Posle oko 10 sati većanja u Briselu ministri spoljnih poslova doneli "povoljnu odluku po Srbiju". Šefovi država EU u petak donose konačnu odluku da li će Srbiji dati bezuslovni status kandidata za članstvo u EU.
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Poljske Mikolaj Dovgjelevičh izjavio je večeras da su zaključici sastanka šefova diplomatije EU o statusu kandidata za Srbiju povoljni i da će odluka o tome biti doneta na 9. decembra na samitu šefova država i vlada zemalja EU.
Dovgelevič je ukazao da su ministri dosta vremena posvetili raspravi o kandidaturi Srbije, pomirenju u regionu i dijalogu Beograda i Prištine.
"Ja vam neću odgovoriti na pitanje da li će Srbija dobiti status kandidata ili neće, jer će konačnu odluku o tome doneti Evropski savet u petak", istakao je on.
Dovgelevič je rekao da je na sastanku učinjeno puno napora da se usvoji izbalansirani tekst zaključaka Saveta ministara.
On je naglasio da je Srbija napredovala u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, ostvarila u potpunosti zadovoljavajući nivo saradanje sa Tribunalom u Hagu hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i značajan napredak u regionalnoj saradnji i procesu pomirenju u regionu.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je naglasio da tekst zaključaka uzima u obzir da se Beograd angažovao u dijalogu sa Prištinom posle preporuke Evropske komisije da mu se dodeli status kandidata, uz uslov napretka u tom procesu.
File je pozdravio usvajanje sporazuma o integrisanom upravljanju granicom i ocenio da postoji pozitivan razvoj događaja na severu Kosova, gde je počeo proces uklanjanja barikada.
Prvu nadu da će konačni predlog biti donet u korist Srbije nagovestio je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Verner Hojer koji je među prvima izašao sa maratonskog sastanka posvećenog Zapadnom Balkanu. On je izjavio da je Srbija na dobrom putu da dobije kandidaturu, a da će konačna odluka će biti prepuštena Evropskom savetu koji se sastaje u petak.
Na maratonskom sastanku u Briselu prethodno je Nemačka zatražila da Srbija, pre dobijanja statusa kandidata, "razjasni svoje odnose sa susedstvom", a nešto ranije popodne, austrijski ministar izašao je sa predlogom "uslovnog statusa kandidata", odnosno, da treba sačekati i videti kako će Srbija sprovoditi dogovor pregovaračkih timova Beograda i Prištine, pa joj kandidaturu odobriti u martu.
Tokom večeri jedan neimenovani učesnik debate izjavio je da se u nacrtu zaključaka navodi da je odluka prebačena na Savet "podrazumevajući da će Beograd nastaviti da se dalje angažuje u dijalogu sa Prištinom" i da će dosad postignute dogovore primeniti "brzo i u dobroj veri".
On je objasnio da se diskusija vodi oko zaključaka na osnovu kojih će Savet, koga čine šefovi država i vlada, doneti konačnu odluku.
Glavni problem je, kako su prenele agencinje, tvrd stav Nemačke, po kome EU ne sme da se zadovolji "minimalnim koracima" koje je Srbija napravila u smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji.
Kako su agencijima preneli zvaničnici koji prate nastojanje ministara EU da usaglase stav o Srbiji, Nemačka je ukazala na to da su poslednji događaji na severu Kosova bili "veoma zabrinjavajući", budući da je došlo do ranjavanja i povreda vojnika Kfora.
Stav Berlina je bio da vlasti u Beogradu "mogu i treba da učine više", rekli su upućeni funkcioneri na zasedanju, koji su dodali da bi stav Nemačke mogao značiti da se odluka prenosi na zasedanje vođa EU u petak.
Takođe su preneli da nijedna članica nije stavila posebne primedbe na moguće davanje datuma pregovora o članstvu s Crnom Gorom.
