Srpske žene koje su kao maloletnice silovali hrvatski vojnici 1992. godine na području Odžaka traže da zločinci konačno odgovaraju za svoja zlodela.
Za seksualna zlostavljanja, kojima su svakodnevno bile izložene od maja do jula 1992. godine, optužuju pripadnike Hrvatskog veća odbrane i jedinice "Vatreni konji".
Zona delovanja ove jedinice bila je u nekadašnjem srpskom selu Novi Grad, gde su se nalazili žene i deca, dok su muškarci bili u logorima u osnovnoj školi i fabrici "Strolit" u Odžaku.
Dve žrtve, jedna je tada imala 14, a druga 17 godina, ispričale su Srni kroz kakve su torture prolazile sve dok nisu izašle na teritoriju koja je bila pod kontrolom Vojske Republike Srpske.
Jedna od njih priča da je kao sedamnaestogodišnja devojka sa još tri žene bila izložena višečasovnim silovanjima tokom puna tri meseca. Za to vreme, ističe, nijednom se nisu okupale, niti su imale šta da jedu. Kada je srpska vojska pronašla, imala je nešto više od 30 kilograma.
Njih četiri su sa decom, a ona je tada imala bebu, jedno vreme bile zatočene u privatnom stanu u Odžaku. Tu su bile izložene najgorim seksualnim zlostavljanjima.
Prema njenim rečima, jednom su u stan upala četvorica muškaraca, među kojima je bio i njen komšija, zatvorili su prozore i vrata, navukli zavese i paravane i iživljavali se nad njima na sve moguće načine.
"Mi smo plakale i dozivale u pomoć, ali na to niko nije reagovao. Taj pakao je trajao dva-tri sata i za to vreme silovali su nas više puta, prebacujući nas jedan drugom, kao da smo životinje", priseća se ona i napominje da je njen suprug tada bio zatočen u logoru u Odžaku. Posle tog događaja prebačene su u jednu kuću, gde su silovanja nastavljena.
Ona smatra da je zastrašujuće to što niko od zločinaca još nije odgovarao niti se išta preduzima da se to promijeni.
Potresna je i činjenica, kaže, što oni koji su joj uništili mladost žive udaljeni na 20-tak kilometara od nje i njene porodice.
"Spremna sam da pred sudom svedočim o svemu što sam proživela sa ostalim ženama. Sada želim samo jedno - da ih vidim iza rešetaka", završava nesrećna žena svoju tužnu priču.
Druga žrtva imala je samo 14 godina kada su je silovali pripadnici "Vatrenih konja".
Odveli su je iz kuće u koju se sakrila sa nekoliko žena i devojaka i silovali. Posle toga nekoliko puta je, priča, bila žrtva uniformisanih hrvatskih vojnika kojima je jedini cilj bio da se iživljavaju nad bespomoćnim srpskim ženama.
Ova sada 34-godišnja žena ne plaši se suočavanja pred sudom sa zločincima, ali na to čeka već dve decenije.
Kaže - predugo je to i pita ima li i za njih pravde. Ne može da razume da je Tužilaštvo BiH i gluvo i slepo za srpske žrtve u Posavini.
Na području Odžaka tokom proteklog rata silovano je 60 Srpkinja, od kojih je najstarija imala 60 godina, a najmlađa samo deset godina. Prema onome šta je poznato, devojčicu je silovao hrvatski vojnik u crnoj uniformi sa slovom "U" na kapi.
Iako su prisutni u kući, u kojoj je bila, pokušali da je odbrane, nisu uspeli.
Udruženje logoraša "Odžak 92" poseduje dokumentaciju da su pripadnici jedinice "Vatreni konji" silovali Srpkinje u logorima u Odžaku i u selu Novi Grad. Ova jedinica delovala je u sastavu 102. Odžačke brigade.
Silovanja na tom području pominju se i u izveštaju Policijske stanice u selu Novi Grad za 5. 6. juni 1992. godine, koji je potpisao pomoćnik komandira S. Brkić. Faksimil ovog izvešataja nalazi se u posedu Srne.
Tu je, između ostalog, navedeno ime žene kojoj je izdata potvrda da ide u Dom zdravlja u Odžaku, jer joj je bila potrebna lekarska pomoć nakon što ju je silovalo pet muškaraca u maskirnim uniformama.
Iz izveštaja je viljdivo da je o dešavanjima na tom prostoru od 8. maja do 15. jula 1992. godine bio upoznat i Dom zdravlja u Odžaku pošto su žrtve tražile lekarsku pomoć s obzirom da ih je istovremeno zlostavljalo po nekoliko muškaraca.
