Evropska komisija je danas, u Briselu, predložila Savetu ministara Evropske unije da počne pregovore o članstvu s Crnom Gorom. Hrvatska napreduje ka članstvu, a BiH usporila zbog neformirane vlade.
Komisija je ocenila da je "Crna Gora ostvarila zadovoljavajući napredak, posebno u sprovođenju ključnih prioriteta i sveukupnih zadovoljavajućih rezultata".
Otud je Crna Gora "sad spremna je da otvori pregovore za članstvo" u Uniji, kaže se u godišnjem Izveštaju o napretku Crne Gore u evropskim reformama, koji je Evropska komisija danas objavila u Briselu.
U analizi se navodi da je Crna Gora napredovala na planu političkih i institucionalnih reformi, "čime je ojačan značaj parlamenta, sprovođenje izbornog zakona i depolitizacija javne uprave".
To, dodaje se, ima za posledicu jačanje nezavisnosti sudstva, pospešenje borbe protiv korupcije i veću slobodu medija.
Ali se podvlači da je nužno nastaviti reforme i da sprovođenje političkih odluka i zakona još uvek predstavljaju izazov.
Vlasti u Podgorici takođe treba da nastave suzbijanje korupcije i dovrše reformu pravosuđa ko bi pravosuđe bilo objektivnije i delotvornije.
Takođe je potrebno osnažiti antidiskriminacione mere jer su "nepovlašćene grupe" i dalje izložene diskriminaciji.
EK ističe konstruktivnu ulogu Crne Gore u regionu, kao i to da je Crna Gora napredovala u uspostavljanju pune tržišne ekonomije, a da crnogorska privreda nastavlja da se oporavlja i stabilizuje, zahvaljujući konsolidaciji bankarskog sektora, kao i opreznoj fiskalnoj politici.
“Dobar napredak je ostvaren na polju vladavine prava. Novo zakonodavstvo je osnažilo nezavisnost sudstva, a preduzete su odgovarajuće mere kako bi se poboljšala njegova efikasnost”, ukazuje Komisija.
Pohvaljeni su i napori Hrvatske da se obračuna sa korupcijom uključujući i onu na najvišem nivou.
Komisija je istakla da su usvojeni novi, poboljšani zakoni koji regulišu pristup informacijama, sukob interesa i finansiranje političkih aktivnosti.
Prema izveštaju EK, napredak je učinjen i u smislu nezavisnog vođenja procesa optuženima za ratne zločine.
“Hrvatska je pokazala predanost da nastavi da osigurava održive rezultate, naročito na polju pravnih i administrativnih reformi, borbe protiv korupcije, prava manjina, povratka izbeglica i ratnih zločina”, kaže se u izveštaju, uz opasku da “lista rezultata efikasnog rešavanja slučajeva korupcije treba da se nastavi”.
U analizi se preporučuje da je potrebno nastaviti sa izgradnjom moderne, pouzdane i depolitizovane državne uprave koja je okrenuta građanima.
Potrebno je takođe da se ulože dodatni napori kako bi se dovršio proces restruktuisanja brodogradilišta, kao i da se ojačaju administrativni kapaciteti potrebni za adekvatnu i potpunu primenu zakonodavstva i standarda Evropske unije, navodi se u zaključku izveštaja o napretku za Hrvatsku.
Reforme su veoma ograničena, za njih nema političke volje, slabe su institucije, nema dovoljno ljudi i sredstava, manjkava je saradnja među njima, kaže se u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o Bosni i Hercegovini, objavljenom u Briselu.
Kao povoljni rezultati BiH se navode ukidanje viza za putovanja u zemlje EU, kao i to što je, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pokrenut dijalog Evropske unije i BiH o pravosuđu.
I dalje ostaje problem "usaglašavanja Ustava BiH s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a zakon o državnoj pomoći mora da bude donet na drzavnom nivou".
"Politički predstavnici moraju imati zajedničkih stav o pravcu kojim treba da krene ta zemlja", podvlači Evropska komisija.
Uz to je "neophodno usklađivanje, podešavanje institucija jer proces pristupanja EU traži funkcionalne ustanove u svim ravnima i funkcionalan mehanizam koordinacije u pitanjima koja se ticu EU".
