Vi se nalazite ovde: Mondo > Info > Press izbor

Politika: Kako smo sve dočekivali Srpsku novu

14. januar 2012. 12:45 > 13:01

Kako su na stranicama "Politike” beleženi dočeci Nove godine po julijanskom kalendaru, od početka 20. veka do danas

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Valjalo se pojesti, da ne ostanemo gladni u novoj godini – prenosi novinar ”Politikine” rubrike ”Iz beogradskog života” raspoloženje čaršije uoči dočeka Nove godine po jedino važećem, julijanskom kalendaru, te 1905. godine.

Prestonički dućani i pijace bivali su uoči 1. januara gotovo opustošeni, a u izveštaju pod naslovom potrošnja u Beogradu iscrpno je zapisano kolika je količina namirnica potrošena u glavnom gradu. Jer, osim pesme i veselja, neizostavna je bila i bogata trpeza.

Početkom 20. veka, doček se svodio na zabavu uz muziku polupromrzlih orkestara. A najnoviji električni tramvaji razvozili su varošane do duboko u noć...

Osnivanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. donelo je i promene u načinu čekanja Nove godine. Država je priznala gregorijanski kalendar, ali su i u prestonici svetkovane dve ”najluđe noći” – ona po julijanskom kalendaru bila je popularnija. A i unosnija za ulične prodavce, čije su se improvizovane tezge šarenele od balona, truba, papirnih ukrasa, piše "Politika."

Beograđani su prednost davali hotelima i restoranima, gde su oko stolova koji su se povijali pod đakonijama organizovali “artistički” i zabavni programi. U kafanama su servirane krofne, u jednoj od njih bio je skriven dukat.

”Prase i ćurka na lutriji. Krofna s „napoleonom”. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan – Bidža, restorater”, piše u jednom od oglasa koji je sastavio gazda kafane ”Manjež”, a objavila "Politika” uoči dočeka 1937.

”Restorateri” su goste privlačili i drugim vrstama zabave. Jedna od najčuvenijih ”disciplina” bila je – lov u mraku. Kelner bi ugasio svetlo, a potom puštao prase u salu. Ono bi pripalo gostu koji uspe da ga u nastalom metežu uhvati.

Julijansku Novu godinu mnogi trgovci, industrijalci, ugostitelji i drugi preduzetnici čestitali su oglasima u ”Politici”. Ta tradicija zamrla je posle 1941, kada je proslavljena poslednja srpska Nova godina pre okupacije, istina skromnije i tiše nego ranije jer je Evropa već krvarila u ratu.

Bez obzira što kult obeležavanja srpske Nove nikada nije prekinut, u periodu socijalizma ona se slavila krišom u Skadarliji, ali i u još nekoliko beogradskih kafana. Prirodno, pod budnim okom pripadnika službe. Formalna zabrana nikada nije proklamovana, ali je slavljenje bilo svojevrstan akt građanske kuraži. Naravno, o svemu ovome decenijama nije bilo reči ni u medijima.

Masovnije fešte u čast ”stare” Nove godine u prestonicu su se vratile tek krajem osamdesetih, a prva organizovana gradska proslava upriličena je tek 1992. Zlatna godina ”srpske Nove” bila je 1996 – ”Politika” je izvestila da se svetkovalo masovnije i bučnije nego u regularnoj ”najluđoj noći”.

A tek naredni doček... I zvaničnu i srpsku Novu godinu Beograđani su gotovo listom dočekali na ulici – i 1. i 14. januar bili su obuhvaćeni kalendarom protesta koje su, zbog krađe glasova na lokalnim izborima u novembru, organizovali čelnici opozicione koalicije ”Zajedno”.

Uprkos dobrom raspoloženju, ova proslava donela je i nekoliko nezgoda. ”Politika” izveštava da su u gužvi na Trgu Republike povređene 23 osobe. Iste noći razbijen je veliki prozor na Bajrakli džamiji. Trinaestog januara u Malom Mokrom Lugu dogodilo se dvostruko ubistvo.

U postpetooktobarskoj eri doček julijanskog prvog januara tradicionalno je organizovan na platou ispred Hrama Svetog Save, gde se slavilo uz veliki vatromet. Veselja je bilo i na trgovima. Poslednji put velika organizovana fešta bila je 2007. kada je na platou ispred Doma Narodne skupštine nastupila Svetlana – Ceca Ražnatović, ali i bendovi ”357”, ”Blok aut”, ”Riblja čorba”, ”Sanšajn”.

(MONDO)