Ministar za KiM Goran Bogdanović se u razgovoru sa posrednikom EU Robertom Kuperom saglasio da se rešenja moraju pronaći kroz dijalog i ocenio da se sa Prištinom ne može razgovarati o tehničkim pitanjima dok traje kriza na severu Kosova.
"Rekao sam pregovaraču Robertu Kuperu da na severu Kosova sigurno neće moći da bude sprovedeno ono što je dogovoreno u Briselu zbog ovakve situacije", rekao je Bogdanović novinarima u Palati Srbija posle sastanka sa Kuperom.
Ministar je dodao da je "iluzorno pričati" o struji i telekomunikacijama dok postoji pokušaj "hermetičkog zatvaranja administrativne linije prema centralnoj Srbiji".
Prema njegovim rečima, predstavnik EU je izrazio razumevanje i rekao da želi da se "o tim stvarima razgovara".
Bogdanović je dodao da se sa Kuperom saglasio da se rešenja moraju pronaći kroz dijalog ali da srpska strana nije tu samo "razgovora radi", već da bi pronašla rešenje.
Ministar je kazao da su potpuno neprihvatljive informacije o sukobu na Jarinju koje poslednjih dana kruže u medijima i među pojedinim političarima u Srbiji i da su zato vlada i kosovski Srbi zatražili nepristrasnu istragu UN kako bi se izbegla nagađanja o tome ko je kriv za incidente.
"Očekujem narednih dana konkretne poteze međunarodne zajednice i Vlade Srbije koji bi trebalo da dovedu do smirivanja situacije", rekao je on.
"Nemamo ništa protiv da Kfor i Euleks imaju slobodu kretanja, ali ne možemo da prihvatimo da Kfor vozi kosovske carinike i da hermetički zatvara alternativne puteve i time onemogućava snabdevanje Srba osnovnim životnim namirnicama", naveo je Bogdanović.
Šef beogradskog tima Borislav Stefanović je uoči posete Kupera najavio da će Jarinje i Brnjak biti glavna tema razgovora, uz opasku da nisu tačne kritike koje su se pojavile u našoj javnosti da nema govora da će se o tome razgovarati.
“To je urgentan problem koji moramo rešavati da bismo mogli ući u punom smislu u rešavanje pitanja Telekoma, električne energije i zastupljenosti Prištine u regionalnim inicijativama”, rekao je Stefanović.
Takođe, sa Kuperom ćemo pričati o perspektivama daljeg dijaloga s Prištinom i o temama koje su na dnevnom redu tog dijaloga, kazao je Stefanović.
“Obostrana je želja da se dijalog nastavi što pre, a Beograd je posvećen tome jer je to jedini okvir da se konkretni problemi rešavaju”, izjavio je on.
Kako “Blic” saznaje iz izvora bliskih pregovaračima, zasad najviše šansi ima predlog da se albanskom cariniku pridruži i srpski, a da operativno ostane nadležan Euleks. Ovo bi moglo, procenjuje se u Beogradu, da odblokira dijalog sa Prištinom.
Srbi na severu Kosova i zvanični Beograd do sada su tražili da se sa graničnih prelaza, pre svega sa Jarinja, povuče albanski carinik koji je postavljen na osnovu dogovora o carinskom pečatu. Pošto Brisel i Priština taj zahtev energično odbacuju, Beograd je predložio da se postojeći sastav na granici proširi jednim Srbinom.
Druga dva ponuđena rešenja jesu da carinu obavlja samo lokalno stanovništvo ili da roba koja ide na jug bude carinjena u južnoj Mitrovici, kao i do sada, a ona koja ide na sever u severnoj. Kako se procenjuje, predlog o tri carinika u jednoj kućici zasad je izazvao najviše pažnje.
Kako kažu izvori “Blica”, najveća je nepoznanica da li će Priština ovo prihvatiti. Nije sasvim izvesno ni da li će i za Brisel ovo biti prihvatljivo rešenje.
Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da se rešenja koja je Beograd pripremio za današnje razgovore sa Kuperom drže u tajnosti, ali da bi nezvanični predlog o tri carinika mogao biti model za rešenje severa.