(agencije/MONDO)
Otud je Crna Gora "sad spremna je da otvori pregovore za članstvo" u Uniji, kaže se u godišnjem Izveštaju o napretku Crne Gore u evropskim reformama, koji je Evropska komisija danas objavila u Briselu.
U analizi se navodi da je Crna Gora napredovala na planu političkih i institucionalnih reformi, "čime je ojačan značaj parlamenta, sprovođenje izbornog zakona i depolitizacija javne uprave".
To, dodaje se, ima za posledicu jačanje nezavisnosti sudstva, pospešenje borbe protiv korupcije i veću slobodu medija.
Ali se podvlači da je nužno nastaviti reforme i da sprovođenje političkih odluka i zakona još uvek predstavljaju izazov.
Vlasti u Podgorici takođe treba da nastave suzbijanje korupcije i dovrše reformu pravosuđa ko bi pravosuđe bilo objektivnije i delotvornije.
Takođe je potrebno osnažiti antidiskriminacione mere jer su "nepovlašćene grupe" i dalje izložene diskriminaciji.
EK ističe konstruktivnu ulogu Crne Gore u regionu, kao i to da je Crna Gora napredovala u uspostavljanju pune tržišne ekonomije, a da crnogorska privreda nastavlja da se oporavlja i stabilizuje, zahvaljujući konsolidaciji bankarskog sektora, kao i opreznoj fiskalnoj politici.
Hrvatska napreduje ka članstvu
Hrvatska nastavlja da ispunjava političke uslove za članstvo u Evropskoj Uniji, kaže se u ovogodišnjem izvještaju o napretku za Hrvatsku predstavljenom danas u Briselu.“Dobar napredak je ostvaren na polju vladavine prava. Novo zakonodavstvo je osnažilo nezavisnost sudstva, a preduzete su odgovarajuće mere kako bi se poboljšala njegova efikasnost”, ukazuje Komisija.
Pohvaljeni su i napori Hrvatske da se obračuna sa korupcijom uključujući i onu na najvišem nivou.
Komisija je istakla da su usvojeni novi, poboljšani zakoni koji regulišu pristup informacijama, sukob interesa i finansiranje političkih aktivnosti.
Prema izveštaju EK, napredak je učinjen i u smislu nezavisnog vođenja procesa optuženima za ratne zločine.
“Hrvatska je pokazala predanost da nastavi da osigurava održive rezultate, naročito na polju pravnih i administrativnih reformi, borbe protiv korupcije, prava manjina, povratka izbeglica i ratnih zločina”, kaže se u izveštaju, uz opasku da “lista rezultata efikasnog rešavanja slučajeva korupcije treba da se nastavi”.
U analizi se preporučuje da je potrebno nastaviti sa izgradnjom moderne, pouzdane i depolitizovane državne uprave koja je okrenuta građanima.
Potrebno je takođe da se ulože dodatni napori kako bi se dovršio proces restruktuisanja brodogradilišta, kao i da se ojačaju administrativni kapaciteti potrebni za adekvatnu i potpunu primenu zakonodavstva i standarda Evropske unije, navodi se u zaključku izveštaja o napretku za Hrvatsku.
BiH usporeno ka EU
Evropska komisija je ocenila da je "neuspeh u političkom dogovoru o formiranje vlade... otežao napredak BiH u ključnim reformama za pomak ka integraciji u Evropsku uniju".Reforme su veoma ograničena, za njih nema političke volje, slabe su institucije, nema dovoljno ljudi i sredstava, manjkava je saradnja među njima, kaže se u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o Bosni i Hercegovini, objavljenom u Briselu.
Kao povoljni rezultati BiH se navode ukidanje viza za putovanja u zemlje EU, kao i to što je, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pokrenut dijalog Evropske unije i BiH o pravosuđu.
I dalje ostaje problem "usaglašavanja Ustava BiH s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a zakon o državnoj pomoći mora da bude donet na drzavnom nivou".
"Politički predstavnici moraju imati zajedničkih stav o pravcu kojim treba da krene ta zemlja", podvlači Evropska komisija.
Uz to je "neophodno usklađivanje, podešavanje institucija jer proces pristupanja EU traži funkcionalne ustanove u svim ravnima i funkcionalan mehanizam koordinacije u pitanjima koja se ticu EU".
(agencije/MONDO)
