Otkazi pljuštali nemilice

Ukupan broj zaposlenih u Srbiji tokom tri godine smanjen za četvrt miliona, u 45 opština pad veći od petine. U nekim gradovima očuvano tek malo više od polovine radnih mesta

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Tri godine krize u Srbiji bez posla su ostavile 255.315 ljudi. Gledano po oblastima, najveći pad je imala centralna Srbija bez Beograda, gde je 15,7 odsto zaposlenih izgubilo svoje radno mesto. Među okruzima bilans je najgori u Nišavskom, ne računajući sam Niš, gde je otkaz sustigao više od trećine radnika - 35,2 odsto. Najmanji pad bio je u Jablaničkom okrugu, jer je u njemu zaposlenost danas samo za 5,4 odsto manja nego krajem 2008. godine.

Analiza po opštinama i gradovima Srbije otkriva da postoje mesta gde je tokom krize očuvano tek malo više od polovine radnih mesta. U Svrljigu tako, govori statistika, danas zvanično radi svega 2.014 građana, što je 56 odsto nekadašnje „armije“ od 3.540 radnika. Malo blaži pad je u Baču, u kome se kao zaposleni vode 2.193 građanina, a pre tri godine ih je bilo 3.614.

"Podaci pokazuju da je u devet od 159 opština pad zaposlenosti veći od 30 odsto", objašnjava za "Novosti" Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija“. "Smanjenje između 20 i 30 odsto je zabeleženo u 36 opština, a između 10 i 20 odsto u 62 opštine i grada Srbije. Broj zaposlenih je za manje od desetine smanjen u 37 mesta. Nasuprot tome, u 15 opština zaposlenih je više nego u septembru 2008. godine. Radi se o opštinama sa malim brojem stanovnika, gde je i pre 2008. godine smanjivan broj zaposlenih. U njima radi samo 51.562 ljudi, što je oko tri odsto ukupnog broja zaposlenih".

Rekorder po novom upošljavanju je Rača. Sa 3.815 današnjih radnika broj onih koji primaju platu u ovom mestu skoro je dupliran. Krajem 2008. bilo ih je 1.953. Brojke kažu da je bolje i u Batočini, gde danas rade 1.762 radnika, oko 40 odsto više nego pre tri godine. Sličan rast je i u Sremskim Karlovcima, 39 odsto, Surčinu blizu 24 odsto i Sjenici, gde je danas za petinu više zaposlenih.

U „plusu“ su i Kladovo, Crna Trava, Medveđa, Brus, Lebane, Sremska Mitrovica, Varvarin, Opovo, Titel i Dimitrovgrad, doduše tek za koji procenat.

" U septembru prošle godine je, u odnosu na mart iste godine, došlo do rasta broja zaposlenih u Vojvodini, najvećim delom u Novom Sadu, dok su Beograd i centralna Srbija nastavili da smanjuju zaposlenost", dodaje Zdravković. "Posle Nišavskog, veliki pad zaposlenosti je tokom tri godine imao Pomoravski okrug - 22,2 odsto".

Tako se sektor koji se smatrao „najžilavijim“, mala i srednja preduzeća, najteže nosio sa krizom. A odgovor leži, kažu poslodavci, po ko zna koji put - u skupom poslovanju.

"Već smo dosadni koliko puta ponavljamo, ali svako preduzeće je opterećeno sa oko 46 nameta i više nema gde da se štedi", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. "Male firme ne mogu da opstanu i otpuštaju ljude ili zatvaraju posao. Naša istraživanja pokazuju da je na svakih 1.000 novootvorenih mesta kroz strane investicije, u sektoru malih i srednjih preduzeća ugašeno 9.500 radnih mesta".

Kada se poredi ukupan fond zarada, podaci pokazuju da je on posle tri godine „jači“ za 14 odsto. U ovom periodu cene su porasle za četvrtinu, tako da su plate trku izgubile sa devet odsto „minusa“. Fond zarada je premašio inflaciju u Jablaničkom, Topličkom, Pirotskom i Borskom okrugu.
"S obzirom na to da oni spadaju među nerazvijene regione, ovo je povoljan indikator", smatra Miroslav Zdravković.

Radi se, ipak, o procenama, a ne o egzaktnim podacima, jer se prosečna plata izračunava na osnovu zaposlenih u preduzećima. Zaposleni u preduzetničkom sektoru se delom uzimaju u obzir. Fond zarada se izračunava sa pretpostavkom da su prosečne plate iste za sve. Zaposleni u preduzetničkom sektoru imaju znatno manje plate.

(MONDO)

ekonomska kriza

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija