U Vladi Srbije zakazan hitan sastanak o novom talasu krize i merama koje je potrebno preduzeti. Premijer Srbije pozvao članove svog kabineta, guvernera NBS i predstavnike Fiskalnog saveta.
Premijer Srbije Mirko Cvetković će, zajedno sa guvernerom i predstavnicima Narodne banke Srbije, resornim ministrima i predsednikom i članovima Fiskalnog saveta, pokušati da proceni stepen štete koju Srbija već oseća.
Tema sastanka biće kako da Srbija spremno dočeka dolazak krize, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Kako se najavljuje iz kabineta premijera, razgovaraće se i o mogućim merama koje Vlada Srbije i Narodna banka mogu da donesu, a koje bi uticale na smirivanje trenutne, poprilične nesigurnosti u domaćem finansijskom sistemu, prenose "Novosti".
Naime, od prošlog petka akcije na Beogradskoj berzi padaju u proseku šest odsto dnevno.
Dinar je samo za dva dana pao za više od dva odsto, dok je aukcija državnih zapisa Trezora u utorak, a od kojih se, između ostalog, finansira i budžetski minus, završena tako što je prodato svega 2,95 odsto ponuđenih državnih papira.
Sve to, uprkos činjenici da je država za njih ponudila izuzetno povoljnu kamatu od čak 14,5 odsto.
"Prvi efekat krize već se vidi, ponajviše po kursu dinara koji će nastaviti da slabi", smatra ekonomista Ivan Nikolić.
Prema njegovim rečima, dešavanja sa kursom će uticati dalje na redukciju uvoza, a to će otežati i proizvodnju.
"Rast kursa će pogoršati položaj dužnika, stanovništva i preduzeća, jer će im rate porasti. Stepen nenaplativih kredita će rasti. Naredni korak bi moglo da bude nepoveranje građana i preduzeća u štednju i povlačenje depozita. To je najnepovoljniji scenario. Ni to nije toliko opasno, jer su devizne rezerve prilične i moguće je zaustaviti takav trend", dodao je Nikolić.
On je ocenio da nema potrebe za nekim posebnim merama Vlade, jer su još na snazi mere usvojene radi prevazilaženja prvog udara krize.
"Ipak, dobro bi nam, došao još jedan aranžman sa MMF kao garant suzbijanja negativnih efekata krize. Političarima ovo ne ide u prilog, jer je predizborno doba i dalja štednja nije popularna", kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, ono što bi bio najveći udar na Srbiju jeste eventualni pad izvoza u zemlje sa kojima imamo najveću razmenu, a to su na zapadu Italija i Nemačka. Susedne zemlje su takođe značajni partneri, a one su opet pogođene kao i Srbija krizom.
"Dva su moguća kanala uticaja putem bankarskog sektora, gde bih posebno apostrofirao Italiju, čije banke drže petinu tržišnog učešća u Srbiji i koja je u ponedeljak spasavana direktnom intervencijom Evropske centralne banke putem kupovine njenih obveznica", podseća Nikolić.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da zemlja koja hoće da se zaštiti od kolebanja i udara sa svetskog tržišta treba da se okrene ekonomskoj samodovoljnosti, “ali time bi bila osuđena na ekonomsko vegetiranje i takoreći konačnu propast”.Tema sastanka biće kako da Srbija spremno dočeka dolazak krize, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Kako se najavljuje iz kabineta premijera, razgovaraće se i o mogućim merama koje Vlada Srbije i Narodna banka mogu da donesu, a koje bi uticale na smirivanje trenutne, poprilične nesigurnosti u domaćem finansijskom sistemu, prenose "Novosti".
Naime, od prošlog petka akcije na Beogradskoj berzi padaju u proseku šest odsto dnevno.
Dinar je samo za dva dana pao za više od dva odsto, dok je aukcija državnih zapisa Trezora u utorak, a od kojih se, između ostalog, finansira i budžetski minus, završena tako što je prodato svega 2,95 odsto ponuđenih državnih papira.
Sve to, uprkos činjenici da je država za njih ponudila izuzetno povoljnu kamatu od čak 14,5 odsto.
"Prvi efekat krize već se vidi, ponajviše po kursu dinara koji će nastaviti da slabi", smatra ekonomista Ivan Nikolić.
Prema njegovim rečima, dešavanja sa kursom će uticati dalje na redukciju uvoza, a to će otežati i proizvodnju.
"Rast kursa će pogoršati položaj dužnika, stanovništva i preduzeća, jer će im rate porasti. Stepen nenaplativih kredita će rasti. Naredni korak bi moglo da bude nepoveranje građana i preduzeća u štednju i povlačenje depozita. To je najnepovoljniji scenario. Ni to nije toliko opasno, jer su devizne rezerve prilične i moguće je zaustaviti takav trend", dodao je Nikolić.
