Glumac Žarko Laušević je Evropskom sudu podneo predstavku protiv zemlje u kojoj je osuđen na 13 godina zatvora, zbog brojnih kršenja ljudskih prava. Više od pomilovanja, želeo bih da budem oslobođen pred sudom, kaže glumac na odluku predsednika Srbije.
Laušević tvrdi da je sprečen da ostvaruje zajamčeno pravo na delotvoran pravni lek a postupak po toj predstavci, koja je aktom Evropskog suda za ljudska prava potvrđena u avgustu prošle godine, je u toku, navodi se u pisanoj izjavi Lauševićevog advokata iz Pogorice Vladana Bojića koju je dostavio Tanjugu.
Advokat Vladan Bojić je detaljno ukazao na nepostupanje crnogorskih pravosudnih organa po brojnim zahtevima Lauševića počev od 2001. godine i istovremeno pozdravio odluku predsednika Srbije Borisa Tadića o njegovom pomilovanju.
Reakcija samog Lauševića na pomilovanje je pomalo neočekivana.
"Nisam osetio olakšanje nakon odluke o pomilovanju. Ova odluka nije promenila ništa u nesreći koju osećam zbog svega što se dogodilo", preneo je za "Blic" Lauševićev advokat Vladan Bojić nakon što je predsednik Srbije potpisao pomilovanje glumcu.
Tadić je postupao po predlogu Komisije za pomilovanja, koja je predložila Lauševićevo oslobađanje, jer on "ranije nije osuđivan, od izvršenja dela je prošlo 18 godina, na slobodi je duže vreme, tokom kojeg nije vršio krivična dela".
U zvaničnoj odluci navodi se da "krivično delo za koje se tereti Laušević nije izvršio umišljajno, već prekoračivši granice nužne odbrane u stanju emocionalne uzbuđenosti izazvane napadom na njega i njegovog brata Branimira Lauševića, kome je tom prilikom bio ugrožen život".
"Na izdržavanju kazne je bio gotovo pet godina i tokom izdržavanja kazne u KPZ Požarevac-Zabela bio je dobrog vladanja i ponašanja, lošeg je zdravstvenog stanja i prema njemu se svrha kažnjavanja može postići i blažom kaznom", piše u saopštenju.
Predsednik Srbije je ovim aktom zaustavio dalju pravnu agoniju i predupredio nove, prenose "Novosti".
Ovim činom je otklonjena povreda jednog od osnovnih međunarodno garantovanih ljudskih prava na delotvoran pravni lek, ali nesreća svih stradalnika te kobne sudbonosne noći 30. 7.1993. je ostala da zauvek traje u svim dušama unesrećenih porodica i u uništenom životu i tegobnoj progonjenoj duši Žarka Lauševića, dok god on postoji - zaključuje advokat Bojić u svom dokumentovanom saopštenju.
Inicijativa za pomilovanje po redovnoj proceduri je prosleđena Ministarstvu pravde, izjavio je državni sekretar Slobodan Homen. Ono ju je dalje, uz svoje mišljenje, prosledilo predsedniku Republike.
"Analizirali smo kaznenu politiku i visinu kazne za prekoračenje nužne odbrane, za šta je Laušević osuđen, i zaključili da je njegova kazna višestruko veća od svakog drugog sličnog slučaja u Srbiji. Ono što je on odslužio, već odgovara prosečno izrečenoj kazni za to delo, i zato smo dostavili mišljenje da se slažemo sa pomilovanjem", kaže za "Novosti" Homen.
Porodice mladića koje je glumac Žarko Laušević ubio u leto 1993. godine u Podgorici izrazile su ogorčenje zbog odluke predsednika Srbije da pomiluje Lauševića.
Majka ubijenog Radovana Vučinića Ilinka rekla je podgoričkoj televiziji "Vijesti" da ne zna kako da reaguje, a brat ubijenog Dragora Pejovića Nebojša ocenio je da je ta odluka o pomilovanju sramna.
Laušević je Radovana Vučinića i Dragora Pejovića ubio, a Andriju Kažića teško ranio u noći između 31. jula i 1. avgusta 1993. godine u Podgorici ispred kafića "Ejpl".
Osuđen je na 13 godina zatvora, jer je, prema presudi, prekoračio liniju nužne odbrane.
Laušević trenutno živi u Njujorku.