Zabeleženo je i da se istog dana pred zgradom policije okupilo četrdesetak žena sa decom, koje su plakale i tražile da ih zaštite od siledžija i pljačkaša. Niko im nije pomogao, pa su se na kraju vratile kućama.
Da su silovanja Srpkinja odobravana i u komandama, svedoče pisane "potvrde", čije faksimile poseduje Srna.
Njih je potpisivao komandant pozadine Ahmet Čaušević. Tim dokumentima potvrđivano je "pravo" interventnim vodovima iz Zagreba i Sijekovca da mogu privesti "osobe ženskog pola" (čija imena su precizno navedena) "u korist muškog pola".
"U slučaju opiranja dozvoljena je upotreba sile", navodi se u "potvrdi".
Predsednik Udruženja logoraša "Odžak 92" Milan Miletić rekao je da su, prema podacima kojima raspolaže, silovanja vršili upravnik odžačkih logora Anto Golubović, zatim Ilija Jurić zvani "Bekrija", Marjan i Mato Brnić, Marko Kaurinović zvani "Patak", Jurica Božić, Josip Tolić... To potvrđuju i same žrtve.
"O preživelim strahotama srpskih žena u Odžaku postoji određena medicinska dokumentacija, koja nam je trenutno nedostupna", kaže Miletić i dodaje da su mnoge žene, nakon što je Vojska Republike Srpske oslobodila Odžak, prebačene u logore na području opštine Brodu, gde su nastavljena zlostavljanja.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da silovanim ženama bude priznat status civilne žrtve rata u Republici Srpskoj.
S obzirom da za silovanja na području Odžaka niko nije odgovarao, Miletić pita kako je moguće da već 20 godina domaće pravosuđe ne pokazuje nimalo interesovanja za ono što su preživele Srpkinje iz ovog kraja.
Posle rata silovane žene su u nekoliko navrata davale izjave nadležnima koji su se bavili istraživanjem ratnih zločina i opisivale sve ono što su tokom zatočeništva preživele na ovom području, ali je sve ostalo na datim izjavama.
U Okružnom tužilaštvu u Doboju Srni je ranije potvrđeno da je ovo tužilaštvo prosledilo 45 predmeta protiv 117 lica osumnjičenih za ratne zločine počinjene uglavnom nad pripadnicima srpskog naroda u logorima u Odžaku 1992. godine.
Tužilaštvo Posavskog kantona prikuplja dokaze u tri predmeta protiv tri lica za koja, kako navode, postoje osnovi sumnje da su počinili ratni zločin, dok su 42 predmeta proslijeđena Tužilaštvu BiH na ocenu.
(Srna)
Zona delovanja ove jedinice bila je u nekadašnjem srpskom selu Novi Grad, gde su se nalazili žene i deca, dok su muškarci bili u logorima u osnovnoj školi i fabrici "Strolit" u Odžaku.
Dve žrtve, jedna je tada imala 14, a druga 17 godina, ispričale su Srni kroz kakve su torture prolazile sve dok nisu izašle na teritoriju koja je bila pod kontrolom Vojske Republike Srpske.
Jedna od njih priča da je kao sedamnaestogodišnja devojka sa još tri žene bila izložena višečasovnim silovanjima tokom puna tri meseca. Za to vreme, ističe, nijednom se nisu okupale, niti su imale šta da jedu. Kada je srpska vojska pronašla, imala je nešto više od 30 kilograma.
Njih četiri su sa decom, a ona je tada imala bebu, jedno vreme bile zatočene u privatnom stanu u Odžaku. Tu su bile izložene najgorim seksualnim zlostavljanjima.
Prema njenim rečima, jednom su u stan upala četvorica muškaraca, među kojima je bio i njen komšija, zatvorili su prozore i vrata, navukli zavese i paravane i iživljavali se nad njima na sve moguće načine.
"Mi smo plakale i dozivale u pomoć, ali na to niko nije reagovao. Taj pakao je trajao dva-tri sata i za to vreme silovali su nas više puta, prebacujući nas jedan drugom, kao da smo životinje", priseća se ona i napominje da je njen suprug tada bio zatočen u logoru u Odžaku. Posle tog događaja prebačene su u jednu kuću, gde su silovanja nastavljena.
Ona smatra da je zastrašujuće to što niko od zločinaca još nije odgovarao niti se išta preduzima da se to promijeni.
Potresna je i činjenica, kaže, što oni koji su joj uništili mladost žive udaljeni na 20-tak kilometara od nje i njene porodice.
"Spremna sam da pred sudom svedočim o svemu što sam proživela sa ostalim ženama. Sada želim samo jedno - da ih vidim iza rešetaka", završava nesrećna žena svoju tužnu priču.
Druga žrtva imala je samo 14 godina kada su je silovali pripadnici "Vatrenih konja".
