Hoće li Srbija postati prva balkanska zemlja koja uvodi gej brakove zahvaljujući izmenama građanskog zakonika glavna je tema medija.
Mogućnost da radna grupa Vlade Srbije koja radi na izradi novog građanskog zakonika u njegov nacrt unese i odredbu o priznavanju homoseksualnih brakova, glavna je tema medija ovih dana.
Kako "Press" saznaje, ova kontroverzna norma bila bi uvedena kroz novu formulaciju braka kao "zajednice dve osobe", a ne isključivo muškarca i žene.
Sagovornici "Pressa" upozoravaju da će, ako ova ideja prođe, sledeći korak biti zahtev gej grupa da im se dozvoli i usvajanje dece. Ukoliko se ove novine "proguraju" u nov građanski zakonik, porodični odnosi u Srbiji više neće biti isti.
A priča o gej brakovima išla bi u paketu sa predlozima poput izjednačavanja bračne i vanbračne zajednice, crkvenog i opštinskog venčanja, zaštite dece od fizičkog kažnjavanja, legalizacije surogat majki...
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da kod većine naših građana samo pominjanje gej brakova izaziva veliki otpor jer veruju da će odmah nakon toga na red doći i njihov zahtev za usvajanje dece.
"Kao psiholog, ne bih smeo da kažem da bi ta deca bila u istom položaju kao ona koja rastu u heterogenim zajednicama. Moram priznati da bi odrastanjem u gej zajednici deca mogla da budu na neki način oštećena.
Naše društvo nije spremno za gej brakove, ali se moramo pomiriti da će to pitanje pre ili kasnije doći na dnevni red. Međutim, kod pitanja usvajanja dece treba povesti ozbiljnu stručnu raspravu, u koju treba uključiti kompletnu stručnu javnost, od pedagoga i psihologa do zdravstvenih radnika", upozorava Trebješanin.
Za psihoterapeuta Zorana Milivojevića postavljanje pitanja gej brakova u ovom trenutku nije ništa drugo do provokacija.
"U situaciji kada smo gledali okršaj između protivnika gej parade i policije u centru Beograda i kada imamo potpunu podeljenost u Srbiji po ovom pitanju, postavljanje takve teze treba da se shvati kao neka vrsta provokacije.
Umesto dijaloga, predlagači nove verzije porodičnog zakona pokušavaju da proture više neprihvatljivih teza za većinu građana Srbije.
Tu, pored gej brakova, mislim i na pokušaj da se zabrani roditeljima da telesno kažnjavaju dete", ističe Milivojević.
On kaže da predlagači zakona veruju da će pravnim nasiljem preko noći uvesti Srbiju u red skandinavskih zemalja.
"Svi znamo da je to nemoguće! Razumem potrebu ljudi koji žive u istopolnim zajednicama da pravno urede svoje odnose, ali to ne može biti brak jer u Srbiji nisu sazreli društveni uslovi za to.
Umesto da predlagači zakona rešavaju problem, oni ga na ovaj način samo produbljuju i stvaraju nove podele u našem društvu. Mnoge od ovih inicijativa trebalo bi da sačekaju bar još desetak godina da ponovo dođu na red", kategoričan je Milivojević.
On kaže da građani Srbije očekuju da im vlast saopšti šta je sve uslov za ulazak u Evropsku uniju jer tu očigledno postoji široko polje manipulacije.
"Često se čuje da moramo da progutamo ovo ili ono da bismo bili primljeni u EU. Ipak, uveren sam da ovakvi zahtevi nisu uslov za naše članstvo jer ni u mnogim državama EU takvi zakoni nisu usvojeni", zaključuje Milivojević.
Psihijatar Jovan Marić nije iznenađen najavama da bi srpski gejevi uskoro mogli da stanu pred matičara, ali priznaje da se najviše plaši njihovog sledećeg koraka, a to je zahtev da im se omogući da usvajaju decu.
"Nakon gej parade u centru Beograda znao sam da će ovo biti sledeći korak! Najgore je, i to me najviše brine, što će sledeći potez biti njihov zahtev za usvajanje dece. To se ne sme dozvoliti jer deca treba da rastu uz oba heteroseksualna roditelja, a takvih je 97 odsto.
Razumem njihovu potrebu da urede svoj odnos po pitanju zajedničke imovine i nasleđivanja, ali pravnici prvo treba da nam kažu da li im ta prava obezbeđuje vanbračna zajednica", ističe Marić.
Predraga Ajzdejkovića iz Gej lezbijskog info centra obradovala je vest da će i u Srbiji gejevi moći pred matičara.
Da bi se kod nas priznao gej brak, prvo mora d ase promeni Ustav, koji ih zabranjuje. Prema našim saznanjima oko 10.000 gejeva i lezbijki u Srbiji živi u zajednici. Oni bi trebalo da ostvare pravo na nasleđivanje imovine i razne druge benefite. Znam i parove koji bi, da mogu, rado usvojili dete", kaže Azdejković.
Prema rečima Borisa Milićevića, člana Gej-strejt alijanse kaže da gejevima u Srbiji ne treba papir da bi odgajali decu, jer oni to već čine.
"Mnogi gejevi i lezbijke već odgajaju decu. Recimo gej muškarac napravi dogovor sa partnerkom koja mu rodi dete, o kojem on posle brine na svaki mogući način. Takvih slučajeva ima koliko god hoćete", navodi Milićević. On kaže da nije bitno da li su roditelji homoseksualci ili heteroseksualci, već kakav je njihov odnos prema detetu, piše "Press".
