Na Odboru Kongresa SAD i o podeli Kosova

U raspravi o situaciji na Balkanu u Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa, danas su iznete različite ocene o krizi na Kosovu i Metohiji - od stava da je Srbija jedino odgovorna za poslednja dešavanja, do ideje o podeli Kosova kao najboljem i jedino dugotrajno održivom rešenju, ali su se svi složili da je dijalog jedini put do konačnog rešenja.

Učesnici su od Stejt departmenta zatražili da podrži istragu o trgovini organima na Kosovu i da se temeljno proveri izveštaj Dika Martija, koji je otkrio taj zločin.

Predsedavajući Odbora Den Barton, koji je nedavno boravio u poseti regionu Zapadnog Balkana, ocenio je da mir i stabilnost na tom području mogu da donesu samo ljudi koji tu žive i dodao da je nemoguće da to ostvari neko sa strane.

"Mi (SAD) smo doneli odluku da jednostrano priznamo Kosovo i pre nego što smo dopustili da se Srbi i Albanci dogovore, I to je samo uvećalo probleme", ocenio je Barton.

On je kazao da je svestan da američka administracija ne deli njegovo mišljenje, ali je dodao da se slaže sa stavom zvaničnog Vašingtona da je dijalog jedini put do rešenja.

Kongresmen iz Indijane je naglasio da pitanje Kosova mora da se reši u okviru pristupnog procesa Srbije Evropskoj uniji, a ne da se to postavlja kao preduslov za pristupne pregovore.

Barton je, kao i kongresmen Ted Po iz Teksasa, zatražio da američka administracija ozbiljno podrži istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, za šta se terete pripadnici OVK.

Kongresmen Po je posebno ukazao na ponašanje američkog ambasadora Kristofera Dela u Prištini.

"Uznemiravajuće je da naš ambasador Del govori da se to nije dogodilo, da nije moguće da su počinjeni takvi zločini, a istraga još nije ni gotova", naglasio je Po.

Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju u Stejt departmentu Fil Gordon je na to odgovorio da će istraga sigurno biti sprovedena i da SAD ozbiljno shvataju izveštaj Dika Martija.

"Navodni zločini ne smeju da ostanu neistraženi, i ako se dokažu, ne smeju da ostanu nekažnjeni", dodao je Gordon.

Govoreći o rešavanju kosovskog problema, kongresmen Dejn Rohrabaher iz Kalifornije, nekada jedan od najvećih zagovornika nezavisnosti Kosova, sad je predložio podelu.

"Zašto, ako smo rekli da Kosovo može da bude nezavisno, jer ljudi koji tamo žive ne žele više da žive u Srbiji, sada Srbi sa severa Kosova ne mogu da se odvoje, pošto je očigledno da oni ne žele da budu deo Kosova", zapitao se Rohrabaher.

On je kazao da bi trebalo dozvoliti da Srbi sa severa Kosova postanu deo Srbije, a Albanci iz Preševske doline deo Kosova.

On je u jednom trenutku direktno zapitao zvaničnika Stejt departmenta Fila Gordona, kakav bi bio stav administracije u Vašingtonu, ako bi se oko toga dogovorili zvaničnici u Beogradu i Prištini.

Gordon je odgovorio da ne želi da spekuliše.

"To je hipotetičko pitanje. Menjanje granica je opasno u nestabilnim područjima", rekao je Gordon.

Rohrabaher je na to uzvratio da se SAD ponašaju kao velika sila koja ne bi dozvolila neki drugi dogovor, čak i da se strane od kojih to zavisi o nečemu dogovore.

Pitanje granica je pokrenuo i kongresmen Po, ocenivši da je unustrašnje granice u bivšoj Jugoslaviji napravio Josip Broz Tito i da je "čudno da su SAD to prihvatile".

On je takođe postavio pitanje šta ako Srbi sa severa Kosova kažu da više ne žele da žive na Kosovu.

"Naš stav je da nema menjanja granica. Onda bi mogli Srbi u BiH da zatraže isto, Albanci sa juga da se pripoje Kosovu…To bi otvorilo Pandorinu kutiju”, odgovorio je Gordon.

On je kazao da SAD žele da vide odnose na Balkanu, kao što danas sarađuju Nemačka i Francuska.

Gordon je dodao da je "teško zamisliti ulazak Srbije u EU dok nema rešeno pitanje granica i dok finansira paralelne institucije na Kosovu".

Burnu polemiku je izazvalo i pitanje barikada na severu Kosova, pa je zvaničnik Stejt departmenta kazao da je potrebno da se odmah uklone barikade i omogući bezuslovna sloboda kretanja.

On je kazao i da zvanični Beograd podržava Srbe na severu i postavljanje barikada.

"Koje dokaze imate za to", upitao ga je predsedavajući Odbora kongresmen Barton.

"Mnoštvo", kazao je Gordon. "Koje tačno", opet je upitao Barton, ali je Gordon prešao na sledeće pitanje, ne precizirajući koje dokaze ima.

Kongresmen Barton je rekao da je vidljivo da ljudi na severu Kosova ne žele da budu deo nezavisnog Kosova i da smatra da rukovodstvo u Beogradu nije umešano u postavljanje barikada.

Zvaničnik Stejt departmenta Gordon je kazao da SAD snažno podržavaju evropski put Srbije, ali da Srbija treba da prihvati realnost nezavisnosti Kosova.

"Budućnost Srbije i budućnost Kosova leže u Evropskoj uniji", naglasio je Gordon.

Oštre zamerke na račun politike Srbije izneli su kongresmenka Džen Šmit iz Ohaja i kongresmen Eliot Endžel iz Njujorka.

Oni su kazali da je Srbija odgovorna za situaciju na severu Kosova i da zato ne treba dozvoliti dalji nastavak evropskih integracija dok se to pitanje ne reši.

"Ja mislim da je problem u Srbiji. Kosovo je priznalo 86 država, a Srbija sada izaziva incidente", rekla je kongresmenka iz Ohaja i dodala da se ne sme zaboraviti da su "Kosovari najbolji prijatelji Amerike u regionu".

Jedan od učesnika debate je bio i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, koji je rekao da je Srbija napravila veliki napredak ove godine, pomenuvši hapšenje optuženih za ratne zločine i početak dijaloga Beograd-Priština.

On je rekao da nema idealnog rešenja za Kosovo, dodavši da je sada za Srbiju veoma važno da dobije kandidaturu za članstvo u EU 9. decembra.

"U suprotnom, ako se to ne bi dogodilo, to bi bio vetar u leđa radikalnim nacionalistima", smatra Vejvoda.

Bivši američki diplomata Džerald Galuči ocenio je da NATO i Euleks postupaju van mandata UN, pokušavajući da uspostave carinske prelaze na severu, bez prethodnog dogovora.

Udaljenost rešenja kosovskog problema, možda najbolje ilustruje pitanje kongresmena Teda Poa upućeno Filu Gordonu o tome koliko će američke trupe još ostati na Kosovu.

"Nećemo ostati tamo duže od potrebnog", rekao je Gordon, na šta je Po uzvratio da "to može da bude jako dugo".

Debati u Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa prisustvovao je i ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović.

(Tanjug)