremene Evrope spremni da slede viziju utemeljivača današnje Evrope.
"Razrušena Evropa na kraju Drugog svetskog rata nikada ne bi mogla da preraste u ono što je danas, da u viziju njenog ujedinjenja nije bila utkana ideja o uzajamnoj solidarnosti”, ukazao je predsednik Srbije.
Integracija Zapadnog Balkana neće, uveren je Tadić, ugroziti blagostanje i stabilnost u Evropi, upitavši da li i šta bi moglo da se dogodi u slučaju da do integracije ne dođe u dogledno vreme.
"Neću dati odgovor, nego ću se zapitati: Nisu li balkanski narodi, ali i Evropa već platili previsoku cenu nestabilnosti", naveo je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, priključenje Srbije EU "može i mora da je ojača, a nikako da je oslabi".
"Srbija je danas jedan od predvodnika borbe protiv organizovanog kriminala, a nema i neće biti kompromisa u sistemskoj borbi protiv korupcije, kao najozbiljnije pretnje nesmetanom razvoju tržišne ekonomije", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je, govoreći o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, rekao da će se Mladiću u Hagu pridružiti i poslednji osumnjičeni u bekstvu Goran Hadžić.
"Oni koji me prethodnih sedmica podsećaju na njega ne moraju to da čine. Kada kažem da će Srbija ispuniti svoje obaveze, onda će to, sve dok sam ja predsednik tako i biti", naglasio je Tadić.
"Hapšenje svih osumnjičenih je preduslov pomirenja u regionu. Nije li baš savremena Nemačka nastala upravo na iskrenom i konsekventnom suočavanju sa teškom prošlošću", naveo je predsednik Srbije.
On je rekao da, upravo zato, očekuje da SB UN odobri nezavisnu istragu o šokantnim izveštajima o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
"Srbija ne negira zločine koji su činjeni nad kosovskim Albancima, ali postoji tendencija da se zločini počinjeni nad Srbima naočigled međunarodne zajednice negiraju", ocenio je Tadić.
Tadić se u govoru osvrnuo i na ulogu nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića u demokratskom preobražaju Srbije.
Predsednik Srbije je podsetio da su posle demokratskih promena 2000. godine mnoge političke fondacije obnovile svoj rad, ali da je jedino Fridrih Ebert obnovio svoj rad odmah nakon NATO intervencije 1999. godine.
Svečanosti u Fondaciji Fridrih Ebert prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi iz političkog, ekonomskog i kulturnog miljea Berlina.
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, građani Srbije žele u EU i bila bi velika šteta i za Srbiju i za zemlje EU ako bi naša zemlja bila u statusu večnog približavanja Uniji.
U Srbiji već sada postoji konsenzus da je članstvo u EU strateški cilj, a da su regionalno pomirenje i stabilnost neophodni preduslovi uključivanja u evropske tokove, istakao je predsednik Tadić.
"Srbija je dovoljno dugo bila na marginama evropskih integracija, sada je došao trenutak da budemo u njihovom središtu. Moderna, demokratska Srbija - deset godina nakon pada Miloševića - spremna je da počne razgovore o pristupanju sa Evropskom unijom", rekao je predsednik Srbije.
On je kazao da Srbija danas "Evropu gleda u oči i kaže da je učinila ono što je obećala", zapitavši se da li će EU učiniti to isto.
Tadić je naglasio da Srbija pre ulaska u EU želi da reši pitanje Kosova, ali da konačno rešenje odmah sada ne bi u jednakoj meri uvažilo interese i jednih i drugih.
"Ono što znate i ono što nije sporno: Srbija neće i ne može priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova" zaključio je predsednik Srbije.
On je kazao da problem može da se reši samo pomirenjem Srba i Albanaca, i da nema pomirenja ako se ne razgovara.
"Zbog toga Beograd i Priština vode dijalog pod pokroviteljstvom EU, i očekujem prve rezultate već tokom jula", rekao je predsednik Srbije.
On je izrazio uverenje da će već naredni meseci pokazati u kojoj meri su lideri savremene Evrope spremni da slede viziju utemeljivača današnje Evrope.
"Razrušena Evropa na kraju Drugog svetskog rata nikada ne bi mogla da preraste u ono što je danas, da u viziju njenog ujedinjenja nije bila utkana ideja o uzajamnoj solidarnosti”, ukazao je predsednik Srbije.
Integracija Zapadnog Balkana neće, uveren je Tadić, ugroziti blagostanje i stabilnost u Evropi, upitavši da li i šta bi moglo da se dogodi u slučaju da do integracije ne dođe u dogledno vreme.
"Neću dati odgovor, nego ću se zapitati: Nisu li balkanski narodi, ali i Evropa već platili previsoku cenu nestabilnosti", naveo je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, priključenje Srbije EU "može i mora da je ojača, a nikako da je oslabi".
"Srbija je danas jedan od predvodnika borbe protiv organizovanog kriminala, a nema i neće biti kompromisa u sistemskoj borbi protiv korupcije, kao najozbiljnije pretnje nesmetanom razvoju tržišne ekonomije", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je, govoreći o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, rekao da će se Mladiću u Hagu pridružiti i poslednji osumnjičeni u bekstvu Goran Hadžić.
"Oni koji me prethodnih sedmica podsećaju na njega ne moraju to da čine. Kada kažem da će Srbija ispuniti svoje obaveze, onda će to, sve dok sam ja predsednik tako i biti", naglasio je Tadić.
"Hapšenje svih osumnjičenih je preduslov pomirenja u regionu. Nije li baš savremena Nemačka nastala upravo na iskrenom i konsekventnom suočavanju sa teškom prošlošću", naveo je predsednik Srbije.
On je rekao da, upravo zato, očekuje da SB UN odobri nezavisnu istragu o šokantnim izveštajima o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
"Srbija ne negira zločine koji su činjeni nad kosovskim Albancima, ali postoji tendencija da se zločini počinjeni nad Srbima naočigled međunarodne zajednice negiraju", ocenio je Tadić.
Tadić se u govoru osvrnuo i na ulogu nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića u demokratskom preobražaju Srbije.
Predsednik Srbije je podsetio da su posle demokratskih promena 2000. godine mnoge političke fondacije obnovile svoj rad, ali da je jedino Fridrih Ebert obnovio svoj rad odmah nakon NATO intervencije 1999. godine.
Svečanosti u Fondaciji Fridrih Ebert prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi iz političkog, ekonomskog i kulturnog miljea Berlina.
(Tanjug)