Savet ministara EU uzeo je na znanje povoljnu ocenu Evropske komisije i preporuku da se Srbiji odobri status kandidata za članstvo u EU što će razmotriti lideri Unije u petak, navodi se u nacrtu zaključaka zasedanja ministara spoljnih poslova EU.
Na ovakav predloženi zaključak koji bi značio da se vođama EU prenosi stav da Srbiji treba dati kandidatski status, "stavile su ograde dve delegacije", piše u pripremnom dokumentu sastanka šefova diplomatija EU, u kome se ne navodi koje su to delegacije.
U nacrtu se ukazuje i na to da bi predlog vođima Unije da odobre status kandidata Srbiji bio utemeljen i na "dosad ostvarenim naporima Srbije i uz razumevanje da će Srbija pokrenuti dijalog s Kosovom i glatko u dobroj veri sprovesti dosadašnje dogovore" s Prištinom.
Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger rekao je ranije danas pre početka sastanka da bi Srbija trebalo na Samitu EU krajem nedelje da dobije “probni status" kandidata.
Prema njegovom predlogu, kako prenosi austrijska novinska agencija APA, Samit EU u martu bi trebalo status kandidata zvanično da potvrdi, ako Beograd u međuvremenu bude primenio dogovore postignute sa Prištinom.
Špindeleger je kazao da bi na taj način EU mogla da uputi signal da priznaje dosadašnje napore Srbije, a na drugoj strani ujedno uzme u obzir i uzdržanost mnogih država po ovom pitanju.
“Ako sada počnemo da pritiskamo kočnicu kod širenja EU verujem da će biti teško ponovo brzo krenuti napred”, objasnio je on.
Austrijski vicekancelar smatra da “u ovom trenutku više od dodele statusa kandidata na probu” ne bi bilo primereno.
"I pored sporazuma o zajedničkoj kontroli granica postoje zabrinjavajući tonovi u izjavama srpskih gradonačelnika na severu Kosova”, rekao je Špindeleger.
On je dodao da njegov predlog u vezi sa “probnim” statusom kandidata za Srbiju nije usaglašen sa Nemačkom.
Nemačka će, kako je ranije saopšteno, stav o statusu kandidata za Srbiju doneti kad prouči sporazum Beograda i Prištine o administrativnim prelazima.
To je pred sastanak šefova diplomatija EU izjavio državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Verner Hojer.
On nije pominjao uklanjanje barikada na severu Kosova, što je ranije bilo naznačeno kao glavni uslov da bi Nemačka glasala u prilog srpske kandidature.
Hojer je istakao da je Srbija zemlja koja bi značajno mogla dati doprinos EU. Kriterijumi za članstvo su, međutim, jasni, a Kopenhaški kriterijumi kažu, ponovio je, da svaka zemlja mora imati dobre odnose sa svojim susedima.
Srbija je, prema njegovim rečima najveća zemlja regiona, koja bi jednog dana pristupila EU.
Prioritet Srbije na putu u EU, kako je dodao, moraju biti dobrosusedski odnosi.
Prema njegovom mišljenju,iznetom pre početka ministarskog sastanka u Briselu moguće je da Nemačka promeni stav ukoliko vidi da je Srbija spremna na kompromis kada je reč o graničnim punktovima, ali od dogovora je prošlo svega dva dana.
"Mislim da Nemačka može promeniti svoj stav ukoliko druge države - posebno Francuska, koja je sve više za to da se Srbiji odobri status kandidata - izvrše pritisak na nju. Međutim, postavlja se pitanje da li je to dovoljno", ističe on.
Nemačka se protivi početku pregovora EU sa Srbijom ovog meseca zbog nastavka nasilja na severu Kosova i želi da odgodi taj korak do juna, navodi se na medijskom sajtu EU "EUObzerver".
Kompromis bi se mogao postići za mart što bi, takođe, išlo u prilog predsedniku Srbije Borisu Tadiću uoči izbora u aprilu, rekao je jedan diplomata.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da se napretkom u dijalogu Beograda i Prištine i početkom uklanjanja barikada na severu Kosova stvaraju uslovi da neke države promene stav kako bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u petak, 9. decembra.