Odveli su je iz kuće u koju se sakrila sa nekoliko žena i devojaka i silovali. Posle toga nekoliko puta je, priča, bila žrtva uniformisanih hrvatskih vojnika kojima je jedini cilj bio da se iživljavaju nad bespomoćnim srpskim ženama.
Ova sada 34-godišnja žena ne plaši se suočavanja pred sudom sa zločincima, ali na to čeka već dve decenije.
Kaže - predugo je to i pita ima li i za njih pravde. Ne može da razume da je Tužilaštvo BiH i gluvo i slepo za srpske žrtve u Posavini.
Na području Odžaka tokom proteklog rata silovano je 60 Srpkinja, od kojih je najstarija imala 60 godina, a najmlađa samo deset godina. Prema onome šta je poznato, devojčicu je silovao hrvatski vojnik u crnoj uniformi sa slovom "U" na kapi.
Iako su prisutni u kući, u kojoj je bila, pokušali da je odbrane, nisu uspeli.
Udruženje logoraša "Odžak 92" poseduje dokumentaciju da su pripadnici jedinice "Vatreni konji" silovali Srpkinje u logorima u Odžaku i u selu Novi Grad. Ova jedinica delovala je u sastavu 102. Odžačke brigade.
Silovanja na tom području pominju se i u izveštaju Policijske stanice u selu Novi Grad za 5. 6. juni 1992. godine, koji je potpisao pomoćnik komandira S. Brkić. Faksimil ovog izvešataja nalazi se u posedu Srne.
Tu je, između ostalog, navedeno ime žene kojoj je izdata potvrda da ide u Dom zdravlja u Odžaku, jer joj je bila potrebna lekarska pomoć nakon što ju je silovalo pet muškaraca u maskirnim uniformama.
Iz izveštaja je viljdivo da je o dešavanjima na tom prostoru od 8. maja do 15. jula 1992. godine bio upoznat i Dom zdravlja u Odžaku pošto su žrtve tražile lekarsku pomoć s obzirom da ih je istovremeno zlostavljalo po nekoliko muškaraca.
Zabeleženo je i da se istog dana pred zgradom policije okupilo četrdesetak žena sa decom, koje su plakale i tražile da ih zaštite od siledžija i pljačkaša. Niko im nije pomogao, pa su se na kraju vratile kućama.
Da su silovanja Srpkinja odobravana i u komandama, svedoče pisane "potvrde", čije faksimile poseduje Srna.
Njih je potpisivao komandant pozadine Ahmet Čaušević. Tim dokumentima potvrđivano je "pravo" interventnim vodovima iz Zagreba i Sijekovca da mogu privesti "osobe ženskog pola" (čija imena su precizno navedena) "u korist muškog pola".
"U slučaju opiranja dozvoljena je upotreba sile", navodi se u "potvrdi".
Predsednik Udruženja logoraša "Odžak 92" Milan Miletić rekao je da su, prema podacima kojima raspolaže, silovanja vršili upravnik odžačkih logora Anto Golubović, zatim Ilija Jurić zvani "Bekrija", Marjan i Mato Brnić, Marko Kaurinović zvani "Patak", Jurica Božić, Josip Tolić... To potvrđuju i same žrtve.
"O preživelim strahotama srpskih žena u Odžaku postoji određena medicinska dokumentacija, koja nam je trenutno nedostupna", kaže Miletić i dodaje da su mnoge žene, nakon što je Vojska Republike Srpske oslobodila Odžak, prebačene u logore na području opštine Brodu, gde su nastavljena zlostavljanja.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da silovanim ženama bude priznat status civilne žrtve rata u Republici Srpskoj.
S obzirom da za silovanja na području Odžaka niko nije odgovarao, Miletić pita kako je moguće da već 20 godina domaće pravosuđe ne pokazuje nimalo interesovanja za ono što su preživele Srpkinje iz ovog kraja.
Posle rata silovane žene su u nekoliko navrata davale izjave nadležnima koji su se bavili istraživanjem ratnih zločina i opisivale sve ono što su tokom zatočeništva preživele na ovom području, ali je sve ostalo na datim izjavama.
U Okružnom tužilaštvu u Doboju Srni je ranije potvrđeno da je ovo tužilaštvo prosledilo 45 predmeta protiv 117 lica osumnjičenih za ratne zločine počinjene uglavnom nad pripadnicima srpskog naroda u logorima u Odžaku 1992. godine.
Tužilaštvo Posavskog kantona prikuplja dokaze u tri predmeta protiv tri lica za koja, kako navode, postoje osnovi sumnje da su počinili ratni zločin, dok su 42 predmeta proslijeđena Tužilaštvu BiH na ocenu.
(Srna)
