Na kupače na beogradskoj Adi Ciganliji svakodnevno motri 50 spasilaca, koji se tokom dana susreću sa najzraličitijim ljudima i situacijama.
Oni su zgodni, preplanuli, u punoj snazi i devojke su spremne da zbog njih namerno isceniraju davljenje ne bi li skenule njihovu pažnju. Ovako opisan život spasilaca zvuči kao bajka. Međutim, nije tako.
Najpre, spasilac ne može da bude svako. Kandidati koji se pokažu kao dobri plivači prolaze 24-časovnu obuku zahvata koji ih očekuju na vodi, u Hitnoj pomoći se susreću sa svim mogućim povredama koje mogu da se dogode na plaži, a tu je i teorijska obuka.
"Svi koji na kraju završe kurseve, dolaze na posmatranje kod naših pretpostavljenih. Tu se ocenjuje kako se potencijalni spasilac ponaša na plaži, da li komuniciraju sa ljudima", rekao nam je koordinator spasilačke službe na Adi Ciganliji Nenad Milinković i ističe da obuka kreće još u martu, a da je ove sezone na beogradskom kupalištu nova 23 spasioca, što čini polovinu.
Milinković tvrdi da su svi momci dobro spremni i da pojedini zadovoljavaju visoke plivačke norme koje važe u našoj zemlji. Osim što su većinom u pitanju studenti DIF-a, oni pored posla (radno vreme od 9.30 do 19 časova) tokom leta treniraju dva puta dnevno.
U dobroj su formi što privlači ženske poglede, pa su devojke spremne na sve ne bi li privukle njihovu pažnju ili se provozale na spasilačkom skuteru.
"Apelujem na devojke da to ne rade, jer spasioci imaju dovoljno posla i bez tih lažnih davljenja, koja se dešavaju bukvalno svakodnevno. Tada opomenemo devojke, većina njih posluša. Ukoliko im se neki spasilac baš sviđa, onda nastave to da rade", kaže njegov kolega Miodrag Jović.
Mada bi pomislili da se najrizičnije ponašaju tinejdžeri, spasioci ističu da je obuka koju su radili po srednjim školama bila delotvorna i sada imaju najmanji problem sa kupačima te starosne dobi. Nezgodni su roditelji, koji ostavljaju svoje dete praktično na čuvanje spasiocima.
"Dešava se da dete dođe uplakano i onda sa njim po 10, 15 minuta ne možemo da nađemo roditelje. Na kraju se najčešće oni u kafiću spavaju ili čitaju novine. Kada ih mi opomenemo roditelji kažu da su rekli detetu da se kupa u plićaku. Ali to su deca, povuče ih društvo u dubinu i onda bi moglo da se dogodi ono što niko ne želi", dodaje Jović.
U jeku sezone svaki spasilac brine o 500 do 1.000 ljudi. Nema ozbiljnijih intervencija tokom 90 odsto dana, ali dogodi se da u jednom danu imaju i po sedam, osam spašavanja života. Opominjanja pištaljkom na nedozvoljena ponašanja u vodi su svakodneva i ima ih po 100 do 150.
"Kada se u našoj zemlji uspostavi neko pravilo, ljudi to smatraju kao vid torture i izazov da prekrše to pravilo. Onda se dešavaju različite incidentne situacije, ali spasioci nisu superheroji i ne mogu ništa da urade ukoliko neko sam sebe ne čuva", naglašava Miodrag Jović i podseća da se treba kupati samo u obeleženim zonama, u blizini spasilaca, najmanje dva sata nakon obroka, na mestima na kojima je to dozvoljeno, da u vodu treba ulaziti postepeno i nikako pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Upravo zbog nepoštovanja osnovnih pravila dešava se da, kao u ponedeljak, budu nemili događaji na Adi Ciganliji i neko izgubi život.
"Nikome nije prijatno kada se tako nešto desi. Ali konstantno apelujemo na građane da najpre vode računa sami o sebi, pa tek onda smo tu mi. Ne možemo mi da odgovaramo za nekoga ko je došao noću ili u 6 ujutru. Isto tako u banku ili poštu ne možete da uđete pre nego što su njeni službenici tamo i da nešto tražite", priča nam Nenad Milinković i dodaje:
"Drugi problem je konzumiranje alkohola i to od različitih starosnih uzrasta. Oni se rizično ponašaju, što samom spasiocu otežava mogućnost reakcije, ali jednostavno ako ljudi sami to shvate . Pravila koja propagiraju spasioci i cela Ada služe samo radi bezbednosti, ne da bi nekome narušili zadovoljstvo".
Ima i kupača čija briga i strah prelaze u paranoju, te nisu česti slučajevi da spasioce pitaju da li u Savskom jezeru postoje ribe od 300 kilograma.
"Najčešće nas pitaju da li je voda zdrava za kupanje, da li je bakteriološki ispravna. Čuvno je pitanje da li trava vuče na dno. To su sve priče za malu decu. Dođite, poštujte pravila kupanja, spasioci su tu da brinu o vama, niti ima velikih somova, niti trava vuče na dno, to je trava kao i svaka druga, koja je korisna za jezero jer pročišćava vodu", poručuje koordinator spasilačke službe Miodrag Jović.
