Austrijanci ugovorili 37, isplaćeno im je 43, a sada zahtevaju dodatnih 50 miliona evra za izgradnju mosta kod Beške, piše "Politika".
Most kod Beške mogao bi građane Srbije da košta dva i po puta više nego što su ugovorili austrijska „ Alpina” i „Putevi Srbije”, nezvanično saznaje „Politika”.
Izvođaču radova koji se pre pet godina obavezao da most izgradi za 37 miliona evra do sada je za radove isplaćeno 43 miliona evra, ali on na ime naknadnih troškova traži da mu bude uplaćeno dodatnih 50 miliona evra.
Sa druge strane, „Putevi Srbije” su procenili da ova investicija košta ukupno 52 miliona evra i više od toga neće platiti.
Ako se ovo uzme u obzir ne čudi što mesec dana od otvaranja javnost ne zna koliko košta izgradnja dva kilometra ćuprije preko Dunava.
Nevenka Sinđić, direktorka beogradskog predstavništva „Alpine”, juče je rekla da nema odobrenje da daje izjave o ceni mosta.
"Radi se na konačnom obračunu i do kraja godine će se sve znati", kratka je bila direktorka „Alpine”.
Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbija”, nije hteo da komentariše šta „Alpina” traži naglašavajući da nadzorni organ engleska kuća „Skot Vilson” treba da utvrdi šta je urađeno i ispostavi konačni račun koliko to košta.
On priznaje da je ponuđena cena mosta na tenderu bila niska, ali su pravila kreditora, u ovom slučaju Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, takva da se bira ponuđač koji nudi najnižu cenu radova.
Za Gorana Rodića, sekretara udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, računica je prosta: „Alpina” može da traži para koliko hoće, ali „Putevi Srbije” moraju da isplate ono što je potpisano ugovorom i kroz anekse ugovora.
"Za sve što je rađeno mimo projekta, a nadzorni organ i investitor su prihvatili moraće da se plati. U osnovnom ugovoru uvek je navedeno i detaljno opisano šta je sve izvođač radova dužan da uradi. Nadzorni organ mora iz dana u dan da kontroliše kako se ugovorene obaveze sprovode. Za sve naknadne i nepredviđene radove, koji u međuvremenu iskrsnu, izvođač dostavlja ponudu, koju potom nadzorna služba i investitor mogu da prihvate ili odbiju. Ako je odobre, prave se aneksi ugovora i to na kraju kada se ispostave takozvane situacije mora da se plati", objašnjava Rodić.
On smatra da su izmene projekta sigurno zahtevale dodatne radove koji su, moguće je, poskupeli izgradnju mosta. Osim toga, poznato je da je „Alpina” na gradilištu kod Beške imala veliki problem sa klizištem. Koliko tačno je sve to uticalo na cenu mosta, kaže Rodić, nezahvalno je napamet procenjivati.
Da će konačna cena biti viša od ugovorenih 37 miliona evra nagovestio je i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, pre nekoliko dana u intervjuu jednom dnevnom listu.
"Ceo posao je svojevremeno licitiran na bazi idejnog, a ne glavnog projekta. A idejni projekat nikad nije dovoljan da bi se precizirala ukupna vrednost radova. Ubuduće, dok sam ja ovde, poslovi se neće ugovarati dok se ne uradi glavni projekat"; rekao je Mrkonjić.
Podsetimo, tender za izgradnju novog mosta kod Beške i obnovu postojećeg raspisan je 2004. godine. Iako je domaći konzorcijum „Mostogradnja”, „Goša”, „Planum”, „Pim”, „Min” i „Zavarivač” ponudio nižu cenu radova i kraće rokove odbijen je zato što nije dao precizne podatke o poslovanju.
Ugovor je dve godine kasnije potpisan sa konzorcijumom austrijske „Alpine” i nemačkog „DSD”. Ali ozbiljni radovi na izgradnji počeli su u jesen 2008. godine. Izgradnju ovog mosta pratili su problemi sa angažovanjem neiskusnih projektanata (zbog čega je Ministarstvo za infrastrukturu u dva navrata formiralo komisiju da utvrdi šta se i kako radi na ovom gradilištu) i pojava klizišta. Završetak radova najavljivan je nekoliko puta što je, takođe, prekoračeno.
