Ekstremna desnica je u usponu širom Evrope, a nove generacije pristalica, koje se organizuju uglavnom preko Interneta, priklanjaju se ultranacionalističkim i antiimigrantskim grupama, navodi se u studiji britanske ekspertske grupe Demos.
U studiji se navodi da je među mladima širom Evrope, naročito među mladićima, u velikoj meri prisutan izraziti nacionalistički sentiment. Cinično raspoloženi prema Vladi sopstvenih zemalja i prema EU, okosnicu njihovih opštih strahova u vezi s budućnošću predstavlja kulturni identitet, a najviše ih brine imigracija, naročito širenje islamskog uticaja.
"Na raskrsnici smo evropske istorije. Za pet godina će ili doći do jačanja mržnje i podela u društvu, uključujući ultranacionalizam, ksenofobiju, islamofobiju i antisemitizam, ili ćemo moći da se izborimo sa ovom užasnom tendencijom", smatra Emina Bozkurt, poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije, koja predvodi antifašistički lobi u EP.
Studija je sprovedena tri meseca pošto je Anders Brejvik, ekstremni desničar iz Norveške, ubio 69 ljudi u omladinskom kampu nedaleko od Osla. Iako su ga se grupe odrekle, policijskom istragom njegovih kontakata otkriveno je da se širom Evrope vode onlajn diskusije o antiimigrantskim i nacionalističkim idejama. Podaci u studiji uglavnom su sakupljani između jula i avgusta, pre nego što je produbljena kriza u evrozoni. U izveštaju je akcenat stavljen na dominaciju antiimigrantskog osećanja, naročito prema muslimanima.
"Antisemitizam je ujedinio partije krajnje desnice tokom prve tri decenije prošlog veka, islamofobija ih ujedinjuje tokom prvih deset godina dvadeset prvog veka", rekao je Tomas Klau iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Partije koje zagovaraju antiimigrantske i islamofobične ideje raširile su se sa svojih uporišta u Francuskoj, Italiji i Austriji na tradicionalno liberalne Holandiju i Skandinaviju, a sada imaju i značajne parlamentarne blokove u osam zemalja.
U drugim državama je zabeležen uspon nacionalističkih pokreta kao što je Engleska odbrambena liga (EDL).
Međutim, analitičari naglašavaju da ankete javnog mnjenja i demonstracije predstavljaju samo deo jedne šire priče - nove generacije slede ove organizacije i razmenjuju ideje putem interneta, naročito preko Fejsbuka.
Većina partija ima mnogo više članova koji su se registrovali putem interneta, nego onih koji su u njihove okvire ušli formalnim putem, prenosi "Danas".
Međutim, nekada je teško prozreti ovaj fenomen, s obzirom na činjenicu da grupe deluju pod raznim maskama. Na jednoj strani su partije poput francuskog Nacionalnog fronta, koja je već 25 godina značajna snaga na političkoj sceni i koja će biti važan element na predsedničkim izborima 2012.
Na drugoj strani su poluorganizovani ulični pokreti poput EDL, koja nastoji da sakupi više od nekoliko stotina pristalica na povremenim demonstracijama.
Ostale još imaju gotovo mešoviti pristup ideologiji. Izvestan broj skandinavskih partija, koje kombinuju tvrdokorne levičarske stavove kada je reč o ekonomiji i žestoki otpor prema svakom obliku multikulturalizma, zabeležile su uspon u proteklih nekoliko godina.
Omladina je zajednički faktor, pokazuju rezultati Demosa. Podaci koje je dobio od gotovo 450.000 pristalica iz 14 organizacija pokazuju da približno dve trećine članova ima manje od 30 godina. Tri četvrtine su muškarci, uglavnom nezaposleni.
Kao odgovor na pitanje šta ih je navelo da se učlane u određene partije, ispitanici u anketama su mnogo češće navodili islam i imigraciju nego ekonomske probleme. Džejmi Bartlet iz ekspertske grupe Demos i glavni autor izveštaja izjavio je da je veoma važno da se prati širenje ovakvih stavova među novim generacijama onlajn aktivista, kojih ima mnogo više nego zvanično registrovanih članova partija.