"Sve dok bude barikada, Srbija ne može postati kandidat, jer je to u suprotnosti sa osnovnim načelima EU, a to su slobodan protok ljudi, robe i ideja", rekao je Kacin novinarima.
Komentarišući predlog austrijskog šefa diplomatije Mihaela Špindelegera da se Srbiji ponudi uslovni status kandidata, Kacin je ocenio da to predstavlja pokušaj "umekšavanja" stava Merkelove.
"Austrija, iako ima vojnike koji su ranjeni u poslednjim neredima na sjeveru Kosova, mekša stav Nemačke i predlaže prelazna rešenja da se krene dalje od izjave Merkelove... Mi ćemo raditi da se do petka taj predlog pretvori u nešto operativnije", rekao je Kacin i dodao da je to dokaz pozitivne klime u Uniji.
Poljska, kao predsedavajući EU, je takođe saopštila da "Unija pozdravlja" nedavni sporazum Srbije o zajedničkim graničnim prelazima na severu Kosova, ali je upozorila da "je to verovatno stiglo prekasno" da bi lideri kasnije tokom sedmice dali Beogradu status kandidata EU.
Evropska komisija predložila je 12. oktobra 2011. godine da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju. Komisija je tada predložila da se pregovori o priključenju pokrenu čim Beograd postigne napredak u ispunjavanju ključnog kriterijuma, a to su dalji koraci u normalizaciji odnosa sa Prištinom, "u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja".
Usled sukoba na barikadama i nepromenjene pozicije u dijalogu, nekolicina zemalja, a pre svih Nemačka, izrazila je prošle nedelje stav da bi Beograd morao da uradi više kako bi se stanje na severu Pokrajine normalizovalo.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u petak, uoči postizanja dogovora sa Prištinom, da Srbija nije ispunila kriterijume za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
U međuvremenu, postignut je dogovor između delegacija Beograda i Prištine u Briselu o integrisanom upravljanju prelazima.
Da bi Srbija dobila status kandidata, neophodno je da o tome saglasnost postigne svih 27 članica EU.
(agencije/MONDO)
Dovgelevič je ukazao da su ministri dosta vremena posvetili raspravi o kandidaturi Srbije, pomirenju u regionu i dijalogu Beograda i Prištine.
"Ja vam neću odgovoriti na pitanje da li će Srbija dobiti status kandidata ili neće, jer će konačnu odluku o tome doneti Evropski savet u petak", istakao je on.
Dovgelevič je rekao da je na sastanku učinjeno puno napora da se usvoji izbalansirani tekst zaključaka Saveta ministara.
On je naglasio da je Srbija napredovala u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, ostvarila u potpunosti zadovoljavajući nivo saradanje sa Tribunalom u Hagu hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i značajan napredak u regionalnoj saradnji i procesu pomirenju u regionu.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je naglasio da tekst zaključaka uzima u obzir da se Beograd angažovao u dijalogu sa Prištinom posle preporuke Evropske komisije da mu se dodeli status kandidata, uz uslov napretka u tom procesu.
File je pozdravio usvajanje sporazuma o integrisanom upravljanju granicom i ocenio da postoji pozitivan razvoj događaja na severu Kosova, gde je počeo proces uklanjanja barikada.
Prvu nadu da će konačni predlog biti donet u korist Srbije nagovestio je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Verner Hojer koji je među prvima izašao sa maratonskog sastanka posvećenog Zapadnom Balkanu. On je izjavio da je Srbija na dobrom putu da dobije kandidaturu, a da će konačna odluka će biti prepuštena Evropskom savetu koji se sastaje u petak.