(A. Petrovski - MONDO)
Najpre, spasilac ne može da bude svako. Kandidati koji se pokažu kao dobri plivači prolaze 24-časovnu obuku zahvata koji ih očekuju na vodi, u Hitnoj pomoći se susreću sa svim mogućim povredama koje mogu da se dogode na plaži, a tu je i teorijska obuka.
"Svi koji na kraju završe kurseve, dolaze na posmatranje kod naših pretpostavljenih. Tu se ocenjuje kako se potencijalni spasilac ponaša na plaži, da li komuniciraju sa ljudima", rekao nam je koordinator spasilačke službe na Adi Ciganliji Nenad Milinković i ističe da obuka kreće još u martu, a da je ove sezone na beogradskom kupalištu nova 23 spasioca, što čini polovinu.
Milinković tvrdi da su svi momci dobro spremni i da pojedini zadovoljavaju visoke plivačke norme koje važe u našoj zemlji. Osim što su većinom u pitanju studenti DIF-a, oni pored posla (radno vreme od 9.30 do 19 časova) tokom leta treniraju dva puta dnevno.
U dobroj su formi što privlači ženske poglede, pa su devojke spremne na sve ne bi li privukle njihovu pažnju ili se provozale na spasilačkom skuteru.
"Apelujem na devojke da to ne rade, jer spasioci imaju dovoljno posla i bez tih lažnih davljenja, koja se dešavaju bukvalno svakodnevno. Tada opomenemo devojke, većina njih posluša. Ukoliko im se neki spasilac baš sviđa, onda nastave to da rade", kaže njegov kolega Miodrag Jović.
Mada bi pomislili da se najrizičnije ponašaju tinejdžeri, spasioci ističu da je obuka koju su radili po srednjim školama bila delotvorna i sada imaju najmanji problem sa kupačima te starosne dobi. Nezgodni su roditelji, koji ostavljaju svoje dete praktično na čuvanje spasiocima.
"Dešava se da dete dođe uplakano i onda sa njim po 10, 15 minuta ne možemo da nađemo roditelje. Na kraju se najčešće oni u kafiću spavaju ili čitaju novine. Kada ih mi opomenemo roditelji kažu da su rekli detetu da se kupa u plićaku. Ali to su deca, povuče ih društvo u dubinu i onda bi moglo da se dogodi ono što niko ne želi", dodaje Jović.
U jeku sezone svaki spasilac brine o 500 do 1.000 ljudi. Nema ozbiljnijih intervencija tokom 90 odsto dana, ali dogodi se da u jednom danu imaju i po sedam, osam spašavanja života. Opominjanja pištaljkom na nedozvoljena ponašanja u vodi su svakodneva i ima ih po 100 do 150.
"Kada se u našoj zemlji uspostavi neko pravilo, ljudi to smatraju kao vid torture i izazov da prekrše to pravilo. Onda se dešavaju različite incidentne situacije, ali spasioci nisu superheroji i ne mogu ništa da urade ukoliko neko sam sebe ne čuva", naglašava Miodrag Jović i podseća da se treba kupati samo u obeleženim zonama, u blizini spasilaca, najmanje dva sata nakon obroka, na mestima na kojima je to dozvoljeno, da u vodu treba ulaziti postepeno i nikako pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Upravo zbog nepoštovanja osnovnih pravila dešava se da, kao u ponedeljak, budu nemili događaji na Adi Ciganliji i neko izgubi život.
"Nikome nije prijatno kada se tako nešto desi. Ali konstantno apelujemo na građane da najpre vode računa sami o sebi, pa tek onda smo tu mi. Ne možemo mi da odgovaramo za nekoga ko je došao noću ili u 6 ujutru. Isto tako u banku ili poštu ne možete da uđete pre nego što su njeni službenici tamo i da nešto tražite", priča nam Nenad Milinković i dodaje:
"Drugi problem je konzumiranje alkohola i to od različitih starosnih uzrasta. Oni se rizično ponašaju, što samom spasiocu otežava mogućnost reakcije, ali jednostavno ako ljudi sami to shvate . Pravila koja propagiraju spasioci i cela Ada služe samo radi bezbednosti, ne da bi nekome narušili zadovoljstvo".
Ima i kupača čija briga i strah prelaze u paranoju, te nisu česti slučajevi da spasioce pitaju da li u Savskom jezeru postoje ribe od 300 kilograma.
"Najčešće nas pitaju da li je voda zdrava za kupanje, da li je bakteriološki ispravna. Čuvno je pitanje da li trava vuče na dno. To su sve priče za malu decu. Dođite, poštujte pravila kupanja, spasioci su tu da brinu o vama, niti ima velikih somova, niti trava vuče na dno, to je trava kao i svaka druga, koja je korisna za jezero jer pročišćava vodu", poručuje koordinator spasilačke službe Miodrag Jović.
(A. Petrovski - MONDO)
