Najradikalnija mera koju bi Evropska unija mogla da primeni kako bi kaznila svoju članicu Mađarsku zbog spornih izmena ustava izvršenih u decembru prošle godine je da joj uskrati neophodnu finansijsku pomoć.
Mađarskoj koja uživa finansijsku pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je neophodna pozajmica od 15 milijardi evra koje ove dve institucije treba da joj odobre, prenosi francuski list Ekspres.
Njoj bi ova pomać mogla biti uskraćena ukoliko ona ne pokaže znake napretka u pogledu nezavisnosti njene Centralne banke, slobode štampe i građanskih prava.
Prednost takve mere je što bi Mađarska vlada kojoj je preko potrebna pozajmica kako ne bi došlo do državnog bankrotstva bila pod takvim pritiskom da ne bi dugo mogla da zadrži ustavne reforme koje su dovele povećane kontrole premijera Orbana nad pravosuđem i centralnom bankom i menjanja izbornog sistema u korist njegove stranke, smatra taj francuski dnevni list.
Drugi mogući scenario kažnjavanja Mađarske bi bio manje bolan za zemlju. Evropa bi mogla da se pozove na član 7 sporazuma iz Mastrihta kako bi supsendovala Mađarsku iz institucija EU.
Ona može da iskoristi takav argument kada postoje očigledne indicije da jedna njena država članica ozbiljno krši osnovne vrednosti na kojima počiva Unija. Među tim vrednostima su i višepartijski demokratski sistem i poštovanje ljudskih prava.
Ekonomski, Evropa je suviše slaba kako bi nametnula sankcije Mađarskoj jer bi ona na taj način ugrozila ne samo ekonomiju Mađarske već i čitave Evrope, ocenjuje list.
Žorž Iže, autor bloga "Demistifikacija Mađarske" napisao je da bi "Mađarska mogla da bude iskra koja će zapaliti Italiju". Njen dug prelazi 140 milijardi evra (82,6 odsto BDP), od čega 120 milijardi predstavlja zaduženje kod evropskih banaka.
Kriza zone evra mogla bi da postane zapaljiva kad je reč o Italiji i čitavoj zoni evra pošto bi vlada iz Rima suočena sa sopstvenim finansijskim problemima morala da još više pomogne svojim bankama u slučaju ekonomskog kraha Mađarske koja italijanskim bankama duguje 25 milijardi evra.
"Teško je nametnuti sankcije koje dovode u opasnost evropsku ekonomiju", smatra Sandrin Levaser, ekonomista u francuskom istraživačkom institutu za ekonomska predviđanja OFCE.
Mađarski dug koji je krajem godine dostigao ogromne razmere odrazio se na lokalnu monetu forintu koja je prošle nedelje pala na do sada najniži nivou u odnosu na evro.
Preostaju i političke sankcije prema kojima je EU uzdržana zbog presedana sa Austrijom koja je 1995. bila kažnjena na taj način zbog ulaska ekstremne desnice u vladu, što, međutim, nije dalo nikakve rezultate.
"Uopšte se ne slažem sa takvom vrstom argumentacije koja ide u prilog tvrdnji da ne treba primeniti takvu meru jer ona u prvom pokušaju nije urodila plodom. Treba biti odlučan kad je u pitanju vlada iz Budimpešte", smatra Sandrin Levaser.
Premijer Mađarske je prilikom susreta sa predstavnicima MMF želeo da bude uverljiv kad je reč o otvaranju njegove zemlje izjavivši da će sva pitanja koja strane u pregovorima smatraju važnim moći da dođu na dnevni red, što bi se moglo protumačiti kao spremnost njegove vlade na veću fleksiblnost po pitanju nezavisnosti centralne banke.
Takva njegova izjava je imala ođeka na tržistima pa je forinta zabeležila blagi rast u odnosu na evro.
Ali Sandrin Levaser nije ubeđena na spremnost sadašnje mađarske vlade na otvaranje. "Takva izjava u kojoj ništa nije precizirano ne košta ništa Mađarsku", objasnila je ona.