„Ima ih više stotina hiljada širom Evrope. Oni su razočarani u politički mejnstrim i evropske institucije i zabrinuti su zbog narušavanja njihovog kulturnog i nacionalnog identiteta, te se okreću populistima, koje smatraju sposobnijim za rešavanje problema na koje se žale“, kaže Bartlet.
Za razliku od udruženja „Naši“ u Srbiji - čiju zabranu traži Republičko javno tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti - ruska organizacija pod istim imenom na skupovima koje organizuje diči se antifašizmom i tolerantnošću. Tako je bilo i u prošli petak kada su „Naši“ u Moskvi organizovali svojevrsni kontramiting, paralelan skupovima ekstremno desnih pokreta uperenih protiv imigracije održanih istog dana. Ruski „Naši“ tada su nosili maske s azijatskim likom, nemilim ruskim šovinistima.
Ruski pokret „Naši“, međutim, nije formiran kao izrazito antifašistički omladinski pokret, već kao pokret koji je naklonjen Kremlju i podržava projekte aktuelnih vlasti, rekao je za Danas Genadij Sisojev, novinar Komersanta.
"Ultradesničari svake godine 4. novembra održavaju manifestacije, te je u petak u Moskvi organizovan takozvani 'Ruski marš'. Pokret 'Naši' je, pak, organizovao kontramarš, ali nije nastupio kao antifašistička organizacija, već kao omladinski ogranak trenutnih vlasti koje pokušavaju da se izbore protiv nacionalista i svih ekstremnih elemenata", naveo je Sisojev.
On je podsetio da četvrti novembar, Dan jedinstva ruskog naroda, simbolizuje vernost zavetima predaka koji su 1612. odbranili nezavisnost zemlje od stranih okupatora.
Ruski „Naši“ sebe smatraju demokratama koji se bore protiv „oligarha-kapitalista“ i „sve jače nacističke sile“ u Rusiji. Suprotstavlja se Putinovim političkim protivnicima, a nastao je kao reakcija na „narandžastu revoluciju“ u Ukrajini iz 2004, koju smatra posledicom stranog mešanja.
(MONDO)
"Na raskrsnici smo evropske istorije. Za pet godina će ili doći do jačanja mržnje i podela u društvu, uključujući ultranacionalizam, ksenofobiju, islamofobiju i antisemitizam, ili ćemo moći da se izborimo sa ovom užasnom tendencijom", smatra Emina Bozkurt, poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije, koja predvodi antifašistički lobi u EP.
Studija je sprovedena tri meseca pošto je Anders Brejvik, ekstremni desničar iz Norveške, ubio 69 ljudi u omladinskom kampu nedaleko od Osla. Iako su ga se grupe odrekle, policijskom istragom njegovih kontakata otkriveno je da se širom Evrope vode onlajn diskusije o antiimigrantskim i nacionalističkim idejama. Podaci u studiji uglavnom su sakupljani između jula i avgusta, pre nego što je produbljena kriza u evrozoni. U izveštaju je akcenat stavljen na dominaciju antiimigrantskog osećanja, naročito prema muslimanima.
"Antisemitizam je ujedinio partije krajnje desnice tokom prve tri decenije prošlog veka, islamofobija ih ujedinjuje tokom prvih deset godina dvadeset prvog veka", rekao je Tomas Klau iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Partije koje zagovaraju antiimigrantske i islamofobične ideje raširile su se sa svojih uporišta u Francuskoj, Italiji i Austriji na tradicionalno liberalne Holandiju i Skandinaviju, a sada imaju i značajne parlamentarne blokove u osam zemalja.
U drugim državama je zabeležen uspon nacionalističkih pokreta kao što je Engleska odbrambena liga (EDL).
