Zašto je umro Petar Kralj

Poslednji pozdrav našeg kolumniste Dušana Radulovića od velikog glumca.

Možda i nije pravo pitanje, kažem sam sebi... Mislim, svi znamo šta nas čeka, je l’ da, pa je znao i On, još od četrdesetprve kad se rodio. Samo toga tada nije bio svestan pošto je i svest o smrti u stvari pitanje vremena. Nemam tačan podatak kad je On saznao, iako sam kao novinar tu informaciju morao iskamčiti od njega tokom svih ovih godina. Valjda sam zaboravio da pitam ili sam se lecnuo promrvljavši u sebi da neka pitanja ne treba postavljati.

E sad... Recimo i da sam iskamčio tu informaciju od njega, šta bih kog đavola uradio s njom? Ajde da pretpostavimo da mi je u (imaginarnom) intervjuu On kazao kada će da mre. I šta? Koje bi mi opcije stajale na raspolaganju?

Da angažujem sve koji se bave adekvatnom ili nekom makar srodnom naukom, da ih ljubazno zamolim da naprave nešto, bilo šta, ali da to "nešto" iz odlazećeg čoveka može da izvuče i sačuva - dobrotu? I duhovitost? I toplinu? I dar...

I, recimo, oni "to nešto" naprave. I onda se u "tom nečemu" sve pobrojano sakupi, pa se onda čuva i čuva i čuva... Sve dok se ne pojavi osoba koja ume da posmatra, meri, procenjuje... Osoba koja posle analize merodavno može, tamo u budućnosti, da pokaže na čoveka koji je dostojan sačuvanog i kaže -"Ovo može da bude ON". Hm, na prvu loptu, ne zvuči loše. A opet, šta ako taj prepoznati bude On samo na određeno vreme? Nije to ništa neobično. Hoću reći, dešava se, niko nije savršen, je l’ tako?

Čak i izabranom može biti teško da bude On iako je onome to bilo maestralno lako.

Ali, a uvek ima neko ali, razmotrimo varijantu koja mi se čini kudikamo realnija...

Dakle, taj novi se s puno entuzijazma, pa i ljubavi ako hoćete, dohvati posla željan da sazna sve, ali baš sve čime se On u životu bavio. Pa zaređa po fonotekama, videotekama, pozorišnim arhivama, muzejima, dokumentacijama... Čak pronađe i njegove prijatelje, a On je baš imao prijatelje. Voleli su ga ljudi jer je svako s kim se družio uz njega imao utisak da mu je - najbolji prijatelj.

I onda, normalno, mane se ćoravog posla. Da postane ON.

Ustvari, osvojiće ga energija iz mnogih zapisa onoga što je On radio, preplaviće ga emocije koje zrače iz tekstova koje je On tumačio, poezije koju On govorio, prepustiće se uživanju u stotinama likova u koje je ON pronicao i kao naforu prihvatiće toplinu glasa koji dopire do...

"Santa Maria de la salute..."

---

Dodaj komentarSvi komentari ( 2 )