Komunalna policija krenula je u ofanzivnu akciju širom Srbije i žestoko kažnjava svakog ko baci opušak, pljune ili mokri na ulici, parku, trotoaru...
Koliko je ozbiljna ova akcija govori i podatak da su komunalci počeli čak i da rovare po smeću oko kontejnera kako bi pronašli bilo kakav dokaz čije je đubre i kaznili "vlasnika", piše "Press".
Za ovu akciju dobili su i novu opremu - specijalne maske i rukavice, pa su kazne od po 5.000 dinara i naviše počele uveliko da pljušte u mnogobrojnim gradovima.
Za samo desetak dana u Novom Sadu kažnjeno je 20 osoba zbog uriniranja u centru grada, od kojih su pojedini to radili i po katoličkoj crkvi!
"Neretko se dešava da, uglavnom mladi ljudi, uriniraju i po samoj katedrali. Kazna je 5.000 dinara, a ukoliko policijska patrola uhvati nekoga "na delu" može da ga kazni i do 20.000 dinara. U poslednjih 10 meseci izrekli smo oko 2.500 kazni", navodi šef novosadske komunalne policije Nebojša Radovanac.
Iako u prvi mah izgleda čudno, metoda "pretresanja" smeća uveliko je zaživela u Šapcu.
"Tačno je da se i to radi. Komunalci istresu kese da nađu neki dokaz čije je to đubre kako bi kaznili tog neodgovornog građanina. Ova služba je opremljena čak i maskama i rukavicama kako bi bezbednije mogla da rovari po kesama bačenim pored kontejnera", objašnjava Miloš Stanojčić, načelnik Gradske uprave u Šapcu.
Ovaj grad je među prvima počeo da kažnjava i mokrenje na javnom mestu i to sa po 5.000 dinara, a to uveliko rade i sudovi u Beogradu.
Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović kaže da su samo u ovoj godini rešena 143 zahteva komunalne policije, a izricane su kazne za sve - uriniranje na javnom mestu, bacanje smeća, pikavaca, pljuvanje...
"Prijave za mokrenje na javnom mestu može da podnese i MUP na osnovu Zakona o javnom redu i miru. Kazna je od 5.000 do 20.000 dinara ili 30 dana zatvora.
Gradskom odlukom minimalna kazna smanjena je na 2.500 dinara. Uglavnom su izricane kazne srednje visine, ali se dešava da neko dobije i samo opomenu", kaže Marinović.
U komunalnoj policiji Beograda, s druge strane, navode da kazne za teže narušavanje komunalnog reda mogu da idu i do čak 75.000 dinara.
Zavođenjem reda bave se i valjevski komunalci koji su u ovoj godini kaznili dve osobe.
"Građani se često žale na nesnosni smrad, ali teško je prekršioca uhvatiti na delu. Imali smo takva dva slučaja i obe osobe su platile kaznu", objašnjava Siniša Đurić, načelnik komunalne policije u Valjevu.
U ovom gradu izrekli su i pet mandatnih kazni od po 2.500 dinara građanima koji su bacili pikavac ili papir.
Kruševljani su počeli da plaćaju kazne za bacanje opušaka ili "zalivanje" haustora.
"Donedavno je komunalna policija asistirala inspekciji, ali je sad počela i samostalno da radi", kaže Jovica Vesić, načelnik komunalne policije Kruševca.
Mandatne kazne za pljuvanje i mokrenje na javnom mestu i bacanje pikavaca u Vrnju su 2.500 dinara, ali se do sada samo kažnjavalo bacanje pikavaca na ulici.
U Nišu, Pirotu, Užicu i drugim gradovima u Srbiji kažu da, iako do sada nisu kažnjavali ovakve prekršaje, sada će to početi. Načelnik komunalne policije u Kragujevcu Saša Milenković kaže da za sada gradska odluka ne predviđa vršenje nužde kao prekršaj, pa je komunalna policija nemoćna da to kažnjava.
