Svedok na suđenju Jovici Stanišiću pred Haškim tribunalom Vlado Dragićević govorio je danas o vezama američke i srpske obaveštajne službe.
Bivši visoki zvaničnik Službe državne bezbednosti Srbije posvedočio je na suđenju Jovici Stanišiću pred Haškim tribunalom da je ta služba od 1992. uspostavila kontakte i saradnju sa Centralnom obaveštajnom službom (CIA) SAD.
Dragićević je iskaz dao kao svedok Stanišićeve odbrane.
Bivši načelnik SDB Srbije optužen je, zajedno sa svojim pomoćnikom Frankom Simatovićem - Frenkijem, za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
"Od 1992. je, bez potpisivanja uobičajenog protokola, postignut usmeni dogovor na osnovu kojeg je CIA poslala svog čoveka u Ambasadu SAD u Beogradu", rekao je Dragićević, koji je bio specijalni Stanišićev savetnik, a zatim i načelnik Uprave SDB za međunarodnu saradnju.
Kontakte je, po rečima svedoka, odobrio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, koga je SDB izveštavala o "najvažnijim detaljima" razgovora, ali ne i o "profesionalnim stvarima o kojima predsednik države nije trebalo da se informiše".
Predstavnika CIA, čije ime u sudnici nije pominjano, najviše su interesovale "informacije SDB Srbije sa terena u Hrvatskoj i BiH", kao i "Miloševićeve aktivnosti", rekao je Dragićević.
SDB je "pokušavala da objasni Miloševićev pristup" i "dostavljala podatke koje je CIA tražila".
Svedok je izjavio i da je 1993. godine "u nekoliko navrata išao u istočnu Bosnu sa predstavnikom CIA" da bi "proverili da li na određenim mestima, za koje je CIA imala podatke, postoje masovne grobnice" nesrba.
"Kasnije je i američki državni sekretar Madlen Olbrajt došla da se uveri u postojanje masovnih grobnica", dodao je Dragićević.
Zvanični protokol o saradnji SDB Srbije i CIA bio je potpisan 1996, a Amerikance je najviše zanimalo sprovođenje Dejtonskog sporazuma, bezbednost američkih vojnika, kao i borba protiv međunarodnog terorizma.
U okviru te saradnje, 1995. godine je bio uspostavljen punkt CIA u Republici Srpskoj, uz pomoć SDB Srbije, posvedočio je Dragićević.
On je svedočio i o Stanišićevom doprinosu oslobađanju više od 450 vojnika Unprofora koje su bosanski Srbi uzeli za taoce u maju 1995. godine.
"Stanišić je na svoju inicijativu, uz odobrenje Miloševića, preduzeo korake da taoci budu oslobođeni. Milošević je bio skeptičan da se bilo šta može učiniti. U to vreme Milošević nije imao kontakte sa Vojskom Republike Srpske zbog sankcija Srbije prema RS", rekao je Dragićević.
Procena SDB Srbije bila je, kako je rekao, da su se "stvari otele kontroli" i da uzimanje talaca "šteti svim Srbima".
U prvom susretu tokom talačke krize, Stanišić, koga je Dragićević pratio, pokušao je da predsedniku RS Radovanu Karadžiću u Bijeljini "objasni negativne aspekte i posledice" uzimanja talaca, uključujući "mogući napad NATO u cilju njihovog oslobađanja".
Razgovori su bili "teški i mučni", a Karadžić je "tražio materijalnu i logističku podršku Srbije koju mi nismo mogli da mu obećamo", kazao je svedok.
Liderima Srba u Kninskoj krajini Milanu Martiću i Milanu Babiću, koji su takođe bili prisutni, Stanišić je rekao da je "ludost" ideja o proglašavanju ujedinjenja Republike Srpske Krajine i RS, kojoj su oni bili skloni.
Stanišić je kasnije pokušavao da ubedi i komandanta Vojske RS Ratka Mladića da pusti taoce.
"Isključiva odgovornost za uzimanje talaca pada na VRS i generala Mladića", ocenio je Dragićević, dodajući kasnije da je to bila i odluka političkog vrha RS.
Prema rečima Dragićevića, SDB Srbije imala je i "neproverene informacije" da je Mladić "hteo da nas ubije - Stanišića, Simatovića i mene - kad smo bili u njegovom štabu u Han Pijesku".
Svedok je izjavio i da je Stanišić zbog zasluga u oslobađanju talaca, a kasnije i oborenih francuskih pilota, 1996. godine u Parizu dobio "medalju francuske obaveštajne službe DGSE".
Iste godine, delegacija SDB Srbije na čelu sa Stanišićem, u kojoj je bio i Dragićević, posetila je CIA.
Delegacija američke obaveštajne službe bila je u Beogradu u martu 1996, precizirao je on.
Dragićević je potvrdio i da je CIA u zvaničnim dokumentima ocenila da je "SDB Srbije vrlo uspešna služba koja se uspešno nosi sa desnim ekstremizmom u sprovođenju mirovne politike državnih organa i predsednika" Miloševića.
