Organizacija Radionica Nemačka je, zbog nepodnošljivih kritika, odlučila da ove godine ne dodeli nagradu Kvadriga ruskom premijeru Vladimiru Putinu.
Odbor za dodelu nagrade Kvadriga saopštio je danas da je zabrinut zbog velikih kritika, a odluka da se Putinu dodeli nagrada u jednoj od kategorija dovela je do ostavke člana upravnog odbora organizacije koja nagradu dodeljuje Čema Ozdemira, kopredsednika Stranke zelenih.
I ostali članovi odbora su podneli ostavku, a neki od prethodnih dobitnika nagrada su kritikovali odluku da ona pripadne Putinu, prenosi DPA.
Nagrada, nazvana po kočijama sa četiri konja koja se nalazi na vrhu Brandenburške kapije, trebalo je Putinu da bude predata u Berlinu 3. oktobra, kada se obeležava ponovno ujedinjenje Nemačke.
Nagrada je prvobitno Putinu namenjena zbog doprinosa jačanju i pouzdanosti nemačko-ruskih odnosa.
Nagrada za političko liderstvo pripala je i palestinskom premijeru Salam Fajadu i ministarki spoljnih poslova Meksika Patriciji Espinozi, ali je predlog da Putin dobio nagradu doživeo vatrene kritike, koje su dovodile u pitanje demokratičnost ruskog lidera.
Organizatori Kvadrige naveli su kao razlog odustajanja od nagrađivanja Putina "brojne kritike u medijima i političkom svetu" i ukazali da duboko žale zbog vesti da bivši češki predsednik Vaclav Havel želi da vrati tu nagradu koju je dobio 2009, ako bi ona zaista bila uručena Putinu.
"Kvadriga se izvinjava svim uključenim osobama... i prisiljena je, na veliko žaljenje, da odustane od dodeljivanja nagrade... zbog sve većeg pritiska koji je postajao nepodnošljiv i koji je pretio da izazove dodatne neprijatnosti", navela je ta organizacija u saopštenju.
Odluka organizatora Kvadrige da odustanu od dodeljivanja nagrade Vladimiru Putinu neće uticati na odnose Rusije s Nemačkom i Moskva će se s poštovanjem odnositi prema odlukama te organizacije, rekao je danas portparol ruskog premijera Dmitrij Peskov.
"Poštovaćemo svaku odluku te organizacije. To nema nikakve veze sa rusko-nemačkim odnosima", kazao je on.
Bivši češki predsednik Vaclav Havel, koji je nagradu dobio 2009, pozdravio je što posle talasa protesta nagrada Kvadriga neće biti dodeljena Putinu.
Havel, kao i nekadašnji vođa studenata u Čehoslovačkoj "plišanoj revoluciji", a sada direktor humanitarne fondacije "Čovek u nevolji" Šimon Panek, zapretili su da će "svoje" Kvadrige vratiti ukoliko zaista nagradu ove godine dobije Putin jer, kako kažu, ne žele da budu u istom društvu sa bivšim agentom KGB.
"Vaclav Havel smatra da je mudro što je žiri ponovo razmotrio svoju odluku. Tu nagradu bi trebalo da dobijaju ličnosti poput Ane Politkovske ili Sergeja Kovaljova, ličnosti koje su se u životu posvetile odbrani ljudskih prava i borbi za demokratiju", navela je Havelova portparolka Sabina Tančevova.
"To da nagrada neće biti dodeljena Vladimiru Putinu naravno raduje. Praksa Putina i njegovih ljudi je toliko daleko od moje predstave kako bi trebalo da funkcioniše zemlja da na bih želeo da imam istu nagradu kao on", izrazio je zadovoljstvo i Panek.
Dansko-islandski umetnik Olafur Eliason, koji je nagradu za umetnički doprinos dobio prošle godine, već je organizaciji Radionica Nemačka vratio svoju Kvadrigu.
Nemačka vlada se, kako prenosi AP, uzdržala od rasprave koja je usledila posle predloga da Putin bude laureat, rekavši da je to odluka nezavisne privatne fondacije.
Dosadašnji dobitnici ove nagrade su avganistanski predsednik Hamid Karzai, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, izraelski predsednik Šimon Peres i bivši ruski lider Mihail Gorbačov.
Prošle godine nagrade je pripala grčkom premijeru Jorgosu Papandreuu, a 2008. godine laureat je bio i predsednik Srbije Boris Tadić za, kako je navedeno, hrabrost, nepokolebljivost i doslednost u snažnoj modernizacije Srbije koja se po oceni žirija još uvek bori za svoj identitet.