"Tražiću da se ovaj prekršaj što pre uvede u kragujevačku gradsku odluku. Dopuna je neophodna zbog problema u uličicama u širem centru grada u kojima je mnogo kafića. Gosti lokala se radije olakšavaju na ogradama komšija iz ulice, nego u toaletima, pa komšije jutro počinju perući ograde", kaže Milenković.
Advokat Vera Đurović Bojović objašnjava da se za ove prekršaje proces pred sudom odvija slično kao u krivičnom postupku.
"Komunalna policija dužna je da obezbedi dokaz da je neko napravio taj prekršaj. Najčešće je to izjava svedoka, ali i fotografija, ili da je osobu uhvatila na delu. Ona podnosi zahtev prekršajnom sudu koji poziva građanina. On ima pravo na branioca, usmenu ili pismenu odbranu", objašnjava ona i dodaje da je vrlo teško izbeći ove kazne.
"Bilo bi strašno kad bi bilo koji sudija uvažio opravdanje da nema javnog toaleta ili da neko ima zdravstvenih problema", kaže Đurović Bojović.
U drugim zemljama kazne za zagađivanje okoline daleko su veće nego u Srbiji. U Zagrebu se, na primer, to kažnjava sa 80 evra. Ukoliko organizatori javnih skupova ne očiste smeće nakon događaja, plaćaju kaznu od 2.000 do 3.000 evra.
Kazne za ove prestupe u Singapuru idu i do 1.000 dolara. U Irskoj se ovi prestupi kažnjavaju sa 125 evra na licu mesta, a ako bude pokrenut sudski postupak, maksimalna kazna je oko 2.000 evra.
Sociolog Dragan Koković objašnjava za "Press" da je činjenica što su van Srbije gradovi čisti i uređeni rezultat stila života građana drugih zemalja.
"Oni su istinski kulturni ljudi, a ne kulturni simulanti. Kod nas će ljudi ispravno postupiti samo iz straha od sankcije i to su oni koji simuliraju da vode računa o okruženju i ekologiji.
U Švajcarskoj se, na primer, kažnjava čak i ako automobil parkirate sa auspuhom okrenutim ka zelenoj površini", kaže Koković za "Press".
(MONDO)
Za ovu akciju dobili su i novu opremu - specijalne maske i rukavice, pa su kazne od po 5.000 dinara i naviše počele uveliko da pljušte u mnogobrojnim gradovima.
Za samo desetak dana u Novom Sadu kažnjeno je 20 osoba zbog uriniranja u centru grada, od kojih su pojedini to radili i po katoličkoj crkvi!
"Neretko se dešava da, uglavnom mladi ljudi, uriniraju i po samoj katedrali. Kazna je 5.000 dinara, a ukoliko policijska patrola uhvati nekoga "na delu" može da ga kazni i do 20.000 dinara. U poslednjih 10 meseci izrekli smo oko 2.500 kazni", navodi šef novosadske komunalne policije Nebojša Radovanac.
Iako u prvi mah izgleda čudno, metoda "pretresanja" smeća uveliko je zaživela u Šapcu.
"Tačno je da se i to radi. Komunalci istresu kese da nađu neki dokaz čije je to đubre kako bi kaznili tog neodgovornog građanina. Ova služba je opremljena čak i maskama i rukavicama kako bi bezbednije mogla da rovari po kesama bačenim pored kontejnera", objašnjava Miloš Stanojčić, načelnik Gradske uprave u Šapcu.
Ovaj grad je među prvima počeo da kažnjava i mokrenje na javnom mestu i to sa po 5.000 dinara, a to uveliko rade i sudovi u Beogradu.
Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović kaže da su samo u ovoj godini rešena 143 zahteva komunalne policije, a izricane su kazne za sve - uriniranje na javnom mestu, bacanje smeća, pikavaca, pljuvanje...
"Prijave za mokrenje na javnom mestu može da podnese i MUP na osnovu Zakona o javnom redu i miru. Kazna je od 5.000 do 20.000 dinara ili 30 dana zatvora.
