Ratni starešina policije BiH Ilija Jurišić ponovo je danas negirao krivicu za napad na vojnike JNA u Tuzli 1992. godine.
On je istakao da kao bosanski državljanin nije morao da dođe na suđenje u Beograd ali da je to ipak uradio kako bi skinuo ljagu sa svog imena.
"Savest mi je mirna i obraz čist", izjavio je Jurišić na početku ponovljenog suđenja pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
Jurišić je istakao da on nije bio pripadnik bošnjačko-hrvatskih snaga tokom rata u BiH kako je to navedeno u optužnici, već dežurni starešina operativnog štaba javne bezbednosti u Tuzli.
On je naglasio da nije bio starešina i da ni o čemu nije mogao samostalno da donosi odluke.
Jurišić je danas došao na suđenje u Beograd iz Tuzle, pošto se brani sa slobode.
Jurišić je posle dve i po godine pritvora u oktobru prošle godine pušten da se brani sa slobode, odlukom Apelacionog suda u Beogradu.
Apelacioni sud je 11. oktobra 2011. godine ukinuo presudu kojom je Jurišić bio osuđen na 12 godina zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljena srestva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, i naložio novo suđenje pred prvostepenim sudom i potpuno novim sudskim većem.
Njemu će se ponovo suditi zbog optužbe da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine, rečima "na vatru odgovori vatrom".
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 njih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
Apelacioni sud je u nalogu za ponavljanje prvostepenog postupka naložio sudu da utvrdi zašto se tuzlanski garnizon povlačio i po čijoj naredbi.
Takođe, prvostepeni sud treba da utvrdi da li je Jurišić znao za "perfidni plan" kriznog štaba Tuzle na čelu sa Mehmedom Bajrićem.
Prema stavu Apelacionog suda prvostepeni sud treba da istraži i utvrdi ulogu kriznih štabova tokom sukoba u Bosni.
(Tanjug)
"Savest mi je mirna i obraz čist", izjavio je Jurišić na početku ponovljenog suđenja pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
Jurišić je istakao da on nije bio pripadnik bošnjačko-hrvatskih snaga tokom rata u BiH kako je to navedeno u optužnici, već dežurni starešina operativnog štaba javne bezbednosti u Tuzli.
On je naglasio da nije bio starešina i da ni o čemu nije mogao samostalno da donosi odluke.
Jurišić je danas došao na suđenje u Beograd iz Tuzle, pošto se brani sa slobode.
Jurišić je posle dve i po godine pritvora u oktobru prošle godine pušten da se brani sa slobode, odlukom Apelacionog suda u Beogradu.
Apelacioni sud je 11. oktobra 2011. godine ukinuo presudu kojom je Jurišić bio osuđen na 12 godina zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljena srestva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, i naložio novo suđenje pred prvostepenim sudom i potpuno novim sudskim većem.
Njemu će se ponovo suditi zbog optužbe da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine, rečima "na vatru odgovori vatrom".
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 njih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
Apelacioni sud je u nalogu za ponavljanje prvostepenog postupka naložio sudu da utvrdi zašto se tuzlanski garnizon povlačio i po čijoj naredbi.
Takođe, prvostepeni sud treba da utvrdi da li je Jurišić znao za "perfidni plan" kriznog štaba Tuzle na čelu sa Mehmedom Bajrićem.
Prema stavu Apelacionog suda prvostepeni sud treba da istraži i utvrdi ulogu kriznih štabova tokom sukoba u Bosni.
(Tanjug)
