Slike španskog slikara Pabla Pikasa "Glava konja" i "Čaša i bokal" u jednom sefu u Beogradu našli su operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Slike španskog slikara Pabla Pikasa "Glava konja" i "Čaša i bokal", čija je vrednost procenjena na oko tri miliona dolara, a koje su 6. februara 2008. godine ukradene sa izložbe u švajcarskom gradići Fefkonu, u jednom sefu u Beogradu našli su operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović potvrdili su da su nađena platna poznatog slikara. Međutim, istraga o tome ko ih je ukrao, prokrijumčario u Srbiju i držao u sefu još traje, i prema saznanjima "Blica", niko od osumnjičenih zasad nije uhapšen.
Nije saopšteno ni da li je sef u kome su nađene slike jednog od najpoznatijih španskih slikara u privatnom stanu ili je zakupljen u nekoj od banaka.
U našoj policiji očekuju da će osumnjičeni za krađu i krijumčarenje umetnina uskoro biti privedeni i da će se utvrditi da li su slike ukradene po nečijoj narudžbini.
Saznanja "Blica" ukazuju na to da će nadležni iz švajcarske policije do kraja ove nedelje u Srbiji preuzeti ulja na platnu koja su na njihovoj teritoriji ukradene pre više od tri i po godine.
Ulja na platnu "Glava konja" i "Čaša i bokal", koja je Pikaso naslikao 1962, odnosno 1944. godine, u vlasništvu su Špengel muzeja u Hanoveru, a ukradena su sa izložbe 6. februara 2008. u Fefkonu kod Ciriha.
Slike su bile na pozajmici na izložbi, a kradljivci su posle zatvaranja muzeja ostali zaključani. Uzeli su slike i pobegli, i tek tada se oglasio alarm.
Dvojicu lopova su snimile i kamere u muzeju, njihove fotografije su objavljene, ali oni još nisu uhapšeni. Posle krađe, Špengel muzej je nudio nagradu od 10.000 franaka za informacije koje bi pomogle u nalaženju ulja na platnu.
Dve i po godine u javnosti nije bilo informacija ni o kakvom tragu gde su završile Pikasove slike, sve dok se početkom ovog meseca nije oglasio švajcarski javni tužilac Šarl Fesler, izjavivši da su ulja na platnu u Srbiji.
On je svoje podatke bazirao na istrazi koju je sproveo privatni detektiv Ričard Elis, nekadašnji pripadnik Skotland jarda, a sada direktor "Art menadžment grupe2 koja se bavi pronalaženjem umetnina i kulturnog blaga širom sveta.
U srpskoj policiji su tada demantovali tvrdnje švajcarskog tužioca, ali su se posle nekoliko dana one ipak ispostavile kao tačne.
Iako slike poznatih umetnika vrede milione evra, Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja u Beogradu, smatra da one nisu dobar plen i da ih kradu "amateri koji nisu upućeni u način funkcionisanja tržišta umetnina".
On navodi da su "naivne tvrdnje da su krađe slika velike vrednosti naručene od nekog moćnika".
"Ljudi koji imaju dovoljno sredstava da legalno kupe Pikasa nikada neće kupiti kradenu robu, pa da je posle drže u sefu ili u banci.
Ukoliko neko izdvoji toliki novac za jedno remek-delo, on želi da mu slika bude na zidu, a ne da mora da je krije", kaže Kusovac, ali dodaje da naručene krađe mogu da se dogode ukoliko su u pitanju "neki hramovi ili crkve u kojima umetnine nisu popisane, gde se odnose samo značajne i vredne stvari bez dokumentacije".
Nikola Kusovac objašnjava da su svi muzejski eksponati evidentirani u posebnim katalozima, gde se unosi njihov detaljan opis, što je slučaj i s Pikasovim slikama nađenim u Beogradu.
Kusovac podseća da se krađa slična onom iz Švajcarske dogodila i u Srbiji 1996. kada je iz Narodnog muzeja ukradena "Kupačica" Ogista Renoara, čija je vrednost procenjena na milion i po dolara.
Kradljivci su uhapšeni vrlo brzo kada su pokušali da je prodaju za 40.000 evra. Takvo delo niko nije smeo da kupi.
"Kada lopovi shvate da ne mogu da prodaju ukradene slike, oni ih zbog straha od policije skrivaju veoma dugo ili ih uništavaju. To je pravilo, što se videlo u slučaju takozvanog Spajdermena, koji je prošle godine ukrao slike Pikasa, Monea i Modiljanija iz muzeja u Parizu, a za koje se pretpostavlja da su završile u đubretu", ističe Kusovac za "Blic".