Kvadrigu koja se dodeljuje od 2003. godine dobili su i bivši nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, muzičar Piter Gebrijel, Vikipedija, list Špigl i mnogi drugi.
(agencije/MONDO)
I ostali članovi odbora su podneli ostavku, a neki od prethodnih dobitnika nagrada su kritikovali odluku da ona pripadne Putinu, prenosi DPA.
Nagrada, nazvana po kočijama sa četiri konja koja se nalazi na vrhu Brandenburške kapije, trebalo je Putinu da bude predata u Berlinu 3. oktobra, kada se obeležava ponovno ujedinjenje Nemačke.
Nagrada je prvobitno Putinu namenjena zbog doprinosa jačanju i pouzdanosti nemačko-ruskih odnosa.
Nagrada za političko liderstvo pripala je i palestinskom premijeru Salam Fajadu i ministarki spoljnih poslova Meksika Patriciji Espinozi, ali je predlog da Putin dobio nagradu doživeo vatrene kritike, koje su dovodile u pitanje demokratičnost ruskog lidera.
Organizatori Kvadrige naveli su kao razlog odustajanja od nagrađivanja Putina "brojne kritike u medijima i političkom svetu" i ukazali da duboko žale zbog vesti da bivši češki predsednik Vaclav Havel želi da vrati tu nagradu koju je dobio 2009, ako bi ona zaista bila uručena Putinu.
"Kvadriga se izvinjava svim uključenim osobama... i prisiljena je, na veliko žaljenje, da odustane od dodeljivanja nagrade... zbog sve većeg pritiska koji je postajao nepodnošljiv i koji je pretio da izazove dodatne neprijatnosti", navela je ta organizacija u saopštenju.
Odluka organizatora Kvadrige da odustanu od dodeljivanja nagrade Vladimiru Putinu neće uticati na odnose Rusije s Nemačkom i Moskva će se s poštovanjem odnositi prema odlukama te organizacije, rekao je danas portparol ruskog premijera Dmitrij Peskov.
"Poštovaćemo svaku odluku te organizacije. To nema nikakve veze sa rusko-nemačkim odnosima", kazao je on.
Bivši češki predsednik Vaclav Havel, koji je nagradu dobio 2009, pozdravio je što posle talasa protesta nagrada Kvadriga neće biti dodeljena Putinu.
Havel, kao i nekadašnji vođa studenata u Čehoslovačkoj "plišanoj revoluciji", a sada direktor humanitarne fondacije "Čovek u nevolji" Šimon Panek, zapretili su da će "svoje" Kvadrige vratiti ukoliko zaista nagradu ove godine dobije Putin jer, kako kažu, ne žele da budu u istom društvu sa bivšim agentom KGB.
"Vaclav Havel smatra da je mudro što je žiri ponovo razmotrio svoju odluku. Tu nagradu bi trebalo da dobijaju ličnosti poput Ane Politkovske ili Sergeja Kovaljova, ličnosti koje su se u životu posvetile odbrani ljudskih prava i borbi za demokratiju", navela je Havelova portparolka Sabina Tančevova.
"To da nagrada neće biti dodeljena Vladimiru Putinu naravno raduje. Praksa Putina i njegovih ljudi je toliko daleko od moje predstave kako bi trebalo da funkcioniše zemlja da na bih želeo da imam istu nagradu kao on", izrazio je zadovoljstvo i Panek.
Dansko-islandski umetnik Olafur Eliason, koji je nagradu za umetnički doprinos dobio prošle godine, već je organizaciji Radionica Nemačka vratio svoju Kvadrigu.
Nemačka vlada se, kako prenosi AP, uzdržala od rasprave koja je usledila posle predloga da Putin bude laureat, rekavši da je to odluka nezavisne privatne fondacije.
Dosadašnji dobitnici ove nagrade su avganistanski predsednik Hamid Karzai, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, izraelski predsednik Šimon Peres i bivši ruski lider Mihail Gorbačov.
Prošle godine nagrade je pripala grčkom premijeru Jorgosu Papandreuu, a 2008. godine laureat je bio i predsednik Srbije Boris Tadić za, kako je navedeno, hrabrost, nepokolebljivost i doslednost u snažnoj modernizacije Srbije koja se po oceni žirija još uvek bori za svoj identitet.
Kvadrigu koja se dodeljuje od 2003. godine dobili su i bivši nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, muzičar Piter Gebrijel, Vikipedija, list Špigl i mnogi drugi.
(agencije/MONDO)
