Radari u Grčkoj postoje u teoriji, ali ja za pet godina života i desetak godina putovanja po Grčkoj nikada nisam nigde video niti jedan. Svejedno preporučujem poštovanje ograničenja brzine i pažljivu vožnju.

(odlomci iz još nenapisane knjige "HALKIDIKI ZA POČETNIKE")

- DEO PRVI -

Braćo, sestre... Prijatelji, Rimljani, zemljaci... čujte i počujte! Čudo neviđeno u vašem gradu! Tekst koji sledi napisao je novinar (u ostavci) koji se u temu izuzetno dobro razume, čak je baš, baš pravi stručnjak za istu. Turu Beograd-Solun sam vozio stotinak i više puta... a Solun-Halkidiki, pa skoro još toliko. Ergo, vrlo sam kvalifikovan da pišem o ovoj temi što će, verovatno, ovoj kolumni oduzeti mnogo šarma, autentičnosti i novinarske mašte, ali... šta je tu je. Lepo sam ponudio uredniku da pišem o mikroklimatskim promenama u Donjem Levom Novom Zelandu o kojem, kao i svaki dobar novinar, ništa ne znam, ali on navalio - Halkidiki pa Halkidiki. OK, gazdina je najstarija...

Kao što bi verovatno rekao Grunf, da se kojim slučajem bavio ovom temom, "Da bi se stiglo na Halkidiki, mora se najpre krenuti iz Beograda". A kao što svaki iskusan Meksikanac uvek hoda senovitom stranom ulice, tako i ja ka jugu uvek krećem kada nije vikend, u ovom slučaju sredom. Te sam se na svakoj od granica zadržao po tri minuta. Da, znam da sam time sebe oštetio za iskustvo petočasovnog čekićanja pod julskim suncem kojem ni klima u kolima ne može ništa, ali ja sam, znate me već, čovek namćor i naopak i propuštam zbog toga i puno drugih životnih radosti.

Lično vozim bez pauze do Grdeličke klisure koja me, koliko god je puta video, ponovo udari u zenice svojom lepotom. I u prolećnom zelenilu i u zimskoj belini, prosto je čarobna. Stanem kod motela "Džep" i popijem kafu... šteta, nekada je to bila odlična kafana, imali su i sjajan roštilj a i "tavče gravče", sada je sve nekako osrednje pa čak i loše, ali kafa se da popiti. Tu su i dva momka da operu šoferšajbnu (vetrobran) ili čitav auto ako zatreba. Obradovao sam se kada sam ispod Vranja video nešto zemljanih radova pored puta. S obzirom na to šta se danas vidi, rekao bih da ćemo ipak uspeti da namaknemo novih 20 santimetara Koridora X za svečano otvaranje uoči prolećnih izbora. Uzgred, zamolio bih ministra Mrkonjića da onih 20 kilometara koje je svečano otvorio pre dve godine kod Bujanovca, ZAISTA pretvori u autoput time što će osposobiti oba, a ne samo jedan smer.

Ne daj bože da vam zatreba, od Beograda pa do Tabanovaca nema niti jedne policijske patrole, nijednog radara, ništa. Vozite pažljivo... vrućina je a ima i onih koji su preksinoć krenuli iz Hamburga pa se ne valja pouzdati u to da su budni. Braća Makedonci privode kraju radove na parčetu autoputa od Kumanova do granice. Poštujte ograničenja brzine iz nekoliko razloga: Pametno je; kvalitet autoputa je često loš pa pri većoj brzini nećete stabilno imati sva četiri točka na asfaltu; takođe, makedonska policija ne prašta a radara ima na više mesta. Posebno se čuvajte tu odmah posle granice, zatim pred kraj autoputa gde je ograničenje 80, tu posebno vole da postave zasedu. Imate onda tridesetak kilometara običnog puta, zastanite na polovini tunela i pogledajte u nebo, vredi!