(MONDO)
Kako "Press" saznaje, ova kontroverzna norma bila bi uvedena kroz novu formulaciju braka kao "zajednice dve osobe", a ne isključivo muškarca i žene.
Sagovornici "Pressa" upozoravaju da će, ako ova ideja prođe, sledeći korak biti zahtev gej grupa da im se dozvoli i usvajanje dece. Ukoliko se ove novine "proguraju" u nov građanski zakonik, porodični odnosi u Srbiji više neće biti isti.
A priča o gej brakovima išla bi u paketu sa predlozima poput izjednačavanja bračne i vanbračne zajednice, crkvenog i opštinskog venčanja, zaštite dece od fizičkog kažnjavanja, legalizacije surogat majki...
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da kod većine naših građana samo pominjanje gej brakova izaziva veliki otpor jer veruju da će odmah nakon toga na red doći i njihov zahtev za usvajanje dece.
"Kao psiholog, ne bih smeo da kažem da bi ta deca bila u istom položaju kao ona koja rastu u heterogenim zajednicama. Moram priznati da bi odrastanjem u gej zajednici deca mogla da budu na neki način oštećena.
Naše društvo nije spremno za gej brakove, ali se moramo pomiriti da će to pitanje pre ili kasnije doći na dnevni red. Međutim, kod pitanja usvajanja dece treba povesti ozbiljnu stručnu raspravu, u koju treba uključiti kompletnu stručnu javnost, od pedagoga i psihologa do zdravstvenih radnika", upozorava Trebješanin.
Za psihoterapeuta Zorana Milivojevića postavljanje pitanja gej brakova u ovom trenutku nije ništa drugo do provokacija.
"U situaciji kada smo gledali okršaj između protivnika gej parade i policije u centru Beograda i kada imamo potpunu podeljenost u Srbiji po ovom pitanju, postavljanje takve teze treba da se shvati kao neka vrsta provokacije.
Umesto dijaloga, predlagači nove verzije porodičnog zakona pokušavaju da proture više neprihvatljivih teza za većinu građana Srbije.
Tu, pored gej brakova, mislim i na pokušaj da se zabrani roditeljima da telesno kažnjavaju dete", ističe Milivojević.
On kaže da predlagači zakona veruju da će pravnim nasiljem preko noći uvesti Srbiju u red skandinavskih zemalja.
"Svi znamo da je to nemoguće! Razumem potrebu ljudi koji žive u istopolnim zajednicama da pravno urede svoje odnose, ali to ne može biti brak jer u Srbiji nisu sazreli društveni uslovi za to.
Umesto da predlagači zakona rešavaju problem, oni ga na ovaj način samo produbljuju i stvaraju nove podele u našem društvu. Mnoge od ovih inicijativa trebalo bi da sačekaju bar još desetak godina da ponovo dođu na red", kategoričan je Milivojević.
On kaže da građani Srbije očekuju da im vlast saopšti šta je sve uslov za ulazak u Evropsku uniju jer tu očigledno postoji široko polje manipulacije.
"Često se čuje da moramo da progutamo ovo ili ono da bismo bili primljeni u EU. Ipak, uveren sam da ovakvi zahtevi nisu uslov za naše članstvo jer ni u mnogim državama EU takvi zakoni nisu usvojeni", zaključuje Milivojević.
Psihijatar Jovan Marić nije iznenađen najavama da bi srpski gejevi uskoro mogli da stanu pred matičara, ali priznaje da se najviše plaši njihovog sledećeg koraka, a to je zahtev da im se omogući da usvajaju decu.
"Nakon gej parade u centru Beograda znao sam da će ovo biti sledeći korak! Najgore je, i to me najviše brine, što će sledeći potez biti njihov zahtev za usvajanje dece. To se ne sme dozvoliti jer deca treba da rastu uz oba heteroseksualna roditelja, a takvih je 97 odsto.
Razumem njihovu potrebu da urede svoj odnos po pitanju zajedničke imovine i nasleđivanja, ali pravnici prvo treba da nam kažu da li im ta prava obezbeđuje vanbračna zajednica", ističe Marić.
Predraga Ajzdejkovića iz Gej lezbijskog info centra obradovala je vest da će i u Srbiji gejevi moći pred matičara.
Da bi se kod nas priznao gej brak, prvo mora d ase promeni Ustav, koji ih zabranjuje. Prema našim saznanjima oko 10.000 gejeva i lezbijki u Srbiji živi u zajednici. Oni bi trebalo da ostvare pravo na nasleđivanje imovine i razne druge benefite. Znam i parove koji bi, da mogu, rado usvojili dete", kaže Azdejković.
Prema rečima Borisa Milićevića, člana Gej-strejt alijanse kaže da gejevima u Srbiji ne treba papir da bi odgajali decu, jer oni to već čine.
"Mnogi gejevi i lezbijke već odgajaju decu. Recimo gej muškarac napravi dogovor sa partnerkom koja mu rodi dete, o kojem on posle brine na svaki mogući način. Takvih slučajeva ima koliko god hoćete", navodi Milićević. On kaže da nije bitno da li su roditelji homoseksualci ili heteroseksualci, već kakav je njihov odnos prema detetu, piše "Press".
(MONDO)