(MONDO)
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović potvrdili su da su nađena platna poznatog slikara. Međutim, istraga o tome ko ih je ukrao, prokrijumčario u Srbiju i držao u sefu još traje, i prema saznanjima "Blica", niko od osumnjičenih zasad nije uhapšen.
Nije saopšteno ni da li je sef u kome su nađene slike jednog od najpoznatijih španskih slikara u privatnom stanu ili je zakupljen u nekoj od banaka.
U našoj policiji očekuju da će osumnjičeni za krađu i krijumčarenje umetnina uskoro biti privedeni i da će se utvrditi da li su slike ukradene po nečijoj narudžbini.
Saznanja "Blica" ukazuju na to da će nadležni iz švajcarske policije do kraja ove nedelje u Srbiji preuzeti ulja na platnu koja su na njihovoj teritoriji ukradene pre više od tri i po godine.
Ulja na platnu "Glava konja" i "Čaša i bokal", koja je Pikaso naslikao 1962, odnosno 1944. godine, u vlasništvu su Špengel muzeja u Hanoveru, a ukradena su sa izložbe 6. februara 2008. u Fefkonu kod Ciriha.
Slike su bile na pozajmici na izložbi, a kradljivci su posle zatvaranja muzeja ostali zaključani. Uzeli su slike i pobegli, i tek tada se oglasio alarm.
Dvojicu lopova su snimile i kamere u muzeju, njihove fotografije su objavljene, ali oni još nisu uhapšeni. Posle krađe, Špengel muzej je nudio nagradu od 10.000 franaka za informacije koje bi pomogle u nalaženju ulja na platnu.
Dve i po godine u javnosti nije bilo informacija ni o kakvom tragu gde su završile Pikasove slike, sve dok se početkom ovog meseca nije oglasio švajcarski javni tužilac Šarl Fesler, izjavivši da su ulja na platnu u Srbiji.
On je svoje podatke bazirao na istrazi koju je sproveo privatni detektiv Ričard Elis, nekadašnji pripadnik Skotland jarda, a sada direktor "Art menadžment grupe2 koja se bavi pronalaženjem umetnina i kulturnog blaga širom sveta.
U srpskoj policiji su tada demantovali tvrdnje švajcarskog tužioca, ali su se posle nekoliko dana one ipak ispostavile kao tačne.
Iako slike poznatih umetnika vrede milione evra, Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja u Beogradu, smatra da one nisu dobar plen i da ih kradu "amateri koji nisu upućeni u način funkcionisanja tržišta umetnina".
On navodi da su "naivne tvrdnje da su krađe slika velike vrednosti naručene od nekog moćnika".
"Ljudi koji imaju dovoljno sredstava da legalno kupe Pikasa nikada neće kupiti kradenu robu, pa da je posle drže u sefu ili u banci.
Ukoliko neko izdvoji toliki novac za jedno remek-delo, on želi da mu slika bude na zidu, a ne da mora da je krije", kaže Kusovac, ali dodaje da naručene krađe mogu da se dogode ukoliko su u pitanju "neki hramovi ili crkve u kojima umetnine nisu popisane, gde se odnose samo značajne i vredne stvari bez dokumentacije".
Nikola Kusovac objašnjava da su svi muzejski eksponati evidentirani u posebnim katalozima, gde se unosi njihov detaljan opis, što je slučaj i s Pikasovim slikama nađenim u Beogradu.
Kusovac podseća da se krađa slična onom iz Švajcarske dogodila i u Srbiji 1996. kada je iz Narodnog muzeja ukradena "Kupačica" Ogista Renoara, čija je vrednost procenjena na milion i po dolara.
Kradljivci su uhapšeni vrlo brzo kada su pokušali da je prodaju za 40.000 evra. Takvo delo niko nije smeo da kupi.
"Kada lopovi shvate da ne mogu da prodaju ukradene slike, oni ih zbog straha od policije skrivaju veoma dugo ili ih uništavaju. To je pravilo, što se videlo u slučaju takozvanog Spajdermena, koji je prošle godine ukrao slike Pikasa, Monea i Modiljanija iz muzeja u Parizu, a za koje se pretpostavlja da su završile u đubretu", ističe Kusovac za "Blic".
(MONDO)