Kada se vratite na autoput, nesto pre Gevgelije, obratite pažnju na ograničenje brzine od 80 km/h. Zbog lošeg asfalta je mudro usporiti, a osim toga, to je omiljeno mesto za radarsku zasedu. Gorivo kupite u Makedoniji, kvalitetnije i jeftinije je od našeg a bitno jeftinije nego u Grčkoj. Ako vam se pripije kafa, zastanite kod arheološkog nalazišta STOBI. Lep kafić, ljubazno osoblje, ima i vinoteka i čist WC. Arheologija po želji....I eto nas u bratskoj Grčkoj gde se čuvajte leve (brze) trake. Baš kao i u Makedoniji, ni ovde nisu bili ažurni sa kosilicama te ima dosta žbunja koje zalazi u tu traku i lak na vašem automobilu se neće obradovati ako ogrebete koji žbun. Radari u Grčkoj postoje u teoriji, ali ja za pet godina života i desetak godina putovanja po Grčkoj nikada nisam nigde video niti jedan. Svejedno preporučujem poštovanje ograničenja brzine i pažljivu vožnju. Za razliku od naše katoličke braće Italijana, koji voze ludo a dobro, naša pravoslavna braća u Grčkoj voze ludo a loše. Posebno vole da se u levoj traci prilepe za vaš gepek ukoliko ne vozite onoliko brzo koliko oni misle da treba da vozite. Ako ubrzate i na 300 na sat, ni to nekima neće biti dovoljno. Toplo preporučujem da se sklonite u desnu traku i propustite budalu. Ne bacajte pikavce kroz prozor. Em nije lepo, em od toga leti zna da bukne požar.

Čuvajte se i njihovih “poluautoputeva” kao i “autoputa” ka Halkidikiju koji nema zaustavnu traku! Kada od granice krenete ka Solunu, nemojte nikako skrenuti kod prvog znaka na kojem piše THESSALONIKI, produžite pravo. To skretanje vas zavlači u predgrađa i milion semafora. Produžite pravo i uživajte u jedinstvenom ugođaju. Tamo gde se put pripaja autoputu Atina-Solun, priključujete se, ne sa desne strane kao što je logično, već sa leve, tik uz najbržu traku. Neko od izvođača radova je valjda gradio vikendicu pa mu usfalilo malo materijala... te je “pojeo” tih stotinak metara autoputa. Elem... odatle vam je najbrže i do centra Soluna, a i do kružnog puta oko grada, pratite samo znakove na kojima piše CHALKIDIKI.

Halkidiki je poluostrvo koje se račva na tri prsta. Poslednji je Atos, Sveta gora... dostupan svima samo na samom početku oko Uranopolisa. Tamo je i Hilandar. Ako ste muškarac i ako pribavite par dozvola, možete i tamo. Peške ili brodom. Prvi prst je Kasandra, najnapučeniji deo Halkidikija i pravi cilj za mlade jer je prepun kafića, barova, klubova, gužve i gungule. Tu je i sjajan letnji festival sa po tri dana džeza, etno i klasične muzike – Sani Festival. Brojni Solunjani na Kasandri imaju vikendice, te je time gužva jos veća, posebno vikendom. I... većina naših turističkih agencija vodi goste baš na Kasandru. Takva mesta, pošto sam naopak čovek i namćor, ja zaobilazim u širokom luku. Atos mi je, pak, kao ateisti, isuviše (p)osvećen, bio jednom, hvala dosta. Ergo, moj je izbor, srednji prst (gle koincidencije?) poznat kao Sitonija.

Daklem... Odmah iza Nea Moudania, desno, pa desno, pa ka Sitoniji. Neka vas ne čudi što ima toliko naselja sa prefiksom “Nea”... ovde su svojevremeno naseljeni Grci iz Male Azije nakon “humanog preseljenja” i raskusuravanja Grčke i Turske 1923. godine. Pa su novim naseljima, uz prefiks “Nea– novi”, davali imena gradova i sela iz kojih su poticali. Kada prođete raskrsnicu za “Ormyly”, sa desne strane ćete videti pet uličnih piljarnica sa predivnim voćem i povrćem. Ja već godinama kupujem ovde.

Ove su godine smokve fenomenalne, što se za lubenice ne bi moglo reći. Ni na deset kilometara dalje, nalazi se gradić Nikiti, ali o njemu već u drugom nastavku. Ako ga bude. Na vama je da se pobrinete da bude bar 10 komentara svejedno kakvih, ali tek da znam da vas Halkidiki zanima. Dotle, odoh ja na plažu...