Pravničko igranje sa ljudskom sudbinom
Bojić je ukazao da je Laušević sprečen da ostvaruje svoje, po svim zakonima i međunarodnim dokumentima, zajamčeno pravo na delotvoran pravni lek koji je podneo Saveznom državnom tužiocu Jugoslavije za podizanje Zahteva za zaštitu zakonitosti procesuira pred Saveznim sudom SRJ, "protivpravnim i skandaloznim Raspisom predsednika Vrhovnog suda Crne Gore 2. marta 2001".Svi zahtevi Saveznog državnog tužioca da nadležne sudske instance Crne Gore dostave spis zarad podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti su potpuno nezakonito osujećeni, navodi Bojić.
Laušević je zato podneo Ustavnu žalbu Ustavnom sudu Crne Gore 2003. koja je odbačena sa implikacijiom da je stvar u nadležnosti Saveznog ustavnog suda.
Potom je podneo Ustavnu žalbu Saveznom ustavnom sudu koja je ostala nerešena i završila u arhivu, zbog prestanka postojanja te sudske instance i konstituisanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, naveo je Bojić i dodao da je Laušević zatim podneo Ustavnu žalbu Sudu državne zajednice SCG, koja je zbog raspada i te državne zajednice ostala nerešena i takođe završila u arhivu.
Nakon donošenja Ustava Crne Gore 2007. i Zakona o Ustavnom sudu 2008. Laušević je podneo Ustavnu žalbu Ustavnom sudu Crne Gore koja je 28. janura 2010. odbačena s obraloženjem da Crna Gora odgovara samo za povrede onih ljudskih prava kršenih nakon stupanja na snagu njenog Ustava.
To je učinjeno tako, iako je u praksi Evropskog suda, bila nesporno u pitanju trajna radnja nečinjenja u evropskoj praksi izdefinisana trajnom povredom i zato je Laušević podneo Predstavku Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu 16. jula 2010. potvrđenu Aktom tog suda 10. avgusta 2010. i proces je u redovnom toku, ukazao je Bojić.
Dalje podseća da je u vreme Lauševićevog lišavanja slobode u SAD 2. jula 2009. republički javni tužilac Srbije 31. avgusta 2009. podneo Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Srbije i Zahtev za odlaganje izvršenja sporne presude Trećem opštinskom sudu.
RJT Srbije je zamolnicom 22. aprila 2010. zatražilo spise predmeta radi odlučivanja po zahtevu od Crne Gore i Višeg suda u Podgorici, ali je zamolnica odbijena uz obrazloženje da ukoliko Srbija smatra da je kazna izrečena presudom koju treba da izvrši prema svom rezidentu i državljaninu previsoka, ima mogućnost da na to utiče samo kroz institute amnestije, pomilovanja i uslovnog otpusta.
Istog stava je bilo i crnogorsko Ministarstvo pravde čime je RJT Srbije primoran da odustane od zahteva.
Ministarstvo pravde Crne Gore je pre 11 dana, 19. decembra zauzelo stav da ta država ne nalazi za potrebno da preduzima bilo kakve radnje izvršenja presude kojom je osuđen Laušević, kazao je Bojić.
To ministarstvo je ukazalo da je Ugovorom koji ta država ima Srbijom o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima predviđeno da će se pravnosnažne sudske odluke pre 3. juna 2006. izvršavati u državama ugovornicama kao domaće presude.
Ali, istim tim ugovorom u čl. 4. st. 2 je utvrđeno da samo država izricanja (Crna Gora) ima isključivo pravo da odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima.
"Tako je finalno zatvoren bilo koji drugi legalan i primeren pravni put za zaštitu i ispravljanje grubo prekršenog Lauševićevog prava, sem akta o pomilovanju. Predsednik Srbije je ovim aktom zaustavio dalju pravnu agoniju i predupredio nove. Ovim činom je otklonjena povreda jednog od osnovnih međunarodno garantovanih ljudskih prava na delotvoran pravni lek", navodi se u sapštenju Bojića.
Ipak, kako je dodaje, "nesreća svih stradalnika te kobne sudbonosne noći 30. jula 1993. je ostala da zauvek traje u svim dušama unesrećenih porodica i u uništenom životu i tegobnoj progonjenoj duši Žarka Lauševića, dok god on postoji".
(MONDO)
