Sirena sa jakim zvukom ili prskalica određenog mirisa može da vam pomogne da se odbranite od napada psa, ali bilo bi bolje da pokažete da se ne plašite i pokušate da oponašate lajanje.
Gotovo da nema osobe koja se makar jednom nije našla u situaciji da je prate ili okruže psi lutalici, odnosno u još goroj situaciji - da je ista životinja napadne.
Šta u tom slučaju mi kao pojedinac možemo da uradimo, da se odbranimo, a da ne povredimo životinju, razgovarali smo sa doktorom veterinarske medicine Ivanom Jankovićem.
"Najpre treba da znate da smo za pse mi životinje koje hodaju na dve noge i to što lajemo i ne režimo oni koriste. Kada vide da se mi plašimo, psi nas napadaju na taj način šaljući poruku da je to njihova teritorija i da ne treba da ugrožavamo ono čime raspolažu. Čopor obično napada životinju koja je slaba, koja se okreće i podavija rep. Zato treba da im pokažete zube, u bukvalnom smislu - malo se povijte na njihovu visinu, pokažite im zube i vičite što glasnije. Ukoliko je moguće približite im se, jer ćete na taj način pokazati da se ne plašite. Ako nemate hrabrosti da se suočite sa psom ili psima, onda se potrudite da se povučete unazad" ispričao nam je dr Ivan Janković, koji sa posebnom pažnjoj izučava psihologiju životinja.
Janković ističe da se najveći broj napada se dešava upravo od strane vlasničkih pasa i poziva se na statistiku Centra za kontrolu bolesti (CDC) u Atlanti, koja obuhvata podatke od 1978. godine. Prema toj statistici najveći brojoj napada naprave labrador retriveri, koji su pojam dobrote, a česti napadači su i pekinezeri, dalmatineri i labradori.
Psi trče i laju i za automobilima, motorciklima i biciklima. Razlog tome je što oni prirodu dele na pokretnu i nepokretnu, pa onda i ova prevozna sredstva vide kao nekoga ko ulazi na njihovu teritoriju i samim tim ih ugrožava.
"Moj savet za motorcikliste i bicikliste je da se što šre udalje sa mesta, ali ako je to nemoguće, onda neka siđu sa vozila i neka upotrebe neku od prethodno navedenih tehnika. Napad traje tridesetak sekundi, mislim da je to vreme dovoljno da se i osoba smiri i da proceni u kakvoj se situaciji nalazi", kaže Janković.
Poslušajte ostale savete dr Ivana Jankovića.
Svi koje pas napadne u Beogradu to bi trebalo da prijave Zoohigijeni VU Veterina Beograd (telefon 011 329 30 99), nakon čega ekipe izlaze na teren i u saradnji sa osobom koja je prijavila napad (da im pokaže tačno o kom je psu reč), hvataju psa i odvode ga u Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem za pse u Rakovici.
Životinje se tamo sterilišu, obeležavaju odnosno čipuju, vakcinišu, a potom se radi na njihovom udomljavanju. Ako se ustanovi da je uhvaćeni pas agresivan, odnosno da je nekog napao i ujeo, on se trajno zadržava u azilu.
Nedavno je sa radom počeo i azil u Kovilovu čiji je kapacitet 250 mesta i tu će uglavnom biti smešteni psi koji se trajno zadržavaju. U planu je izgradnja još dva azila – na opštini Palilula i na opštini Zemun- PIK Zemun.
"Izgrаdnjom аzilа Grаd je povećаo kаpаcitete zа smeštаj životinjа, čime pokаzuje dа je spremаn dа reši problem pаsа lutаlicа i olаkšа bezbedniji život grаđаnimа i životinjаmа. Međutim to nije i ne trebа dа predstаvljа trаjno rešenje, zbog čegа je Grаd u mаju pokrenuo kаmpаnju "Nаjbolji prijаtelj" čiji su osnovni ciljevi isticаnje odgovornog vlаsništvа i promocijа udomljаvаnjа nаpušetnih pаsа", rekli su nam u Veterini Beograd.