Međutim, analitičari naglašavaju da ankete javnog mnjenja i demonstracije predstavljaju samo deo jedne šire priče - nove generacije slede ove organizacije i razmenjuju ideje putem interneta, naročito preko Fejsbuka.
Većina partija ima mnogo više članova koji su se registrovali putem interneta, nego onih koji su u njihove okvire ušli formalnim putem, prenosi "Danas".
Međutim, nekada je teško prozreti ovaj fenomen, s obzirom na činjenicu da grupe deluju pod raznim maskama. Na jednoj strani su partije poput francuskog Nacionalnog fronta, koja je već 25 godina značajna snaga na političkoj sceni i koja će biti važan element na predsedničkim izborima 2012.
Na drugoj strani su poluorganizovani ulični pokreti poput EDL, koja nastoji da sakupi više od nekoliko stotina pristalica na povremenim demonstracijama.
Ostale još imaju gotovo mešoviti pristup ideologiji. Izvestan broj skandinavskih partija, koje kombinuju tvrdokorne levičarske stavove kada je reč o ekonomiji i žestoki otpor prema svakom obliku multikulturalizma, zabeležile su uspon u proteklih nekoliko godina.
Omladina je zajednički faktor, pokazuju rezultati Demosa. Podaci koje je dobio od gotovo 450.000 pristalica iz 14 organizacija pokazuju da približno dve trećine članova ima manje od 30 godina. Tri četvrtine su muškarci, uglavnom nezaposleni.
Kao odgovor na pitanje šta ih je navelo da se učlane u određene partije, ispitanici u anketama su mnogo češće navodili islam i imigraciju nego ekonomske probleme. Džejmi Bartlet iz ekspertske grupe Demos i glavni autor izveštaja izjavio je da je veoma važno da se prati širenje ovakvih stavova među novim generacijama onlajn aktivista, kojih ima mnogo više nego zvanično registrovanih članova partija.
„Ima ih više stotina hiljada širom Evrope. Oni su razočarani u politički mejnstrim i evropske institucije i zabrinuti su zbog narušavanja njihovog kulturnog i nacionalnog identiteta, te se okreću populistima, koje smatraju sposobnijim za rešavanje problema na koje se žale“, kaže Bartlet.
Za razliku od udruženja „Naši“ u Srbiji - čiju zabranu traži Republičko javno tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti - ruska organizacija pod istim imenom na skupovima koje organizuje diči se antifašizmom i tolerantnošću. Tako je bilo i u prošli petak kada su „Naši“ u Moskvi organizovali svojevrsni kontramiting, paralelan skupovima ekstremno desnih pokreta uperenih protiv imigracije održanih istog dana. Ruski „Naši“ tada su nosili maske s azijatskim likom, nemilim ruskim šovinistima.
Ruski pokret „Naši“, međutim, nije formiran kao izrazito antifašistički omladinski pokret, već kao pokret koji je naklonjen Kremlju i podržava projekte aktuelnih vlasti, rekao je za Danas Genadij Sisojev, novinar Komersanta.
"Ultradesničari svake godine 4. novembra održavaju manifestacije, te je u petak u Moskvi organizovan takozvani 'Ruski marš'. Pokret 'Naši' je, pak, organizovao kontramarš, ali nije nastupio kao antifašistička organizacija, već kao omladinski ogranak trenutnih vlasti koje pokušavaju da se izbore protiv nacionalista i svih ekstremnih elemenata", naveo je Sisojev.
On je podsetio da četvrti novembar, Dan jedinstva ruskog naroda, simbolizuje vernost zavetima predaka koji su 1612. odbranili nezavisnost zemlje od stranih okupatora.
Ruski „Naši“ sebe smatraju demokratama koji se bore protiv „oligarha-kapitalista“ i „sve jače nacističke sile“ u Rusiji. Suprotstavlja se Putinovim političkim protivnicima, a nastao je kao reakcija na „narandžastu revoluciju“ u Ukrajini iz 2004, koju smatra posledicom stranog mešanja.
(MONDO)