Dijalog EU i Mađarske izgleda da će biti nastavljen jer je potparol Evropske komisije u utorak najavio za 20. januar ponovni susret sa mađarskim pregovaračem Tamašom Felegijem.
(Tanjug)
Njoj bi ova pomać mogla biti uskraćena ukoliko ona ne pokaže znake napretka u pogledu nezavisnosti njene Centralne banke, slobode štampe i građanskih prava.
Prednost takve mere je što bi Mađarska vlada kojoj je preko potrebna pozajmica kako ne bi došlo do državnog bankrotstva bila pod takvim pritiskom da ne bi dugo mogla da zadrži ustavne reforme koje su dovele povećane kontrole premijera Orbana nad pravosuđem i centralnom bankom i menjanja izbornog sistema u korist njegove stranke, smatra taj francuski dnevni list.
Drugi mogući scenario kažnjavanja Mađarske bi bio manje bolan za zemlju. Evropa bi mogla da se pozove na član 7 sporazuma iz Mastrihta kako bi supsendovala Mađarsku iz institucija EU.
Ona može da iskoristi takav argument kada postoje očigledne indicije da jedna njena država članica ozbiljno krši osnovne vrednosti na kojima počiva Unija. Među tim vrednostima su i višepartijski demokratski sistem i poštovanje ljudskih prava.
Ekonomski, Evropa je suviše slaba kako bi nametnula sankcije Mađarskoj jer bi ona na taj način ugrozila ne samo ekonomiju Mađarske već i čitave Evrope, ocenjuje list.
Žorž Iže, autor bloga "Demistifikacija Mađarske" napisao je da bi "Mađarska mogla da bude iskra koja će zapaliti Italiju". Njen dug prelazi 140 milijardi evra (82,6 odsto BDP), od čega 120 milijardi predstavlja zaduženje kod evropskih banaka.
Kriza zone evra mogla bi da postane zapaljiva kad je reč o Italiji i čitavoj zoni evra pošto bi vlada iz Rima suočena sa sopstvenim finansijskim problemima morala da još više pomogne svojim bankama u slučaju ekonomskog kraha Mađarske koja italijanskim bankama duguje 25 milijardi evra.
"Teško je nametnuti sankcije koje dovode u opasnost evropsku ekonomiju", smatra Sandrin Levaser, ekonomista u francuskom istraživačkom institutu za ekonomska predviđanja OFCE.
Mađarski dug koji je krajem godine dostigao ogromne razmere odrazio se na lokalnu monetu forintu koja je prošle nedelje pala na do sada najniži nivou u odnosu na evro.
Preostaju i političke sankcije prema kojima je EU uzdržana zbog presedana sa Austrijom koja je 1995. bila kažnjena na taj način zbog ulaska ekstremne desnice u vladu, što, međutim, nije dalo nikakve rezultate.
"Uopšte se ne slažem sa takvom vrstom argumentacije koja ide u prilog tvrdnji da ne treba primeniti takvu meru jer ona u prvom pokušaju nije urodila plodom. Treba biti odlučan kad je u pitanju vlada iz Budimpešte", smatra Sandrin Levaser.
Premijer Mađarske je prilikom susreta sa predstavnicima MMF želeo da bude uverljiv kad je reč o otvaranju njegove zemlje izjavivši da će sva pitanja koja strane u pregovorima smatraju važnim moći da dođu na dnevni red, što bi se moglo protumačiti kao spremnost njegove vlade na veću fleksiblnost po pitanju nezavisnosti centralne banke.
Takva njegova izjava je imala ođeka na tržistima pa je forinta zabeležila blagi rast u odnosu na evro.
Ali Sandrin Levaser nije ubeđena na spremnost sadašnje mađarske vlade na otvaranje. "Takva izjava u kojoj ništa nije precizirano ne košta ništa Mađarsku", objasnila je ona.
Dijalog EU i Mađarske izgleda da će biti nastavljen jer je potparol Evropske komisije u utorak najavio za 20. januar ponovni susret sa mađarskim pregovaračem Tamašom Felegijem.
(Tanjug)