(MONDO/Tanjug)
Ministar je dodao da je "iluzorno pričati" o struji i telekomunikacijama dok postoji pokušaj "hermetičkog zatvaranja administrativne linije prema centralnoj Srbiji".
Prema njegovim rečima, predstavnik EU je izrazio razumevanje i rekao da želi da se "o tim stvarima razgovara".
Bogdanović je dodao da se sa Kuperom saglasio da se rešenja moraju pronaći kroz dijalog ali da srpska strana nije tu samo "razgovora radi", već da bi pronašla rešenje.
Ministar je kazao da su potpuno neprihvatljive informacije o sukobu na Jarinju koje poslednjih dana kruže u medijima i među pojedinim političarima u Srbiji i da su zato vlada i kosovski Srbi zatražili nepristrasnu istragu UN kako bi se izbegla nagađanja o tome ko je kriv za incidente.
"Očekujem narednih dana konkretne poteze međunarodne zajednice i Vlade Srbije koji bi trebalo da dovedu do smirivanja situacije", rekao je on.
"Nemamo ništa protiv da Kfor i Euleks imaju slobodu kretanja, ali ne možemo da prihvatimo da Kfor vozi kosovske carinike i da hermetički zatvara alternativne puteve i time onemogućava snabdevanje Srba osnovnim životnim namirnicama", naveo je Bogdanović.
Šef beogradskog tima Borislav Stefanović je uoči posete Kupera najavio da će Jarinje i Brnjak biti glavna tema razgovora, uz opasku da nisu tačne kritike koje su se pojavile u našoj javnosti da nema govora da će se o tome razgovarati.
“To je urgentan problem koji moramo rešavati da bismo mogli ući u punom smislu u rešavanje pitanja Telekoma, električne energije i zastupljenosti Prištine u regionalnim inicijativama”, rekao je Stefanović.
Takođe, sa Kuperom ćemo pričati o perspektivama daljeg dijaloga s Prištinom i o temama koje su na dnevnom redu tog dijaloga, kazao je Stefanović.
“Obostrana je želja da se dijalog nastavi što pre, a Beograd je posvećen tome jer je to jedini okvir da se konkretni problemi rešavaju”, izjavio je on.
Model tri carinika - rešenje za sever Kosova?
Kompromis o carinskim prelazima na severu Kosova mogao bi biti postignut na osnovu jednog od beogradskih predloga koji su izneti predstavnicima EU i SAD Robertu Kuperu i Filipu Rikeru u Briselu, 28. septembra, piše "Blic".Kako “Blic” saznaje iz izvora bliskih pregovaračima, zasad najviše šansi ima predlog da se albanskom cariniku pridruži i srpski, a da operativno ostane nadležan Euleks. Ovo bi moglo, procenjuje se u Beogradu, da odblokira dijalog sa Prištinom.
Srbi na severu Kosova i zvanični Beograd do sada su tražili da se sa graničnih prelaza, pre svega sa Jarinja, povuče albanski carinik koji je postavljen na osnovu dogovora o carinskom pečatu. Pošto Brisel i Priština taj zahtev energično odbacuju, Beograd je predložio da se postojeći sastav na granici proširi jednim Srbinom.
Druga dva ponuđena rešenja jesu da carinu obavlja samo lokalno stanovništvo ili da roba koja ide na jug bude carinjena u južnoj Mitrovici, kao i do sada, a ona koja ide na sever u severnoj. Kako se procenjuje, predlog o tri carinika u jednoj kućici zasad je izazvao najviše pažnje.
Kako kažu izvori “Blica”, najveća je nepoznanica da li će Priština ovo prihvatiti. Nije sasvim izvesno ni da li će i za Brisel ovo biti prihvatljivo rešenje.
Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da se rešenja koja je Beograd pripremio za današnje razgovore sa Kuperom drže u tajnosti, ali da bi nezvanični predlog o tri carinika mogao biti model za rešenje severa.
(MONDO/Tanjug)