Gradskom odlukom minimalna kazna smanjena je na 2.500 dinara. Uglavnom su izricane kazne srednje visine, ali se dešava da neko dobije i samo opomenu", kaže Marinović.
U komunalnoj policiji Beograda, s druge strane, navode da kazne za teže narušavanje komunalnog reda mogu da idu i do čak 75.000 dinara.
Zavođenjem reda bave se i valjevski komunalci koji su u ovoj godini kaznili dve osobe.
"Građani se često žale na nesnosni smrad, ali teško je prekršioca uhvatiti na delu. Imali smo takva dva slučaja i obe osobe su platile kaznu", objašnjava Siniša Đurić, načelnik komunalne policije u Valjevu.
U ovom gradu izrekli su i pet mandatnih kazni od po 2.500 dinara građanima koji su bacili pikavac ili papir.
Kruševljani su počeli da plaćaju kazne za bacanje opušaka ili "zalivanje" haustora.
"Donedavno je komunalna policija asistirala inspekciji, ali je sad počela i samostalno da radi", kaže Jovica Vesić, načelnik komunalne policije Kruševca.
Mandatne kazne za pljuvanje i mokrenje na javnom mestu i bacanje pikavaca u Vrnju su 2.500 dinara, ali se do sada samo kažnjavalo bacanje pikavaca na ulici.
U Nišu, Pirotu, Užicu i drugim gradovima u Srbiji kažu da, iako do sada nisu kažnjavali ovakve prekršaje, sada će to početi. Načelnik komunalne policije u Kragujevcu Saša Milenković kaže da za sada gradska odluka ne predviđa vršenje nužde kao prekršaj, pa je komunalna policija nemoćna da to kažnjava.
"Tražiću da se ovaj prekršaj što pre uvede u kragujevačku gradsku odluku. Dopuna je neophodna zbog problema u uličicama u širem centru grada u kojima je mnogo kafića. Gosti lokala se radije olakšavaju na ogradama komšija iz ulice, nego u toaletima, pa komšije jutro počinju perući ograde", kaže Milenković.
Advokat Vera Đurović Bojović objašnjava da se za ove prekršaje proces pred sudom odvija slično kao u krivičnom postupku.
"Komunalna policija dužna je da obezbedi dokaz da je neko napravio taj prekršaj. Najčešće je to izjava svedoka, ali i fotografija, ili da je osobu uhvatila na delu. Ona podnosi zahtev prekršajnom sudu koji poziva građanina. On ima pravo na branioca, usmenu ili pismenu odbranu", objašnjava ona i dodaje da je vrlo teško izbeći ove kazne.
"Bilo bi strašno kad bi bilo koji sudija uvažio opravdanje da nema javnog toaleta ili da neko ima zdravstvenih problema", kaže Đurović Bojović.
U drugim zemljama kazne za zagađivanje okoline daleko su veće nego u Srbiji. U Zagrebu se, na primer, to kažnjava sa 80 evra. Ukoliko organizatori javnih skupova ne očiste smeće nakon događaja, plaćaju kaznu od 2.000 do 3.000 evra.
Kazne za ove prestupe u Singapuru idu i do 1.000 dolara. U Irskoj se ovi prestupi kažnjavaju sa 125 evra na licu mesta, a ako bude pokrenut sudski postupak, maksimalna kazna je oko 2.000 evra.
Sociolog Dragan Koković objašnjava za "Press" da je činjenica što su van Srbije gradovi čisti i uređeni rezultat stila života građana drugih zemalja.
"Oni su istinski kulturni ljudi, a ne kulturni simulanti. Kod nas će ljudi ispravno postupiti samo iz straha od sankcije i to su oni koji simuliraju da vode računa o okruženju i ekologiji.
U Švajcarskoj se, na primer, kažnjava čak i ako automobil parkirate sa auspuhom okrenutim ka zelenoj površini", kaže Koković za "Press".
(MONDO)
