Usvajanjem Beogradske deklaracije danas je završeno 20. godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a u Beogradu.
U okviru deklaracije jednoglasno je usvojena rezolucija o istrazi nelegalne trgovine ljudskim organima na Kosovu, koju je predložila Srbija.
Predlog koji je podnela Srbija prethodno je usvojen na Odboru za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja, uz amandman da će se istraga odvijati pod okriljem Euleksa i Unmika.
Šefica srpske delegacije Suzana Grubješić ocenila je da usvojena rezolucija predstavlja kompromis, pošto će se istraga odvijati pod mandatom Euleksa i Unmik-a, a ne pod mandatom Saveta bezbednosti UN, kako je tražila Srbija.
"Bolje išta nego ništa, politika je veština mogućeg", ocenila je Suzana Grubješić.
Parlamentarci su danas takođe usvojili deklaraciju kojom se hvale srpske vlasti zbog hapšenja i izručenja Haškom tribunalu penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, a SAD su podnele amandman kojim se hvale srpske snage bezbednosti zbog rada na Mladićevom slučaju.
Po hitnom postupku, na inicijativu Španije usvojena je rezolucija o postupku izbora generalnog sekretara OEBS-a.
Rezolucija je predložena zbog, kako je navedeno, nedovoljno transparentnog izbora italijanskog diplomate i bivšeg šefa Unmika Lamberta Zanijera na mesto generalnog sekretara OEBS-a, a u raspravi su učestvovali predstavnici Španije, Litvanije, Velike Britanije, Kazahstana, Austrije, Holandije i predsednik PS OEBS-a Petros Eftimiu.
Eftimiu je danas ponovo izabran za predsednika PS OEBS-a.
Na njegovu inicijativu današnja sednica je počela raspravom, a ne, kako je bilo predviđeno podnošenjem izveštaja bagajnika PS OEBS-a Roberta Batelije i generalnog sekretara skupštine Spensera Olivera.
Parlamentarci su raspravljali o sutuaciji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, situaciji u Avganistanu, u Belorusiji, pomirenju na Zapadnom Balkanu, kao i o uticaju finansijske i ekonomske krize na evro zonu i svet u celini.
Za specijalnog izaslanika OEBS-a za Kavkaz, uključujući i sukob u Nagorno-Karabahu, imenovan je Žoao Sokrateš iz Portugala.
PS je usvojila rezoluciju u kojoj je pozvala vlasti Belorusije da oslobode sve uhapšene učesnike nedavnih demonstracija protiv režima predsednika te zemlje Aleksandra Lukašenka, kao i da sarađuju s predstavnicima OEBS-a u jačanju slobode medija i izrazila žaljenje zbog represije nad nevladinim organizacijama.
Na mirnih demonstracijama u sredu u Minsku je uhapšeno oko 180 ljudi, dok je u drugim gradovima uhapšeno oko 220 demonstranata, među njima i oko 25 novinara, podaci su nevladinih organizacija.
Parlamentarci su takođe raspravljali o reformi OEBS-a, ravnopravnosti polova i slobodi veroispovesti.
U raspravi su, između ostalih, učestvovali predstavnici Finske, Španije, Portugala, Jermenije, Azerbejdžana, SAD, Velike Britanije, Makedonije i Srbije.
Batelija je, podnoseći svoj izveštaj, rekao da budžet PS OEBS-a za sledeću godinu, ostaje isti, pa shodno tome ostaju isti i nacionalni doprinosi.
PS OEBS-a okuplja 320 parlamentaraca iz 55 zemalja iz Evrope, centralne Azije i Severne Amerike. Skupština predstavlja forum za parlamentarnu diplomatiju, prati izbore i jača međunarodnu saradnju kako bi ispunila obaveze na planu političkih, bezbednosnih, ekonomskih, ekoloških i pitanja ljudskih prava.
(Beta)
Predlog koji je podnela Srbija prethodno je usvojen na Odboru za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja, uz amandman da će se istraga odvijati pod okriljem Euleksa i Unmika.
Šefica srpske delegacije Suzana Grubješić ocenila je da usvojena rezolucija predstavlja kompromis, pošto će se istraga odvijati pod mandatom Euleksa i Unmik-a, a ne pod mandatom Saveta bezbednosti UN, kako je tražila Srbija.
"Bolje išta nego ništa, politika je veština mogućeg", ocenila je Suzana Grubješić.
Parlamentarci su danas takođe usvojili deklaraciju kojom se hvale srpske vlasti zbog hapšenja i izručenja Haškom tribunalu penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, a SAD su podnele amandman kojim se hvale srpske snage bezbednosti zbog rada na Mladićevom slučaju.
Po hitnom postupku, na inicijativu Španije usvojena je rezolucija o postupku izbora generalnog sekretara OEBS-a.
Rezolucija je predložena zbog, kako je navedeno, nedovoljno transparentnog izbora italijanskog diplomate i bivšeg šefa Unmika Lamberta Zanijera na mesto generalnog sekretara OEBS-a, a u raspravi su učestvovali predstavnici Španije, Litvanije, Velike Britanije, Kazahstana, Austrije, Holandije i predsednik PS OEBS-a Petros Eftimiu.
Eftimiu je danas ponovo izabran za predsednika PS OEBS-a.
Na njegovu inicijativu današnja sednica je počela raspravom, a ne, kako je bilo predviđeno podnošenjem izveštaja bagajnika PS OEBS-a Roberta Batelije i generalnog sekretara skupštine Spensera Olivera.
Parlamentarci su raspravljali o sutuaciji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, situaciji u Avganistanu, u Belorusiji, pomirenju na Zapadnom Balkanu, kao i o uticaju finansijske i ekonomske krize na evro zonu i svet u celini.
Za specijalnog izaslanika OEBS-a za Kavkaz, uključujući i sukob u Nagorno-Karabahu, imenovan je Žoao Sokrateš iz Portugala.
PS je usvojila rezoluciju u kojoj je pozvala vlasti Belorusije da oslobode sve uhapšene učesnike nedavnih demonstracija protiv režima predsednika te zemlje Aleksandra Lukašenka, kao i da sarađuju s predstavnicima OEBS-a u jačanju slobode medija i izrazila žaljenje zbog represije nad nevladinim organizacijama.
Na mirnih demonstracijama u sredu u Minsku je uhapšeno oko 180 ljudi, dok je u drugim gradovima uhapšeno oko 220 demonstranata, među njima i oko 25 novinara, podaci su nevladinih organizacija.
Parlamentarci su takođe raspravljali o reformi OEBS-a, ravnopravnosti polova i slobodi veroispovesti.
U raspravi su, između ostalih, učestvovali predstavnici Finske, Španije, Portugala, Jermenije, Azerbejdžana, SAD, Velike Britanije, Makedonije i Srbije.
Batelija je, podnoseći svoj izveštaj, rekao da budžet PS OEBS-a za sledeću godinu, ostaje isti, pa shodno tome ostaju isti i nacionalni doprinosi.
PS OEBS-a okuplja 320 parlamentaraca iz 55 zemalja iz Evrope, centralne Azije i Severne Amerike. Skupština predstavlja forum za parlamentarnu diplomatiju, prati izbore i jača međunarodnu saradnju kako bi ispunila obaveze na planu političkih, bezbednosnih, ekonomskih, ekoloških i pitanja ljudskih prava.
(Beta)
