Vi se nalazite ovde: Mondo > Info > Srbija

Srbija 2011 – moglo je i bolje

0 komentara

31. decembar 2011. 02:53

Evrointegracije, saradnja sa Hagom i Kosovo bile su tri glavne političke teme koje su okupirale i ove godine domaću javnost.

Kosovo je srce Nemačke - Angela Merkel (foto: Beta/AP)

Najvažniji politički događaj u 2011. godini bila je odluka Evropske unije da Srbiji ne dodeli status kandidata za prijem u njeno članstvo, odnosno odlaganje te odluke za proleće naredne godine, iako je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o ispunjenju uslova.

Kao posledica ove odluke usledila je ostavka potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Božidara Đelića.

Ovo nije bila prva ostavka u Vladi Srbije. Krajem januara ostavku je iz "duboko ličnih razloga" podneo ministar zdravlja Tomica Milosavljević (koji je na toj funkciji bio osam godina).

Nakon toga, premijer Srbije je doživeo frontalni napad od lidera G17 plus i potpredsednika vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je rekao da se odluke ne donose u Vladi Srbije već u kabinetu predsednika Srbije.

Zbog ovoga je premijer Srbije doneo odluku da smeni Dinkića, a zatim je usledila rekonstrukcija Vlade Srbije.

Iako trenutno izgleda da će sledeći parlamentarni izbori biti održani u redovnom roku, predizborna kampanja i oštri sukobi vlade i opozicije su počeli još u prvom kvartalu 2011. godine.

U ovom sukobu događaj godine svakako je bio štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, lidera najveće opozicione partije – Srpske napredne stranke, koji je tim činom hteo da isposluje vanredne parlamentarne izbore.

Prethodno je njegova stranka prikupila 300.000 potpisa građana za promenu Ustava zarad smanjenja broja poslanika i ministara, kao i demonstracije na kojima se okupilo više desetina hiljada pristalica opozicije sa kojeg je dat rok vlastima da raspišu vanredne izbore u roku od dva meseca.

Hvala bogu pa je Uskrs došao brzo nakon početka Nikolićevog štrajka, pa ga je okončao 19. aprila lekarskom odlukom.

Foto: Beta/AP (arhiva)

Hapšenje Mladića i Hadžića dali su nadu Srbiji da će uspeti da dobije kandidaturu za članstvo u EU.

Nisu samo Mladić i Hadžić bili haške zvezde prošle godine. Haški tribunal osudio je početkom 2011. godine bivšeg pomoćnika ministra policije i načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimira Đorđevića na 27 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine.

Istu kaznu dobio je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić za zločine počinjene u Zagrebu i Bosni i Hercegovini od 1993. do 1995. godine, a na slobodu je pušten bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin nakon što je odležao dve trećine kazne od 10 godina zatvora.

Foto: Beta/AP (arhiva)

Događanja na severu Kosova i Metohije u drugoj polovini godine poslužila su kao opravdanje za usporavanje procesa evropskih integracija Srbije.

Pripadnici specijalne jedinice kosovske policije ROSU zauzeli su administrativne prelaze Jarinje i Brnjak u noći između 25. i 26. jula čime je započela višemesečna drama koja još nije privedena kraju.

U celodnevnim sukobima oko prelaza ubijen je i jedan pripadnik ROSU, a narednog dana je zapaljen i prelaz na Jarinju.

Mesec dana kasnije Beograd je posetila nemačka kancelarka Angela Merkel koja nas je polila hladnim tušem zahtevajući da se u roku od par meseci ukinu sve paralelne institucije na severu Kosova ako Srbija želi da dobije kandidaturu.

Taj svoj stav ona je još jasnije ponovila i nedelju dana pre odluke Saveta EU o odlaganju odluke o kandidaturi Srbije.

Foto: Beta/AP (arhiva)

Šamar delu međunarodne zajednice koja zagovara nezavisnost Kosova bilo je usvajanje izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji je uradio specijalni izvestilac Dik Marti i rezolucije o trgovini ljudskim organima na Kosovu, kojima se poziva na međunarodnu istragu ovih optužbi.

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da je o trgovini organima na Kosovu progovorila tek kada je shvatila da njenu istragu o tom strašnom zločinu niko neće da nastavi i ocenila da Euleks nije sposoban da vodi tu istragu, već da o njoj treba da odluči Savet bezbednosti UN.

Osim nemačke kancelarke Srbija je ugostila i njenog kolegu iz Rusije Vladimira Putina, a diplomatski predstavnik ove zemlje Aleksandar Konuzin je zablistao kada je demonstrativno napustio Beogradski bezbednosni forum nezadovoljan tokom rasprave.

"Problematični" ruski diplomata izazvao je varnice u srpskoj javnosti obrativši se na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u Nišu. Bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je za štampu da se ruski ambasador svojim izjavama "još jednom umešao u unutrašnju politiku Srbije", a predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je zatražio da se Konuzin zbog toga protera iz Srbije.

Foto: FoNet

Na sve muke koje smo doživeli 2011. godine stigao je i poslednji koncert Ejmi Vajnhaus u Beogradu. Ambasador Srbije u SAD Vladimir Petrović zatražio je od američke mreže En-Bi-Si (NBC) Universal da preduzme mere povodom kleveta koje je američka komičarka Čelsi Hendler iznela protiv Srbije i njenih građana. Hendlerova je u emisiji "Čelsi lejtli" na kanalu "E!", koji je deo mreže NBC Universal, ocenila da je Srbija sramota od zemlje, i istovremeno izrazila čuđenje što je Srbima dozvoljeno da idu na koncerte.

Od 1. januara 2011. Srbija je i zvanično dobila profesionalnu vojsku. Ako baš želite da pričate o gušterskim danima, ostavljena je mogućnost svima, uključujući i žene, da vojni rok služe dobrovoljno, o čemu potpisuju poseban ugovor o međusobnim pravima i obavezama.

Skupština Srbije usvojila je 26. septembra Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je bio je jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Zakon utvrđuje da će predmet vraćanja biti sva imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, sem licima koja su bila pripadnici okupacionih snaga.

Savet za nacionalnu bezbednost zabranio je 30. septembra održavanje Parade ponosa, planirane za 2. oktobar. Procenjeno je da bi njenim održavanjem, kao i skupovima desničarskih organizacija koje se protive održavanju Parade, bila ugrožena nacionalna bezbednost.

Foto: Beta (arhiva)

Rezultati popisa sprovedenog ove godine pokazali su da nas je sve manje – Srbija je u poslednjih 10 godina izgubila 377 hiljada stanovnika. Osim ove tužne činjenice, popis nam je poslužio da se i malo razveselimo, pa je stomatolog iz Beograda Vladimir Damjanov postao najpoznatiji popisivač u Srbiji i YouTube zvezda zahvaljujući jednom od građana koje je popisivao. Popisivači su obavljali posao uglavnom bez problema, ali neke od njih jurili divlji psi i lutali su po šumama i gorama. Ostaće upamćena i popisivačica iz Pančeva koja je izvređala svoju sugrađanku zbog prezimena i jer je bila udata za Nemca.

Ove godine napustili su nas i TV voditelj Bane Vukašinović, pilot heroj odbrane tokom NATO bombardovanja Ilja Arizanov, pisac Brana Crnčević, profesor Radoslav Stojanović, psihijatar Petar Bokun, diplomata Živorad Kovačević, lider srpskih komunista Branko Kitanović, a pravdu su izbegli nacistički zločinci Milivoj Ašner, Peter Egner i Šandor Kepiro.

(MONDO, Boris Milićević)