Čelnici 17 zemalja evrozone, okupljeni na vanrednom samitu u Briselu, postigli su večeras dogovor o novom paketu pomoći Grčkoj u vrednosti od blizu 159 milijardi evra, u kome će, po prvi put, učestvovati i privatni sektor.
Pomoć evropskih vlada i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iznosiće 109 milijardi evra, dok će privatni sektor učestvovati sa 49,6 milijardi evra, preneo je AFP.
Učešće banaka i drugih investitora se procenjuje na 37 milijardi evra, uz dodatnih 12,6 milijardi evra iz programa otkupa duga, navela je francuska agencija.
U očekivanju da se objavi završni dokument, zvaničnici su večeras saopštili da takav sporazum donosi političku pobedu za kancelarku Nemačke Angelu Merkel, ali povećava izvesnost od prvog privremenog bankrota u evrozoni od stvaranja tog monetarnog bloka, preneo je londonski "Fajnenšel tajms" na svom internet sajtu.
Šefovi država i vlada zemalja članica evrozone su brzo postigli načelni dogovor da snize kamatne stope na zajmove za spasavanje za sve tri članice koje su obuhvaćene programima za spasavanje - Grčku, Irsku i Portugaliju - na oko 3,5 odsto, ili 100-200 baznih poena niže od nivoa koje sada plaćaju.
Oni su se takođe dogovorili da produže rokove otplate zajmova tim zemljama sa sedam, na najmanje 15 godina.
Lideri evrozone su, uz to, dali nove nadležnosti Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF), vrednom 440 milijardi evra, iz kojeg se finansira spasavanje članica.
Nove nadležnosti su usmerene na pružanje pomoći zemljama evrozone koje sada nisu obuhvaćene merama spasavanja, uključujući odobravanje kreditnih linija iz predostrožnosti i mogućnost dokapitalizacije bilo koje posrnule banke.
Centralna tema samita, o kojoj se već nedeljama vode diskusije, je kako navesti privatne vlasnike grčkih obveznica da postanu deo novog paketa za spasavanje te zemlje koji će, kako se očekuje, dovesti do njenog privremenog bankrota.
Predsednik Evropske centalne banke (ECB) Žan-Klod Triše žestoko se protivio dozvoljavanju selektivnog bankrota ali je, kako su ukazali zvaničnici, postepeno popustio, postavljajući uslov da takav program za vlasnike obveznica bude ograničen na Grčku i da se ne traži da i za ostale prezadužene članice bude učinjeno isto.
"Želeli bismo da jasno stavimo do znanja da je Grčka u jedinstveno ozbiljnoj situaciji. To je razlog zašto to zahteva izuzetno rešenje", ukazali su lideri u nacrtu dokumenta koji je objavio "Fajnenšel tajms".
Oni su pozdravili mere koje je preduzela vlada Grčke radi stabilizacije javnih finansija i ekonomske reforme , kao i novi paket mera, uključujući program privatizacije koji je nedavno odobrio grčki parlament.
Lideri su ocenili da su to napori bez presedana, ali neophodni kako bi se grčka ekonomija vratila na put održivog rasta.
(MONDO/Tanjug)
Učešće banaka i drugih investitora se procenjuje na 37 milijardi evra, uz dodatnih 12,6 milijardi evra iz programa otkupa duga, navela je francuska agencija.
U očekivanju da se objavi završni dokument, zvaničnici su večeras saopštili da takav sporazum donosi političku pobedu za kancelarku Nemačke Angelu Merkel, ali povećava izvesnost od prvog privremenog bankrota u evrozoni od stvaranja tog monetarnog bloka, preneo je londonski "Fajnenšel tajms" na svom internet sajtu.
Šefovi država i vlada zemalja članica evrozone su brzo postigli načelni dogovor da snize kamatne stope na zajmove za spasavanje za sve tri članice koje su obuhvaćene programima za spasavanje - Grčku, Irsku i Portugaliju - na oko 3,5 odsto, ili 100-200 baznih poena niže od nivoa koje sada plaćaju.
Oni su se takođe dogovorili da produže rokove otplate zajmova tim zemljama sa sedam, na najmanje 15 godina.
Lideri evrozone su, uz to, dali nove nadležnosti Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF), vrednom 440 milijardi evra, iz kojeg se finansira spasavanje članica.
Nove nadležnosti su usmerene na pružanje pomoći zemljama evrozone koje sada nisu obuhvaćene merama spasavanja, uključujući odobravanje kreditnih linija iz predostrožnosti i mogućnost dokapitalizacije bilo koje posrnule banke.
Centralna tema samita, o kojoj se već nedeljama vode diskusije, je kako navesti privatne vlasnike grčkih obveznica da postanu deo novog paketa za spasavanje te zemlje koji će, kako se očekuje, dovesti do njenog privremenog bankrota.
Predsednik Evropske centalne banke (ECB) Žan-Klod Triše žestoko se protivio dozvoljavanju selektivnog bankrota ali je, kako su ukazali zvaničnici, postepeno popustio, postavljajući uslov da takav program za vlasnike obveznica bude ograničen na Grčku i da se ne traži da i za ostale prezadužene članice bude učinjeno isto.
"Želeli bismo da jasno stavimo do znanja da je Grčka u jedinstveno ozbiljnoj situaciji. To je razlog zašto to zahteva izuzetno rešenje", ukazali su lideri u nacrtu dokumenta koji je objavio "Fajnenšel tajms".
Oni su pozdravili mere koje je preduzela vlada Grčke radi stabilizacije javnih finansija i ekonomske reforme , kao i novi paket mera, uključujući program privatizacije koji je nedavno odobrio grčki parlament.
Lideri su ocenili da su to napori bez presedana, ali neophodni kako bi se grčka ekonomija vratila na put održivog rasta.
(MONDO/Tanjug)