Saradnja CIA i SDB Srbije bila je za američku stranu "od izuzetne važnosti za sprovođenje Dejtonskog sporazuma i za bezbednost američkih vojnika u BiH", posvedočio je Dragićević.
(Beta)
Dragićević je iskaz dao kao svedok Stanišićeve odbrane.
Bivši načelnik SDB Srbije optužen je, zajedno sa svojim pomoćnikom Frankom Simatovićem - Frenkijem, za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
"Od 1992. je, bez potpisivanja uobičajenog protokola, postignut usmeni dogovor na osnovu kojeg je CIA poslala svog čoveka u Ambasadu SAD u Beogradu", rekao je Dragićević, koji je bio specijalni Stanišićev savetnik, a zatim i načelnik Uprave SDB za međunarodnu saradnju.
Kontakte je, po rečima svedoka, odobrio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, koga je SDB izveštavala o "najvažnijim detaljima" razgovora, ali ne i o "profesionalnim stvarima o kojima predsednik države nije trebalo da se informiše".
Predstavnika CIA, čije ime u sudnici nije pominjano, najviše su interesovale "informacije SDB Srbije sa terena u Hrvatskoj i BiH", kao i "Miloševićeve aktivnosti", rekao je Dragićević.
SDB je "pokušavala da objasni Miloševićev pristup" i "dostavljala podatke koje je CIA tražila".
Svedok je izjavio i da je 1993. godine "u nekoliko navrata išao u istočnu Bosnu sa predstavnikom CIA" da bi "proverili da li na određenim mestima, za koje je CIA imala podatke, postoje masovne grobnice" nesrba.
"Kasnije je i američki državni sekretar Madlen Olbrajt došla da se uveri u postojanje masovnih grobnica", dodao je Dragićević.
Zvanični protokol o saradnji SDB Srbije i CIA bio je potpisan 1996, a Amerikance je najviše zanimalo sprovođenje Dejtonskog sporazuma, bezbednost američkih vojnika, kao i borba protiv međunarodnog terorizma.
U okviru te saradnje, 1995. godine je bio uspostavljen punkt CIA u Republici Srpskoj, uz pomoć SDB Srbije, posvedočio je Dragićević.
On je svedočio i o Stanišićevom doprinosu oslobađanju više od 450 vojnika Unprofora koje su bosanski Srbi uzeli za taoce u maju 1995. godine.
"Stanišić je na svoju inicijativu, uz odobrenje Miloševića, preduzeo korake da taoci budu oslobođeni. Milošević je bio skeptičan da se bilo šta može učiniti. U to vreme Milošević nije imao kontakte sa Vojskom Republike Srpske zbog sankcija Srbije prema RS", rekao je Dragićević.
Procena SDB Srbije bila je, kako je rekao, da su se "stvari otele kontroli" i da uzimanje talaca "šteti svim Srbima".
U prvom susretu tokom talačke krize, Stanišić, koga je Dragićević pratio, pokušao je da predsedniku RS Radovanu Karadžiću u Bijeljini "objasni negativne aspekte i posledice" uzimanja talaca, uključujući "mogući napad NATO u cilju njihovog oslobađanja".
Razgovori su bili "teški i mučni", a Karadžić je "tražio materijalnu i logističku podršku Srbije koju mi nismo mogli da mu obećamo", kazao je svedok.
Liderima Srba u Kninskoj krajini Milanu Martiću i Milanu Babiću, koji su takođe bili prisutni, Stanišić je rekao da je "ludost" ideja o proglašavanju ujedinjenja Republike Srpske Krajine i RS, kojoj su oni bili skloni.
Stanišić je kasnije pokušavao da ubedi i komandanta Vojske RS Ratka Mladića da pusti taoce.
"Isključiva odgovornost za uzimanje talaca pada na VRS i generala Mladića", ocenio je Dragićević, dodajući kasnije da je to bila i odluka političkog vrha RS.
Prema rečima Dragićevića, SDB Srbije imala je i "neproverene informacije" da je Mladić "hteo da nas ubije - Stanišića, Simatovića i mene - kad smo bili u njegovom štabu u Han Pijesku".
Svedok je izjavio i da je Stanišić zbog zasluga u oslobađanju talaca, a kasnije i oborenih francuskih pilota, 1996. godine u Parizu dobio "medalju francuske obaveštajne službe DGSE".
Iste godine, delegacija SDB Srbije na čelu sa Stanišićem, u kojoj je bio i Dragićević, posetila je CIA.
Delegacija američke obaveštajne službe bila je u Beogradu u martu 1996, precizirao je on.
Dragićević je potvrdio i da je CIA u zvaničnim dokumentima ocenila da je "SDB Srbije vrlo uspešna služba koja se uspešno nosi sa desnim ekstremizmom u sprovođenju mirovne politike državnih organa i predsednika" Miloševića.
Saradnja CIA i SDB Srbije bila je za američku stranu "od izuzetne važnosti za sprovođenje Dejtonskog sporazuma i za bezbednost američkih vojnika u BiH", posvedočio je Dragićević.
(Beta)
