Sarkozijev protivkandidat na prestojećim izborima biće socijalista Fransoa Oland koji je na stranačkim izborima pobedio Martinu Obri.
Fransoa Oland važi za predusretljivog političara koji može da obezbedi podršku za ideju za koju se zalaže, iako malo poznat izvan granica Francuske, upravo on bi mogao da bude naslednik Nikole Sarkozija.
Ovaj 57-godišnjak pobedio je juče liderku socijalista Martin Obri i biće kandidat Socijalističke stranke na predsedničkim izborima naredne godine.
Iako mnogi smatraju da Oland nema veliki potencijal na predstojećim predsedničkim izborima, istraživanja javnog mnjenja su pokazala da ima više podrške građana od aktuelnog predsednika.
Na pitanje:"Zašto Vi?", u intervjuu koji je u subotu dao francuskom listu "Parizian", Oland je odgovorio: "Zato što mogu da pobedim Nikolu Sarkozija".
Oland je poslanik u francuskom parlamentu i guverener je centralnog regiona Korez. Vodio je socijaliste od 1997. do 2008. godine.
Kritičari kažu da mu je biografija tanka - nikada nije bio ministar, slabo ga poznaju u inostranstvu, a u vreme dok je on vodio partiju ona je bila slaba i podeljena, preneo je AP.
Kao lider socijalista Oland se borio da očuva jedinstvo partije. On je bio lider stranke 2002. kada premijer Lionel Žospen nije uspeo da se kandiduje na predsedničkim izborima i u vreme kada se partija podelila oko predloga ustava EU, koji su francuski građani odbacili na referendumu.
Olandova bivša partnerka Segolen Roajal, majka njegovo četvoro dece, bila je poslednji kandidat socijalista na predsedničkim izborima.
Njihov odnos je razotkriven tokom kampanje 2007. godine, da bi se kasnije oni razišli. Ona se kandidovala i ove godine, ali je izgubila u prvoj fazi.
Oland, koji je izazvao politički bes kada se 2007. godine zalagao za povećanje poreza za sve one koji zarađuju preko 4.000 evra mesečno, želi da uvede još progresivniji porez.
"On mora da ne voli sebe", duhovito je primetio Sarkozi u TV debati.
Oland se zalaže za veća davanja u sektoru obrazovanja, sklapanje novih radnih ugovora radi stimulacije zapošljavanja mladih ljudi i smanjenje visokog budžetskog deficita.
On u svom programu malo govori o međunarodnim odnosima, osim što poziva na neodređeni "pakt" sa Nemačkom, ekonomskim pokretačom EU.
Oland ima dobar obrazovni pedigre, ima diplomu uglednog fakulteta za biznis HEC, Instituta za političke nauke i fakulteta za političke nauke i menadžment poznatog kao ENA koju pohađa francuska elita.
Smatraju ga za prijatnu, inteligentnu osobu, pre kao dobrog koordinatora nego vizionara levičarske doktrine. Na početku karijere bio je štićenik nekadašnjeg predsednika Evropske komisije Žaka Delora, koji je inače otac Martin Obri. Olandova strategija je da prikaže sebe kao suprotnost Sarkoziju.
Oland i Sarkozi su već odmeravali snage - obojica su predvodila svoje partije na izborima za evropski parlament 1999. godine.
Na jednoj od debata pred izbore Sarkozi je izjavio da mu Oland nije blizak prijatelj ni na koji način, pogotovo jer su im politička ubeđenja različita, na šta je Oland odgovorio da ni ne namerava da postane njegov prijatelj.
Iako je odziv birača bio mali, socijalisti su tada glatko pobedili, čemu se nada i Oland naredne godine u novom odmeravanju snaga.
(Tanjug)
Ovaj 57-godišnjak pobedio je juče liderku socijalista Martin Obri i biće kandidat Socijalističke stranke na predsedničkim izborima naredne godine.
Iako mnogi smatraju da Oland nema veliki potencijal na predstojećim predsedničkim izborima, istraživanja javnog mnjenja su pokazala da ima više podrške građana od aktuelnog predsednika.
Na pitanje:"Zašto Vi?", u intervjuu koji je u subotu dao francuskom listu "Parizian", Oland je odgovorio: "Zato što mogu da pobedim Nikolu Sarkozija".
Oland je poslanik u francuskom parlamentu i guverener je centralnog regiona Korez. Vodio je socijaliste od 1997. do 2008. godine.
Kritičari kažu da mu je biografija tanka - nikada nije bio ministar, slabo ga poznaju u inostranstvu, a u vreme dok je on vodio partiju ona je bila slaba i podeljena, preneo je AP.
Kao lider socijalista Oland se borio da očuva jedinstvo partije. On je bio lider stranke 2002. kada premijer Lionel Žospen nije uspeo da se kandiduje na predsedničkim izborima i u vreme kada se partija podelila oko predloga ustava EU, koji su francuski građani odbacili na referendumu.
Olandova bivša partnerka Segolen Roajal, majka njegovo četvoro dece, bila je poslednji kandidat socijalista na predsedničkim izborima.
Njihov odnos je razotkriven tokom kampanje 2007. godine, da bi se kasnije oni razišli. Ona se kandidovala i ove godine, ali je izgubila u prvoj fazi.
Oland, koji je izazvao politički bes kada se 2007. godine zalagao za povećanje poreza za sve one koji zarađuju preko 4.000 evra mesečno, želi da uvede još progresivniji porez.
"On mora da ne voli sebe", duhovito je primetio Sarkozi u TV debati.
Oland se zalaže za veća davanja u sektoru obrazovanja, sklapanje novih radnih ugovora radi stimulacije zapošljavanja mladih ljudi i smanjenje visokog budžetskog deficita.
On u svom programu malo govori o međunarodnim odnosima, osim što poziva na neodređeni "pakt" sa Nemačkom, ekonomskim pokretačom EU.
Oland ima dobar obrazovni pedigre, ima diplomu uglednog fakulteta za biznis HEC, Instituta za političke nauke i fakulteta za političke nauke i menadžment poznatog kao ENA koju pohađa francuska elita.
Smatraju ga za prijatnu, inteligentnu osobu, pre kao dobrog koordinatora nego vizionara levičarske doktrine. Na početku karijere bio je štićenik nekadašnjeg predsednika Evropske komisije Žaka Delora, koji je inače otac Martin Obri. Olandova strategija je da prikaže sebe kao suprotnost Sarkoziju.
Oland i Sarkozi su već odmeravali snage - obojica su predvodila svoje partije na izborima za evropski parlament 1999. godine.
Na jednoj od debata pred izbore Sarkozi je izjavio da mu Oland nije blizak prijatelj ni na koji način, pogotovo jer su im politička ubeđenja različita, na šta je Oland odgovorio da ni ne namerava da postane njegov prijatelj.
Iako je odziv birača bio mali, socijalisti su tada glatko pobedili, čemu se nada i Oland naredne godine u novom odmeravanju snaga.
(Tanjug)
