Na mobing se kako pokazuje dosadašnja praksa, podjednako žale i žene i muškarci. Žene posebno ugrožene u reproduktivnom periodu.
Prvi osnovni sud u Beogradu nije doneo nijednu presudu po žalbama građana na zlostavljanje na radu, iako je zakon o mobingu gotovo godinu dana na snazi, a na mobing se kako pokazuje dosadašnja praksa, podjednako žale i žene i muškarci.
Portparolka tog suda Gordana Vuković rekla je agenciji Beta da su od septembra 2010. godine, od kad je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, pa do aprila ove godine, građani podneli 38 tužbi, uglavnom protiv poslodavaca, ali da još nije doneta nijedna presuda.
"U 2010. godini podnete su 32 tužbe, od kojih je 12 odbačeno, a 20 ostalo nerešeno, dok je do aprila ove godine od šest podnetih tužbi, pet odbačeno a jedna spojena sa drugim predmetom", precizirala je ona.
Građani su uglavnom tužili poslodavce, u nekim situacijima poslodavce i kolege, rekla je Vuković i dodala da su se zaposleni najčešće žalili na međuljudske odnose.
Pravna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kaže da im se svakog dana, žaleći se na zlostavljanje na radu, obrati oko 10 zaposlenih, da je u dve trećine slučajeva reč o mobingu, dok su ostalo povrede drugih prava iz radnog odnosa.
Agenciji se podjednako javljaju zaposleni u državniim i privatnim firmama, navela je Kićanović i istakla da je u državnom i javnom sektoru izuzetno prisutan politički mobing.
Kićanović je istakla da se građani iz urbanijih sredina češće javljaju Agenciji, navodeći da se na mobing podjednako žale i žene i muškarci.
Žene su ugroženije u reproduktivnom periodu, jer se često mladim ženama postavljaju pitanja da li imaju nameru da rađaju i tako im se ugrožava privatnost, navela je ona.
"Često se od njih zahteva da potpisivajući ugovor o zaključivanju radnog odnosa potpišu i blanko sporazumni prestanak u slučaju da ostanu trudne, što je ozbiljan problem", zaključila je Kićanović.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zlostavljanje se definiše kao aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a čiji je cilj povreda ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, kao i položaja zaposlenog.
Pod zlostavljanjem se podrazumeva i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos.
(Beta)
Portparolka tog suda Gordana Vuković rekla je agenciji Beta da su od septembra 2010. godine, od kad je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, pa do aprila ove godine, građani podneli 38 tužbi, uglavnom protiv poslodavaca, ali da još nije doneta nijedna presuda.
"U 2010. godini podnete su 32 tužbe, od kojih je 12 odbačeno, a 20 ostalo nerešeno, dok je do aprila ove godine od šest podnetih tužbi, pet odbačeno a jedna spojena sa drugim predmetom", precizirala je ona.
Građani su uglavnom tužili poslodavce, u nekim situacijima poslodavce i kolege, rekla je Vuković i dodala da su se zaposleni najčešće žalili na međuljudske odnose.
Pravna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kaže da im se svakog dana, žaleći se na zlostavljanje na radu, obrati oko 10 zaposlenih, da je u dve trećine slučajeva reč o mobingu, dok su ostalo povrede drugih prava iz radnog odnosa.
Agenciji se podjednako javljaju zaposleni u državniim i privatnim firmama, navela je Kićanović i istakla da je u državnom i javnom sektoru izuzetno prisutan politički mobing.
Kićanović je istakla da se građani iz urbanijih sredina češće javljaju Agenciji, navodeći da se na mobing podjednako žale i žene i muškarci.
Žene su ugroženije u reproduktivnom periodu, jer se često mladim ženama postavljaju pitanja da li imaju nameru da rađaju i tako im se ugrožava privatnost, navela je ona.
"Često se od njih zahteva da potpisivajući ugovor o zaključivanju radnog odnosa potpišu i blanko sporazumni prestanak u slučaju da ostanu trudne, što je ozbiljan problem", zaključila je Kićanović.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zlostavljanje se definiše kao aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a čiji je cilj povreda ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, kao i položaja zaposlenog.
Pod zlostavljanjem se podrazumeva i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos.
(Beta)