(MONDO)
Izvođaču radova koji se pre pet godina obavezao da most izgradi za 37 miliona evra do sada je za radove isplaćeno 43 miliona evra, ali on na ime naknadnih troškova traži da mu bude uplaćeno dodatnih 50 miliona evra.
Sa druge strane, „Putevi Srbije” su procenili da ova investicija košta ukupno 52 miliona evra i više od toga neće platiti.
Ako se ovo uzme u obzir ne čudi što mesec dana od otvaranja javnost ne zna koliko košta izgradnja dva kilometra ćuprije preko Dunava.
Nevenka Sinđić, direktorka beogradskog predstavništva „Alpine”, juče je rekla da nema odobrenje da daje izjave o ceni mosta.
"Radi se na konačnom obračunu i do kraja godine će se sve znati", kratka je bila direktorka „Alpine”.
Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbija”, nije hteo da komentariše šta „Alpina” traži naglašavajući da nadzorni organ engleska kuća „Skot Vilson” treba da utvrdi šta je urađeno i ispostavi konačni račun koliko to košta.
On priznaje da je ponuđena cena mosta na tenderu bila niska, ali su pravila kreditora, u ovom slučaju Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, takva da se bira ponuđač koji nudi najnižu cenu radova.
Za Gorana Rodića, sekretara udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, računica je prosta: „Alpina” može da traži para koliko hoće, ali „Putevi Srbije” moraju da isplate ono što je potpisano ugovorom i kroz anekse ugovora.
"Za sve što je rađeno mimo projekta, a nadzorni organ i investitor su prihvatili moraće da se plati. U osnovnom ugovoru uvek je navedeno i detaljno opisano šta je sve izvođač radova dužan da uradi. Nadzorni organ mora iz dana u dan da kontroliše kako se ugovorene obaveze sprovode. Za sve naknadne i nepredviđene radove, koji u međuvremenu iskrsnu, izvođač dostavlja ponudu, koju potom nadzorna služba i investitor mogu da prihvate ili odbiju. Ako je odobre, prave se aneksi ugovora i to na kraju kada se ispostave takozvane situacije mora da se plati", objašnjava Rodić.
On smatra da su izmene projekta sigurno zahtevale dodatne radove koji su, moguće je, poskupeli izgradnju mosta. Osim toga, poznato je da je „Alpina” na gradilištu kod Beške imala veliki problem sa klizištem. Koliko tačno je sve to uticalo na cenu mosta, kaže Rodić, nezahvalno je napamet procenjivati.
Da će konačna cena biti viša od ugovorenih 37 miliona evra nagovestio je i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, pre nekoliko dana u intervjuu jednom dnevnom listu.
"Ceo posao je svojevremeno licitiran na bazi idejnog, a ne glavnog projekta. A idejni projekat nikad nije dovoljan da bi se precizirala ukupna vrednost radova. Ubuduće, dok sam ja ovde, poslovi se neće ugovarati dok se ne uradi glavni projekat"; rekao je Mrkonjić.
Podsetimo, tender za izgradnju novog mosta kod Beške i obnovu postojećeg raspisan je 2004. godine. Iako je domaći konzorcijum „Mostogradnja”, „Goša”, „Planum”, „Pim”, „Min” i „Zavarivač” ponudio nižu cenu radova i kraće rokove odbijen je zato što nije dao precizne podatke o poslovanju.
Ugovor je dve godine kasnije potpisan sa konzorcijumom austrijske „Alpine” i nemačkog „DSD”. Ali ozbiljni radovi na izgradnji počeli su u jesen 2008. godine. Izgradnju ovog mosta pratili su problemi sa angažovanjem neiskusnih projektanata (zbog čega je Ministarstvo za infrastrukturu u dva navrata formiralo komisiju da utvrdi šta se i kako radi na ovom gradilištu) i pojava klizišta. Završetak radova najavljivan je nekoliko puta što je, takođe, prekoračeno.
(MONDO)
