Poslodavci da zaštite radnike na otvorenom

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Srbije upozorila je danas poslodavce da organizuju posao tako da izbegnu rad na otvorenom, jer bi to moglo da izazove oštećenje zdravlja zaposlenih. U "vanrednoj situaciji" inače nema posebnih odredbi za poslodavce.

Kako li je ovom saobraćajcu na ulici ceo dan (Tanjug)

U skladu s propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci su dužni da preduzmu sve preventivne mere, a naročito organizacione i tehničke, s posebnom obavezom da zaposlenima daju odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, piše Beta.

Zaposleni u skladu sa navedenim propisima mogu i da odbiju da rade ako im zbog neobezbeđenih i neodgovarajućih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, preti neposredna opasnost po zdravlje, ističe se u saopštenju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Kako se navodi, Srbija pozitivnim propisima nema definisanu minimalnu spoljnu temperaturu, kao zemlje EU, pri kojoj bi se morao obustaviti rad zaposlenih koji su izloženi štetnom uticaju te temperature.

Rad pri niskim temperaturama podrazumeva prilagođavanje režima rada i organizaciju rada u toku radnog vremena, preraspodelu radnog vremena, pauze za odmor, obezbeđivanje prostorija za zagrevanje, zaklona, kao i dovoljne količine toplih napitaka.

Kako će se poslodavci inače ponašati u vreme kada je zvanično proglašena "vanredna situacija" zavisi od njih samih.

Zakon o radu ne sadrži posebne odredbe po pitanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih i postupanja poslodavaca u slučaju proglašenja vanredne situacije, ali bi svaki poslodavac trebalo da proceni da li će se rad nastaviti u uobičajenom ili smanjenom obimu i da li ima potrebe da se prekine sa obavljanjem delatnosti, saopšteno je danas iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Pri donošenju odluke, poslodavac treba da ima u vidu opštu prohodnost puteva i mogućnost da zaposleni, u zavisnosti od mesta svog prebivališta, dođu do posla, kao i stanje u pogledu snadbevanja električnom energijom i energentima da bi se obezbedilo bezbedno organizovanje rada i boravka zaposlenih u radnom prostoru.

Šef odseka za socijalni dijalog u tom ministarstvu Rajka Vukomanović kazala je Tanjugu da su prava i obaveze privrednih društava i zaposlenih i drugih građana u slučaju vanrednih situacija definisani Zakonom o vanrednim situacijama.

Ona je dodala da ukoliko ne postoje konkretne odluke nadležnih organa i štabova za vanredne situacije, u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, Ministarstvo rada preporučuje da bi svaki poslodavac pojedinačno trebalo da proceni da li se rad u privrednom društvu nastavlja u uobičajenom ili smanjenom obimu i da li ima potrebe da se prekine obavljanje delatnosti.

"Pri preduzimanju mera, poslodavac treba da vodi računa o racionalizaciji organizacije procesa rada i eventualnim gubicima koje bi imali u slučaju obustave rada. Pored toga, trebalo bi da preduzme adekvatne mere za čišćenje kruga i poslovnog prostora poslodavca", kazala je Vukomanović.

Takođe je dodala da bi odluka poslodavca o prekidu rada bila opravdana u slučaju objektivne nemogućnosti dolaska na posao većeg broja zaposlenih, čime se onemogućava normalno odvijanje procesa rada, odnosno ako bi troškovi rada u takvim uslovima bili veći od troškova prouzrokovanih prekidom rada.

"Na koji način će se izgubljeni časovi rada nadoknaditi, odlučuje poslodavac, a to može biti preraspodela radnog vremena ili donošenjem odluke o prekidu rada i plaćenom odsustvu zaposlenih po tom osnovu", kazala je ona.

Ukoliko se proces rada odvija sa smanjenim obimom, mišljenja smo da bi poslodavci pri odabiru zaposlenih koji su dužni da dolaze na posao, treba da zaštiti zaposlene trudnice, invalide ili starije zaposlene, kao i one sa udaljenim mestom prebivališta, navela je Vukomanović.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike saopštila je ranije danas da su poslodavci, zbog niskih temperatura i snežnih padavina, u obavezi da organizaciju rada sprovedu tako da se izbegne obavljanje poslova na otvorenom koji bi mogli da izazovu oštećenje zdravlja zaposlenih.

Kako je navedeno, pozitivnim propisima Srbija nema definisanu minimalnu spoljnu temperaturu, kao i zemlje EU, pri kojoj bi se morao obustaviti rad zaposlenih koji su izloženi štetnom uticaju te temperature.

Rad pri niskim temperaturama podrazumeva prilagođavanje režima rada i organizaciju rada, u toku radnog vremena, preraspodelu radnog vremena, pauze za odmor, obezbeđivanje prostorija za zagrevanje, zaklona, kao i dovoljne količine toplih napitaka.

(MONDO/agencije)

vreme srbija

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija