Atlantis, poslednji spejs šatl iz tridesetogodišnjeg programa američke agencije za istraživanje svemira poleteo je danas iz baze Kejp Kanaveral. Četvoročlanom timu "durštvo" prave i miševi, koji su poneti radi eksperimenata u vezi sa osteoporozom.
Poslednji šatl poleteo je u 16:26 i time su okrenute poslednje stranice uzbudljivog i svojevremeno zapanjujućeg programa vieškratne nebeske letelice, kojima je ukupno 355 astronauta u svemir lansirano na 135 misija u kojima je prevaljeno 870 miliona kilometara.
Lansiranje je obavljeno uprkos nepovoljnoj vremenskoj prognozi i najavi oblačnog, čak olujnog vremena.
Lokalna policija procenjuje da se u blizini Svemirskog centra Kenedi okupilo oko 750 000 ljudi, kako bi ispratili šatl na njegov poslednji let.
Prvi svemirski let spejs šatla obavljen je 12. aprila 1981, na misiji šatla Kolumbija, a sledile su akcije šatlova Čelendžer, Diskaveri, Atlantis i Endevour.Lansiranje je obavljeno uprkos nepovoljnoj vremenskoj prognozi i najavi oblačnog, čak olujnog vremena.
Lokalna policija procenjuje da se u blizini Svemirskog centra Kenedi okupilo oko 750 000 ljudi, kako bi ispratili šatl na njegov poslednji let.
Na dvanaestodnevnu misiju Atlantis je krenuo sa zadatkom da na Međunarodnu svemirsku stanicu ponese Rafaelo, višenamenski logistički modul sa delovima i opremom za rad stanice i nakon što spejs šatl bude penzionisan.
Atlantis će isporučiti MSS-u više od 3,5 tona zaliha, a trećinu tereta čini hrana. Ta količina je dovoljna da zadovolji potrebe stanovnika orbitalne stanice u narednih godinu dana.
MSS će u narednom periodu dobijati zalihe od letelica koje proizvode komercijalne firme Spejs iks i Orbitalna nauka. Njihovi prvi letovi očekuju se do kraja ove i početkom sljedeće godine.
U snabdevanju i održavanju MSS učestvovaće i ruske, evropske i japanske svemirske letelice, ali one mogu da ponesu znatno manje tereta od 25 tona, koliki je tovarni kapacitet Nasinog svemirskog šatla.
Četvoročlani tim astonauta Američke svemirske agencije ima neobične saputnike - miševe, piše londonski "Telegraf".
Reč je o 30 miševa koji nisu nikakvi "slepi putnici" kako bi se moglo pomisliti već deo istraživanja o uticaju svemirskog putovanja na kosti, što bi moglo da dovede do novih otkrića ne samo u korist astronauta, već i osoba koje boluju od osteoporoze.
Nulta gravitacija se obično doživljava kao jedan od najzanimljivijih aspekata svemirskog putovanja, ali produženo bestežinsko stanje može da izazove dramatične posledice za skelet astonauta.
Odsustvo pritiska na mišiće i kosti tokom boravka u svemiru dovodi do gubitka mišićnog i koštanog tkiva.
Nakon navršene 20. godine života, ljudi prosečno gube jedan odsto koštane mase godišnje.
Međutim, dok su u svemiru, astronauti mogu da izgube i do dva odsto koštane mase mesečno.
Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici svakodnevno izvode posebne vežbe kako bi usporili ovaj proces, ali naučnici dosad nisu uspeli da nađu način kako da ga u potpunosti zaustave.
Jednom broju miševa koji su poleteli u misiju ubrizgano je antitelo koje blokira proizvodnju sklerostina, proteina koji zaustavlja rast kostiju.
Naučnici se nadaju da će se to pokazati kao efikasan način u zaustavljanju gubitka koštane mase, te da će u budućnosti omogućiti astronautima da provode više vremena u svemiru, što bi bilo neophodno u slučaju slanja misije sa ljudskom posadom na Mars.
To bi, takođe, moglo da dovede i do otkrivanja novih načina lečenja bolesti kao što je osteoporoza.
(MONDO)
