Građane Srbije zadužene u švajcarskom franku obradovalo je naglo slabljenje te valute. U poslednja tri dana franak prema dinaru oslabio više od devet odsto i spustio se na fiksiranu vrednost od 1,2 franka za evro.
Švajcarska valuta, koja je u jednom trenutku "pripretila" evru i vinula se prema srednjem kursu NBS na čak 100,14 dinara (10. avgusta ove godine), od tada do danas je pala za 16,35 odsto.
Za sve one koji svojevremeno nisu služali apele stručnjaka i tadašnjeg guvernera srpske centralne banke Radovana Jelašića da se ne zadužuju u franku ovo je odlična vest jer, ako im rata kredita pristiže na naplatu ovih dana, za toliko će im i mesečni trošak biti manji.
U naglom padu "švajcarac" se trenutno zaustavio na 83,77 dinara (na dan 8.9.2011), što je tek neznatno veća vrednost nego što je imao u ovo vreme prošle godine - 82,20 dinara za franak. Međutim, vlasnici stanova koji su do njih došli kreditima uvezetim u poslednjih pet godina još sanjaju rate kada je franak u ovo vreme vredeo manje od 48 dinara (47,67 dinara na dan 8.9.2008.)
Naravno, uvek postoji mogućnost da u banci objasne da vam rata ne pada koliko mislite da bi trebalo jer su se promenili drugi parametri, od libora do premije zbog rizika zemlje Srbije.
Što se libora (Londonske međubankarske kamate, koja je promenljivi element kamatne stope kredita) za fanak tiče on je trenutno na nivou 0,05 odsto (šestomesečni), na koji se obrušio sa avgustovskih 0,23 odsto, ali i tada je bio više nego deset puta niži nego recimo 2009.
Franak pada ne zbog slabljenja švajcarske privrede već upravo suprotno, zbog zbog akcije centralne banke Švajcarske da se to ne bi desilo. Zbog toga je SNB odlučila da fiksira odnos evro - franak na nivo 1:1,2.
Odluka SNB-a je bez presedana posle Drugog svetskog rata i izuzetno redak potez u monetarnoj istoriji, jer nešto slično je učinjeno 1978. godine kako bi se smanjilo jačanje švajcarskog franka u odnosu na nemačku marku.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže za RTS da pad vrednosti švajcarskog franka dovodi do novih rizika i neizvesnosti u svetskoj ekonomiji, jer je postalo jako malo utočišta za spekulante poput kanadskog ili australijskog dolara ili valuta Japana, Norveške ili Švedske.
Zbog devalvacije švajcarskog franka odahnuće i komšije, Hrvati i Mađari, ali i Poljaci, koji su u toj valuti zaduženi sa 100 milijardi.
U obećanju Švajcarske da će, po potrebi, štampati franak kako bi se zadovoljila tražnja, bankari vide opasnost od otvaranja svetskog valutnog rata, ali i inflacije.
U Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije, ima između 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje učešće nego u nekim drugim zemljama.
(MONDO)
Za sve one koji svojevremeno nisu služali apele stručnjaka i tadašnjeg guvernera srpske centralne banke Radovana Jelašića da se ne zadužuju u franku ovo je odlična vest jer, ako im rata kredita pristiže na naplatu ovih dana, za toliko će im i mesečni trošak biti manji.
U naglom padu "švajcarac" se trenutno zaustavio na 83,77 dinara (na dan 8.9.2011), što je tek neznatno veća vrednost nego što je imao u ovo vreme prošle godine - 82,20 dinara za franak. Međutim, vlasnici stanova koji su do njih došli kreditima uvezetim u poslednjih pet godina još sanjaju rate kada je franak u ovo vreme vredeo manje od 48 dinara (47,67 dinara na dan 8.9.2008.)
Naravno, uvek postoji mogućnost da u banci objasne da vam rata ne pada koliko mislite da bi trebalo jer su se promenili drugi parametri, od libora do premije zbog rizika zemlje Srbije.
Što se libora (Londonske međubankarske kamate, koja je promenljivi element kamatne stope kredita) za fanak tiče on je trenutno na nivou 0,05 odsto (šestomesečni), na koji se obrušio sa avgustovskih 0,23 odsto, ali i tada je bio više nego deset puta niži nego recimo 2009.
Franak pada ne zbog slabljenja švajcarske privrede već upravo suprotno, zbog zbog akcije centralne banke Švajcarske da se to ne bi desilo. Zbog toga je SNB odlučila da fiksira odnos evro - franak na nivo 1:1,2.
Odluka SNB-a je bez presedana posle Drugog svetskog rata i izuzetno redak potez u monetarnoj istoriji, jer nešto slično je učinjeno 1978. godine kako bi se smanjilo jačanje švajcarskog franka u odnosu na nemačku marku.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže za RTS da pad vrednosti švajcarskog franka dovodi do novih rizika i neizvesnosti u svetskoj ekonomiji, jer je postalo jako malo utočišta za spekulante poput kanadskog ili australijskog dolara ili valuta Japana, Norveške ili Švedske.
Zbog devalvacije švajcarskog franka odahnuće i komšije, Hrvati i Mađari, ali i Poljaci, koji su u toj valuti zaduženi sa 100 milijardi.
U obećanju Švajcarske da će, po potrebi, štampati franak kako bi se zadovoljila tražnja, bankari vide opasnost od otvaranja svetskog valutnog rata, ali i inflacije.
U Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije, ima između 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje učešće nego u nekim drugim zemljama.
(MONDO)