On je ocenio da nema potrebe za nekim posebnim merama Vlade, jer su još na snazi mere usvojene radi prevazilaženja prvog udara krize.
"Ipak, dobro bi nam, došao još jedan aranžman sa MMF kao garant suzbijanja negativnih efekata krize. Političarima ovo ne ide u prilog, jer je predizborno doba i dalja štednja nije popularna", kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, ono što bi bio najveći udar na Srbiju jeste eventualni pad izvoza u zemlje sa kojima imamo najveću razmenu, a to su na zapadu Italija i Nemačka. Susedne zemlje su takođe značajni partneri, a one su opet pogođene kao i Srbija krizom.
"Dva su moguća kanala uticaja putem bankarskog sektora, gde bih posebno apostrofirao Italiju, čije banke drže petinu tržišnog učešća u Srbiji i koja je u ponedeljak spasavana direktnom intervencijom Evropske centralne banke putem kupovine njenih obveznica", podseća Nikolić.
"Srbija posle 2008. godine nije stradala prevashodno zbog uticaja svetske ekonomske krize, već zbog naše autentične krize, zbog toga što je naš razvoj dugoročno neodrživ, što se zasnivao na kratkoročnim razvojnim impulsima, kao što su prihodi od privatizacije, i prilivi od zaduživanja, i kad se oni iscrpe, onda naravno dolaze teža ekonomska vremena", ističe Madžar.
Iako je cena sirove nafte u utorak na berzi u Njujorku došla do najniže vrednosti u poslednjih godinu dana, cene naftnih derivata u Srbiji nastavljaju da, skoro svakodnevno, rastu. Sirova nafta je do danas pojeftinila za čak 32 odsto u odnosu na nivo iz maja od oko 115 dolara za barel.
"Prava tržišta skoro odmah reaguju na dešavanja na velikim berzama, ali sa našim to svakako nije slučaj. Dobavljači trenutno prodaju naftu koju su plaćali po 100 i više dolara po barelu, a kada na red dođe ova jeftinija, lako se može desiti da, kao i do sada, zaborave da su je kupili po nižoj ceni", kaže Nebojša Atanacković, predsednik AD “Nafta”.
Akcije na svetskim berzama pale su u utorak deseti put zaredom, zabeleživši gubitke od 20 procenata u odnosu na maj. Šok na finansijskim tržištima izazvan sniženjem kreditnog rejtinga SAD zbog duga, pojačava iz dana u dan zabrinutost zbog pretnje od novog talasa globalne recesije.
Evropska centralna banka je intervenisala kupujući italijanske i španske dužničke hartije od vrednosti, pošto su to zatražili finansijski funkcioneri sedam vodećih ekonomskih sila Zapada.
Posle početka otkupa, pritisak na tu vrstu dužničkih hartija je splasnuo, a vodeći berzanski indeksi u Evropi su se oporavili.
To, međutim, nije potrajalo. U popodnevnom poslovanju tržišna slika se naglo promenila, a vrednost glavnih indeksa akcija je opala širom Evrope, prateći negativan trend na azijskim i američkim efektnim tržištima. Zabrinutosti investitora su dodatno doprinele loše vesti iz svetske ekonomije u usponu, Kine.
Peking je zabeležio inflaciju višu od planirane, što uz usporavanje privrednog rasta Sjedinjenih Država, dodatno komplikuje situaciju na tržištima. Vrednost indeksa svetskih akcija MSCI opao je za jedan i po procenat. Akcije tržišta u usponu beleže pad od 3,3 odsto.
Akcije na Atinskoj berzi pale su na najniži nivo u poslednjih 14 godina, dok se glavni indeks berze spustio ispod psihološke granice od 1.000 poena. Takav pad je značajno veći nego na drugim finansijskim tržištima u Evropi.
Prezadužena Grčka je postala prva zemlja Evropske unije koja je zatražila međunarodnu finansijsku pomoć prošle godine, da bi joj se zatim pridružili Portugal i Irska.
Zlato je dostiglo novu, rekordno visoku cenu. Fina unca zlata, koja teži nešto više od 30 grama, prodavala se u utorak za 1.750 dolara na tržištu na kojem investitori tragaju za sigurnim ulagačkim utočištem.
Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 59. mesto po zalihama zlata deponovanim u centralnoj banci sa 13,1 tonom, što čini 4,4 odsto ukupnih državnih rezervi, saopštio je u utorak Ilirika gold investicioni fond.
Od zemalja u regionu na listi je prisutna još i Slovenija na 79. mestu sa 3,2 tone i 14 odsto ukupnih državnih rezervi i Albanija na 92. mestu sa 1,6 tona. Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija se u tom izveštaju ne spominju.
Osnovni razlog zlatnih rezervi je da se u doba nestabilnih ekonomskih dešavanja očuva vrednost imovine, ali i dodatno zaradi, pišu "Novosti".
(MONDO)