Na maratonskom sastanku u Briselu prethodno je Nemačka zatražila da Srbija, pre dobijanja statusa kandidata, "razjasni svoje odnose sa susedstvom", a nešto ranije popodne, austrijski ministar izašao je sa predlogom "uslovnog statusa kandidata", odnosno, da treba sačekati i videti kako će Srbija sprovoditi dogovor pregovaračkih timova Beograda i Prištine, pa joj kandidaturu odobriti u martu.
Tokom večeri jedan neimenovani učesnik debate izjavio je da se u nacrtu zaključaka navodi da je odluka prebačena na Savet "podrazumevajući da će Beograd nastaviti da se dalje angažuje u dijalogu sa Prištinom" i da će dosad postignute dogovore primeniti "brzo i u dobroj veri".
On je objasnio da se diskusija vodi oko zaključaka na osnovu kojih će Savet, koga čine šefovi država i vlada, doneti konačnu odluku.
Glavni problem je, kako su prenele agencinje, tvrd stav Nemačke, po kome EU ne sme da se zadovolji "minimalnim koracima" koje je Srbija napravila u smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji.
Kako su agencijima preneli zvaničnici koji prate nastojanje ministara EU da usaglase stav o Srbiji, Nemačka je ukazala na to da su poslednji događaji na severu Kosova bili "veoma zabrinjavajući", budući da je došlo do ranjavanja i povreda vojnika Kfora.
Stav Berlina je bio da vlasti u Beogradu "mogu i treba da učine više", rekli su upućeni funkcioneri na zasedanju, koji su dodali da bi stav Nemačke mogao značiti da se odluka prenosi na zasedanje vođa EU u petak.
Takođe su preneli da nijedna članica nije stavila posebne primedbe na moguće davanje datuma pregovora o članstvu s Crnom Gorom.
Savet ministara EU uzeo je na znanje povoljnu ocenu Evropske komisije i preporuku da se Srbiji odobri status kandidata za članstvo u EU što će razmotriti lideri Unije u petak, navodi se u nacrtu zaključaka zasedanja ministara spoljnih poslova EU.
Na ovakav predloženi zaključak koji bi značio da se vođama EU prenosi stav da Srbiji treba dati kandidatski status, "stavile su ograde dve delegacije", piše u pripremnom dokumentu sastanka šefova diplomatija EU, u kome se ne navodi koje su to delegacije.
U nacrtu se ukazuje i na to da bi predlog vođima Unije da odobre status kandidata Srbiji bio utemeljen i na "dosad ostvarenim naporima Srbije i uz razumevanje da će Srbija pokrenuti dijalog s Kosovom i glatko u dobroj veri sprovesti dosadašnje dogovore" s Prištinom.
Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger rekao je ranije danas pre početka sastanka da bi Srbija trebalo na Samitu EU krajem nedelje da dobije “probni status" kandidata.
Prema njegovom predlogu, kako prenosi austrijska novinska agencija APA, Samit EU u martu bi trebalo status kandidata zvanično da potvrdi, ako Beograd u međuvremenu bude primenio dogovore postignute sa Prištinom.
Špindeleger je kazao da bi na taj način EU mogla da uputi signal da priznaje dosadašnje napore Srbije, a na drugoj strani ujedno uzme u obzir i uzdržanost mnogih država po ovom pitanju.
“Ako sada počnemo da pritiskamo kočnicu kod širenja EU verujem da će biti teško ponovo brzo krenuti napred”, objasnio je on.
Austrijski vicekancelar smatra da “u ovom trenutku više od dodele statusa kandidata na probu” ne bi bilo primereno.
"I pored sporazuma o zajedničkoj kontroli granica postoje zabrinjavajući tonovi u izjavama srpskih gradonačelnika na severu Kosova”, rekao je Špindeleger.
On je dodao da njegov predlog u vezi sa “probnim” statusom kandidata za Srbiju nije usaglašen sa Nemačkom.
Nemačka će, kako je ranije saopšteno, stav o statusu kandidata za Srbiju doneti kad prouči sporazum Beograda i Prištine o administrativnim prelazima.
