Austrijske partije su se dogovorile da izmene tekst himne, u skladu sa rodnom ravnopravnošću, ali čak 70 odsto Austrijanaca je protiv toga.
U Austriji je trenutno glavna tema političke rasprave izmena teksta himne, u skladu sa rodnom ravnopravnošću.
Odluka o izmeni himne, to jest njenom prilagođavanju rodnoj ravnopravnosti, koja je doneta sredinom nedelje, nema podršku u stanovništvu Austrije.
Čak 70 odsto Austrijanaca je protiv izmene teksta himne, u skladu sa dogovorom koje su postigle političke partije.
Naime, od 1. januara iduće godine u Austriji će se pevati izmenjen tekst himne, u kojem se neće više pominjati "ti si zemlja velikih sinova", već "velikih sinova i ćerki", kao što je to godinama predlagala Marija Rauh-Kalat, koja je inicijativu pokrenula pre šest godina kada je bila ministarka za žene, a sada tek u tome uspela, kao odlazeći poslanik.
Istraživanje Instituta OGM pokazuje da je 70 odsto Austrijanaca protiv toga da se u tekst himne unese pojam "ćerki", a 68 odsto ne želi da se himna u potpunosti menja.
Ovakav stav se objašnjava time što čak 85 odsto građana smatra da je ta tema potpuno nebitna.
"Stanovništvo ima dobar instinkt za prosuđivanje šta je važno, a šta ne", ocenio je šef OGM Volfgang Bahmajer dodajući da je tema himne u žiži pažnje politike u doba kada su zemlje EU suočene sa krizama.
Prema njegovim rečima, negativni stav nema nikakve veze sa odbijanjem rodne ravnopravnosti, jer i većina žena smatra da je potezanje teksta himne samo "populističko krpljenje letnje rupe".
Diskusija o himni Austrije navela je i pokrajinske političare da pokrenu pitanje modernizacije pokrajinskih himni.
Tako je poslanik Zelenih Birgit Šac zatražila izmenu teksta himne pokrajine Salcburg - da ona više ne glasi "zemljo naših očeva", te da se pomenu i "majke".
Protiv izmene himne su i naslednici autorke Paule Preradović, kao i izdavač, koji čuva njeno nasleđe, ali i Slobodarska partija Austrije (FPO).
Izdavačka kuća "Tomas Sesler" je najavila da će preduzeti mere u vezi autorskih prava nakon promene teksta.
Ova kuća zahteva da bude uključena u razgovore o mogućoj izmeni teksta.
Takođe, ni naslednica Paule Preradović, pesnikinje koja je smislila austrijsku himnu, nije oduševljena zahtevom za izmenom teksta.
"Himna je vlasništvo Republike Austrije i ona može činiti s njom šta želi, a to sada upravo i radi“, rekla je Koška Hecer-Molden s tim u vezi dodajući da lično želi da se zadrži originalna verzija, koja je, kako je navela, deo istorije Austrije.
Austrijsku himnu komponovala je Paula Preradović, rođena 12. oktobra 1887. u Beču, unuka hrvatskog pisca Petra Preradovića.
Svoje detinjstvo ona je provela u Puli, a 1913. je započela obuku za bolničarku u Minhenu, pa je po početku Prvog svetskog rata počela da radi u bolnici u Beču.
Paula Preradović se 1916. udala za istoričara i novinara Ernsta Moldena.
Od rane mladosti ona se bavila pisanjem i objavila je više pesama, a 1946. je, na zahtev tadašnjeg ministra obrazovanja Austrije Feliksa Hurdesa, učestvovala na konkursu za novu himnu Austrije.
Njena pesma "Zemlja brda, zemlja na reci", uz male korekcije je 25. februara 1947. proglašena nacionalnom himnom Austrije.
(Tanjug)
ž
Odluka o izmeni himne, to jest njenom prilagođavanju rodnoj ravnopravnosti, koja je doneta sredinom nedelje, nema podršku u stanovništvu Austrije.
Čak 70 odsto Austrijanaca je protiv izmene teksta himne, u skladu sa dogovorom koje su postigle političke partije.
Naime, od 1. januara iduće godine u Austriji će se pevati izmenjen tekst himne, u kojem se neće više pominjati "ti si zemlja velikih sinova", već "velikih sinova i ćerki", kao što je to godinama predlagala Marija Rauh-Kalat, koja je inicijativu pokrenula pre šest godina kada je bila ministarka za žene, a sada tek u tome uspela, kao odlazeći poslanik.
Istraživanje Instituta OGM pokazuje da je 70 odsto Austrijanaca protiv toga da se u tekst himne unese pojam "ćerki", a 68 odsto ne želi da se himna u potpunosti menja.
Ovakav stav se objašnjava time što čak 85 odsto građana smatra da je ta tema potpuno nebitna.
"Stanovništvo ima dobar instinkt za prosuđivanje šta je važno, a šta ne", ocenio je šef OGM Volfgang Bahmajer dodajući da je tema himne u žiži pažnje politike u doba kada su zemlje EU suočene sa krizama.
Prema njegovim rečima, negativni stav nema nikakve veze sa odbijanjem rodne ravnopravnosti, jer i većina žena smatra da je potezanje teksta himne samo "populističko krpljenje letnje rupe".
Diskusija o himni Austrije navela je i pokrajinske političare da pokrenu pitanje modernizacije pokrajinskih himni.
Tako je poslanik Zelenih Birgit Šac zatražila izmenu teksta himne pokrajine Salcburg - da ona više ne glasi "zemljo naših očeva", te da se pomenu i "majke".
Protiv izmene himne su i naslednici autorke Paule Preradović, kao i izdavač, koji čuva njeno nasleđe, ali i Slobodarska partija Austrije (FPO).
Izdavačka kuća "Tomas Sesler" je najavila da će preduzeti mere u vezi autorskih prava nakon promene teksta.
Ova kuća zahteva da bude uključena u razgovore o mogućoj izmeni teksta.
Takođe, ni naslednica Paule Preradović, pesnikinje koja je smislila austrijsku himnu, nije oduševljena zahtevom za izmenom teksta.
"Himna je vlasništvo Republike Austrije i ona može činiti s njom šta želi, a to sada upravo i radi“, rekla je Koška Hecer-Molden s tim u vezi dodajući da lično želi da se zadrži originalna verzija, koja je, kako je navela, deo istorije Austrije.
Austrijsku himnu komponovala je Paula Preradović, rođena 12. oktobra 1887. u Beču, unuka hrvatskog pisca Petra Preradovića.
Svoje detinjstvo ona je provela u Puli, a 1913. je započela obuku za bolničarku u Minhenu, pa je po početku Prvog svetskog rata počela da radi u bolnici u Beču.
Paula Preradović se 1916. udala za istoričara i novinara Ernsta Moldena.
Od rane mladosti ona se bavila pisanjem i objavila je više pesama, a 1946. je, na zahtev tadašnjeg ministra obrazovanja Austrije Feliksa Hurdesa, učestvovala na konkursu za novu himnu Austrije.
Njena pesma "Zemlja brda, zemlja na reci", uz male korekcije je 25. februara 1947. proglašena nacionalnom himnom Austrije.
(Tanjug)
ž