(A. Petrovski - MONDO)
Šta u tom slučaju mi kao pojedinac možemo da uradimo, da se odbranimo, a da ne povredimo životinju, razgovarali smo sa doktorom veterinarske medicine Ivanom Jankovićem.
"Najpre treba da znate da smo za pse mi životinje koje hodaju na dve noge i to što lajemo i ne režimo oni koriste. Kada vide da se mi plašimo, psi nas napadaju na taj način šaljući poruku da je to njihova teritorija i da ne treba da ugrožavamo ono čime raspolažu. Čopor obično napada životinju koja je slaba, koja se okreće i podavija rep. Zato treba da im pokažete zube, u bukvalnom smislu - malo se povijte na njihovu visinu, pokažite im zube i vičite što glasnije. Ukoliko je moguće približite im se, jer ćete na taj način pokazati da se ne plašite. Ako nemate hrabrosti da se suočite sa psom ili psima, onda se potrudite da se povučete unazad" ispričao nam je dr Ivan Janković, koji sa posebnom pažnjoj izučava psihologiju životinja.
Janković ističe da se najveći broj napada se dešava upravo od strane vlasničkih pasa i poziva se na statistiku Centra za kontrolu bolesti (CDC) u Atlanti, koja obuhvata podatke od 1978. godine. Prema toj statistici najveći brojoj napada naprave labrador retriveri, koji su pojam dobrote, a česti napadači su i pekinezeri, dalmatineri i labradori.
Psi trče i laju i za automobilima, motorciklima i biciklima. Razlog tome je što oni prirodu dele na pokretnu i nepokretnu, pa onda i ova prevozna sredstva vide kao nekoga ko ulazi na njihovu teritoriju i samim tim ih ugrožava.
"Moj savet za motorcikliste i bicikliste je da se što šre udalje sa mesta, ali ako je to nemoguće, onda neka siđu sa vozila i neka upotrebe neku od prethodno navedenih tehnika. Napad traje tridesetak sekundi, mislim da je to vreme dovoljno da se i osoba smiri i da proceni u kakvoj se situaciji nalazi", kaže Janković.
Poslušajte ostale savete dr Ivana Jankovića.
Svi koje pas napadne u Beogradu to bi trebalo da prijave Zoohigijeni VU Veterina Beograd (telefon 011 329 30 99), nakon čega ekipe izlaze na teren i u saradnji sa osobom koja je prijavila napad (da im pokaže tačno o kom je psu reč), hvataju psa i odvode ga u Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem za pse u Rakovici.
Životinje se tamo sterilišu, obeležavaju odnosno čipuju, vakcinišu, a potom se radi na njihovom udomljavanju. Ako se ustanovi da je uhvaćeni pas agresivan, odnosno da je nekog napao i ujeo, on se trajno zadržava u azilu.
Nedavno je sa radom počeo i azil u Kovilovu čiji je kapacitet 250 mesta i tu će uglavnom biti smešteni psi koji se trajno zadržavaju. U planu je izgradnja još dva azila – na opštini Palilula i na opštini Zemun- PIK Zemun.
"Izgrаdnjom аzilа Grаd je povećаo kаpаcitete zа smeštаj životinjа, čime pokаzuje dа je spremаn dа reši problem pаsа lutаlicа i olаkšа bezbedniji život grаđаnimа i životinjаmа. Međutim to nije i ne trebа dа predstаvljа trаjno rešenje, zbog čegа je Grаd u mаju pokrenuo kаmpаnju "Nаjbolji prijаtelj" čiji su osnovni ciljevi isticаnje odgovornog vlаsništvа i promocijа udomljаvаnjа nаpušetnih pаsа", rekli su nam u Veterini Beograd.
(A. Petrovski - MONDO)
