Čovek koga se sećamo iz dvorišta crkve u omiljenoj nam "November Rain", koga prepoznajemo po frizuri i šeširu koji na njoj 'opstaje' već godinama, i koga volimo zbog tih savršeno bezobraznih rifova koje proizvodi njegova gitara, vešeras je zapalio Beogradsku arenu.
Saul Hadson, ili svima nam poznatiji kao Sleš nastupio je u nedelju u Beogradskoj areni i pokosio sve predrasude o gitarskim nastupima.
A u prvom redu Sleš, Sleš i …Sleš!
Oni koji ga vole potrudili su se da večeras budu njegove replike, i uspeli su. Kose, šeširi, naočare, garderoba, sve je bilo spremno za njega.
U prvim redovima, ‘na dah od Sleša’, bili su oni najvatreniji fanovi zvuka čupavog buntovnika, čije je guranje, iako su bili na samo metar od svog idola, šipka koja ih deli jedva izdržala. Na svaki treptaj svetala su se ‘štrecali’ da je on i dozivali ga…"Ma nije on, ne ložite se…"
A onda je, zaista u 8.45 časova, izašao ON!
Početak – onako kako se od Sleša i očekivalo – "nadrndan" i teatralan. Na binu je stao ne rekavši ništa, naravno…i ‘bacio kosku publici’…kroz žestok rif i moćan glas Majlsa Kenedija.
"Dobro veče, da li ste spremni za je**** rokenrol?!", bilo je sve što se čulo pre "velikog praska".
‘Talas’ se sam pokrenuo već na prve taktove pesme “Mean Bone” i nije se više dao zaustaviti, sve do samog kraja.
Energija…A u prvom redu Sleš, Sleš i …Sleš!
Oni koji ga vole potrudili su se da večeras budu njegove replike, i uspeli su. Kose, šeširi, naočare, garderoba, sve je bilo spremno za njega.
U prvim redovima, ‘na dah od Sleša’, bili su oni najvatreniji fanovi zvuka čupavog buntovnika, čije je guranje, iako su bili na samo metar od svog idola, šipka koja ih deli jedva izdržala. Na svaki treptaj svetala su se ‘štrecali’ da je on i dozivali ga…"Ma nije on, ne ložite se…"
A onda je, zaista u 8.45 časova, izašao ON!
Početak – onako kako se od Sleša i očekivalo – "nadrndan" i teatralan. Na binu je stao ne rekavši ništa, naravno…i ‘bacio kosku publici’…kroz žestok rif i moćan glas Majlsa Kenedija.
"Dobro veče, da li ste spremni za je**** rokenrol?!", bilo je sve što se čulo pre "velikog praska".
‘Talas’ se sam pokrenuo već na prve taktove pesme “Mean Bone” i nije se više dao zaustaviti, sve do samog kraja.
Pomalo "zaprljani", ali moćni, zvonki, na trenutke uhom ‘neuhvatljivi’, i savršeno ritmični zvuci njegove gitare zavladali su Arenom u treptaju oka. Žario je i palio Sleš, neumorno, od samog početka. Nije bilo vremena i prostora za predah. Bina je izgledala kao jedno, njegovo lično, veliko igralište.
Počelo je žestoko, a nastavilo se još žešće. Zasvirala je "Sucker Train Blues"… i stvar je bila "kupljena", totalno i konačno!
"Dobro veče Beograde, hvala na divnom dočeku…hvala vam na ovome", oglasio se pevač Majls Kenedi, a publika mu je uzvratila vriskom.
Tvrdoglavi odmetnik koji je cinično izjavio da bi "jedno prosto ‘izvini’" bilo dovoljno da opet učini čast “Gansima” i zasvira sa njima ređao je bravure kao brojanicu, sa takvom lakoćom da je na trenutke bilo teško ispratiti njegove prste koji su poput savršeno sinhronizovanog orkestra šetali po žicama.
Čovek koji je sa 15 godina naučio da svira na akustičnoj gitari koja je imala samo jednu žicu, do danas je istinski “ispekao zanat” i naučio kako se suvereno vlada binom.
Tema iz filma "Kum"
A onda smo čuli i njega: "Dobro veče, prvi put smo sa vama, hvala vam na ovakvoj dobrodošlici. Za sledeću pesmu sam siguran da je svi volite", i bio je u pravi! Ruke su odletele u vazduh brzinom svetlosti - počeo "Civil War".
Usledile su “Ghoust”, “Sucker Train”, “Nothing to Say” "Nightrain", "Rocket Queen", "Mr. Brownstone", "Speed Parade" , "Just like Anything”…a sa bine je bio dobar vajb koji prosto nosio publiku od pesme do pesme.
Led Zeppelin, Thin Lizzy, Rori Galager, Erik Klepton, The Rolling Stones, Queen, Aerosmith, Džimi Hendriks – svi Slešovi uzori bili su u Areni večeras. Muzika koju je proizvodila njegova gitara imala je pomalo od svakoga od njih.
"Morate biti super - mega fan da bi ste znali ovu sledeću", rekao je Sleš, nakon čega se salom proneo najtvrđi gitarski rif uz cepanje bubnjeva, a kompletan bend, uključujući i pevača ‘naoružao’ se gitarama.
A onda se sve stišalo…bar na trenutak
"Slobodno pevajte sa mnom, zviždite, uživajte", dobacio je Majls Kenedi publici, i zapevao “Patience”. Arenom se proneo samo uzdah…
"Patience" u Areni
"Mir" nije dugo trajao jer je Sleš već sledećim solom, ovoga puta u hevimetal maniru, dobro razdrmao publiku i podigao je iz letargije. A onda nas je i iznenadio, i to temom iz filma "Kum" koju je izveo maestralno, u polumraku, i sasvim sam na bini.
Kako je počelo, tako se i završilo – žestoko, u Slešovom maniru i pesmom koju su svi čekali – "Sweet Child of mine". Fan pit je skako, a tribune su se tresle. Petočlani bend se nakon toga poklonio i ostavio publiku da ih "pozove" na bis.
"Bili ste je**** fantastični! Nama je ovo poslednji nastup za sada i vi ste ga učinili nezaboravnim", rekao je pevač izlazeći na binu po drugi put.
Bis je počeo 'obećavajuće', uz "Promise", a Sleš je znao i kako da ga zepečati, uz nezaobilaznu "Paradise city".
Da li se Sleš promenio od "Gansa"? Možda i jeste, ali mi to nismo mogli da primetimo. Njegova vizuelna “maska” ostala je netaknuta, njegova energija delovala je neuhvatljivo, a zvuci njegove gitare su se išlifovali do savršenstva.
Pogledajte foto galeriju!
Oni koji ga vole, nakon ovog koncerta će ga sigurno voleti jos više, a oni koji su u Arenu došli sa malim očekivanjima otišli su prijatno iznenađeni.
Majstor gitare ispunio je obećanje i svirao punih dva i po sata bez ijedne pauze, a Slešov nastup u Areni može se opisati u tri reči...Bilo je strava!
(MONDO: Maša Čović, Petar Stojanović)
