Guverner NBS Dejan Šoškić predstavio je danas novu novčanicu od 2.000 dinara, sa likom proslavljenog srpskog naučnika Milutina Milankovića, koja će biti puštena u opticaj 30. decembra ove godine.
Guverner Šoškić je istakao da se tom novčanicom ne povećava ukupan iznos novca u opticaju, već se samo menja apoenska struktura postojećeg novca.
Nova novčanica uvodi se u trenutku, kada su devizne rezerve NBS na zadovoljavajućem nivou od oko 11,4 milijarde evra, a međugodišnja inflacija ima trend pada, kazao je on.
Guverner je istakao da će centralna banka novom novčanicom od 2.000 dinara smanjiti ukupnu količinu novčanica u opticaju za oko 20 miliona komada i sniziti troškove izrade za oko 170 miliona dinara. Istovremeno biće olakšano poslovanje novcem i upotpunjena postojeća serija novčanica koje je izdala NBS.
U ovoj godini dinar je bio najstabilnija valuta u poređenju sa valutama zemalja u okruženju, podsetio je Šoškić, naglašavajući da je važno, u trenutku kada je čitava evrozona u do sada nezabeleženoj krizi, da čuvamo naš dinar.
Generalni direktor Zavoda za izradu novčanica Milutin Ignjatović istakao je da nova banknota ima brojne zaštite od faslifikovanja, kao što su mašinski čitljivi elementi zaštite, OVD kinegram i vidljiva zaštitna vlakanca, koji ovu novu novčanicu čine izuzetno teškom za falsifikovanje.
Milutin Milanković,čiji je lik na novoj novčanici, bio je astronom, geofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik. Rođen je u Dalju, završio je realnu gimnaziju u Osijeku, gde je presudnu ulogu u njegovom životnom opređeljenju imao profesor matematike Vladimir Varićak.
Milanković je potom završio građevinski fakultet, a 1904. godine postao je doktor tehničkih nauka. Od 1905. do 1909. radio je kao građevinski inženjer u nekoliko bečkih firmi, na projektovanju armirano - betonskih građevina i tada prijavio šest patenata.
Po osnivanju Beogradskog univerziteta, Milanković je postao vanredni profesor primenjene matematike, gde je ostao sve do penzionisanja 1955. godine.
U međuvremenu izabran je za redovnog člana SANU i dopisnog člana JAZU, proveo je prvi svetski rat u internaciji u Budimpešti i objavio svoja najznačajnija dela "O primeni matematičke teorije sprovođenja toplote na probleme kosmičke fizike" i "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba".
Milanković se bavio suštinskim kosmičkim i ljudskim pitanjima, suncem i ledom, od čijeg međusobnog odnosa zavisi pojava i opstanak života u svemiru.
U skromnim uslovima, uz pomoć papira i olovke, matematički je objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba na Zemlji, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji i postavio teoriju pomeranja severnog Zemljinog pola.
Milanković je i tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega dve sekunde duža od sadašnje tropske godine.
Umro je u Beogradu 12. decembra 1958. godine, a po vlastitoj želji, njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Dalj, 1966. godine.
(Tanjug)