To je pred sastanak šefova diplomatija EU izjavio državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Verner Hojer.
On nije pominjao uklanjanje barikada na severu Kosova, što je ranije bilo naznačeno kao glavni uslov da bi Nemačka glasala u prilog srpske kandidature.
Hojer je istakao da je Srbija zemlja koja bi značajno mogla dati doprinos EU. Kriterijumi za članstvo su, međutim, jasni, a Kopenhaški kriterijumi kažu, ponovio je, da svaka zemlja mora imati dobre odnose sa svojim susedima.
Srbija je, prema njegovim rečima najveća zemlja regiona, koja bi jednog dana pristupila EU.
Prioritet Srbije na putu u EU, kako je dodao, moraju biti dobrosusedski odnosi.
Prema njegovom mišljenju,iznetom pre početka ministarskog sastanka u Briselu moguće je da Nemačka promeni stav ukoliko vidi da je Srbija spremna na kompromis kada je reč o graničnim punktovima, ali od dogovora je prošlo svega dva dana.
"Mislim da Nemačka može promeniti svoj stav ukoliko druge države - posebno Francuska, koja je sve više za to da se Srbiji odobri status kandidata - izvrše pritisak na nju. Međutim, postavlja se pitanje da li je to dovoljno", ističe on.
Nemačka se protivi početku pregovora EU sa Srbijom ovog meseca zbog nastavka nasilja na severu Kosova i želi da odgodi taj korak do juna, navodi se na medijskom sajtu EU "EUObzerver".
Kompromis bi se mogao postići za mart što bi, takođe, išlo u prilog predsedniku Srbije Borisu Tadiću uoči izbora u aprilu, rekao je jedan diplomata.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da se napretkom u dijalogu Beograda i Prištine i početkom uklanjanja barikada na severu Kosova stvaraju uslovi da neke države promene stav kako bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u petak, 9. decembra.
"Sve dok bude barikada, Srbija ne može postati kandidat, jer je to u suprotnosti sa osnovnim načelima EU, a to su slobodan protok ljudi, robe i ideja", rekao je Kacin novinarima.
Komentarišući predlog austrijskog šefa diplomatije Mihaela Špindelegera da se Srbiji ponudi uslovni status kandidata, Kacin je ocenio da to predstavlja pokušaj "umekšavanja" stava Merkelove.
"Austrija, iako ima vojnike koji su ranjeni u poslednjim neredima na sjeveru Kosova, mekša stav Nemačke i predlaže prelazna rešenja da se krene dalje od izjave Merkelove... Mi ćemo raditi da se do petka taj predlog pretvori u nešto operativnije", rekao je Kacin i dodao da je to dokaz pozitivne klime u Uniji.
Poljska, kao predsedavajući EU, je takođe saopštila da "Unija pozdravlja" nedavni sporazum Srbije o zajedničkim graničnim prelazima na severu Kosova, ali je upozorila da "je to verovatno stiglo prekasno" da bi lideri kasnije tokom sedmice dali Beogradu status kandidata EU.
Evropska komisija predložila je 12. oktobra 2011. godine da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju. Komisija je tada predložila da se pregovori o priključenju pokrenu čim Beograd postigne napredak u ispunjavanju ključnog kriterijuma, a to su dalji koraci u normalizaciji odnosa sa Prištinom, "u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja".
Usled sukoba na barikadama i nepromenjene pozicije u dijalogu, nekolicina zemalja, a pre svih Nemačka, izrazila je prošle nedelje stav da bi Beograd morao da uradi više kako bi se stanje na severu Pokrajine normalizovalo.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u petak, uoči postizanja dogovora sa Prištinom, da Srbija nije ispunila kriterijume za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
U međuvremenu, postignut je dogovor između delegacija Beograda i Prištine u Briselu o integrisanom upravljanju prelazima.
Da bi Srbija dobila status kandidata, neophodno je da o tome saglasnost postigne svih 27 članica EU.
(agencije/MONDO)
