Rusija i Japan razmenili teške optužbe. Japanci smatraju okupaciju dela Kurilskih otoka sa ruske strane 'neoprostivim skandalom'. Rusija je odgovorila da se Japan ponaša 'nediplomatski' jer podržava nacionalističke grupe koje pale ruske zastave.
Japanski premijer Naoto Kan ponovio je da je poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva spornim ostrvima (što je inače bila prva poseta nekog ruskog lidera) 'veliki i neoprostiv skandal'.
Kan je to kazao tokom jučerašnjeg protesta u Tokiju kako bi se ponovio zahtev za povratak japanskih ostrva koji su sovjetske trupe okupirale 1945, prenosi tportal.hr.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio je danas da se Kan ponaša 'nediplomatski'.
Spor oko Kurilskih ostrva, koji se nalaze do najsevernijeg japanskog ostrva Hokaida, onemogućuje da Japan i Rusija sednu, kako se više puta i pokušalo, oko mirovnog stola.
Najburnije je bilo u Nemuru, Hokaido, gde su japanski nacionalisti palili ruske državne zastave.
Nacionalisti svake godine koriste 7. februar (Dan severnih teritorija) da bi negodovali zbog ruske okupacije japanskog dela Kurilskih otoka.
Analitičari u Moskvi smatraju da je akcija smišljena u dogovoru sa vladom u Japanu jer japanski ministar spoljnih poslova Seiđi Maehara putuje ove nedelje u Moskvu i kaže da ne namerava da odustane od 'osiguranja ovih ostrva'.
Lavrov i njemu poručuje da su te izjave 'nediplomatske' i ocenjuje da se japanski službenici ne ponašaju u duhu pozitivnog susreta između premijera Kana i predsednika Medvedeva u Jokohami prošle jeseni.
Ruske zastave su, naime, paljene i juče na skupu u Tokiju.
Spor oko Kurilskih ostrva vlada oko suverenosti nad četiri dela. Kako su se širila rusko i japansko carstvo, tako su izbili i sukobi na ovim ostrvima.
Oni spajaju 1.250 km udaljenosti između otoka Hokaida i južnog dela poluostrva Kamčatke, a sastoje se od 22 veća (uglavnom sa aktivnim vulkanima) i oko 30 manjih ostrva, ukupne površine od 15.600 km².
Mir je sklopljen Ugovorom iz Shimode 1855. (da današnji dan) kada je granica između Rusije i Japana dogovorena između otoka Iturup i Urup.
Međutim, spor je nastavljen pa je Ugovorom iz Sankt Peterburga (1875) Rusija prepustila sva Kurilska ostrva (do Kamčatke) u zamenu za ruska prava na teritorij Sahalina.
Nakon Drugog svetskog rata i prema Ugovoru iz San Francisca (1951), SSSR ih je vojno anektirao do Hokaida iako sporna ostrva nikada nisu bili u ruskih rukama.
Rusija bi bila sklona da se vrati planu o normalizaciji iz 1956. kada se predlagalo da svaka zemlja dobije po dva otoka, ali Japan to odbija.
Rusija smatra da je porazom u ratu Japan izgubio pravo na ostrva.
Na njima sada živi oko 30.000 Rusa i postoji znatna ruska vojna prisutnost (na otoku Iturupu). Rusija puno investira na tim otocima, u izvore obnovljive energije i transport.
Jedan od bitnih razloga zašto ne dolazi do rešenja konflikta je bogato more, ali i retki minerali u nalazištima kod vulkana Kudriavi na otoku Iturup, a dosta se zarađuje i od turizma.
(MONDO)
Kan je to kazao tokom jučerašnjeg protesta u Tokiju kako bi se ponovio zahtev za povratak japanskih ostrva koji su sovjetske trupe okupirale 1945, prenosi tportal.hr.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio je danas da se Kan ponaša 'nediplomatski'.
Spor oko Kurilskih ostrva, koji se nalaze do najsevernijeg japanskog ostrva Hokaida, onemogućuje da Japan i Rusija sednu, kako se više puta i pokušalo, oko mirovnog stola.
Najburnije je bilo u Nemuru, Hokaido, gde su japanski nacionalisti palili ruske državne zastave.
Nacionalisti svake godine koriste 7. februar (Dan severnih teritorija) da bi negodovali zbog ruske okupacije japanskog dela Kurilskih otoka.
Analitičari u Moskvi smatraju da je akcija smišljena u dogovoru sa vladom u Japanu jer japanski ministar spoljnih poslova Seiđi Maehara putuje ove nedelje u Moskvu i kaže da ne namerava da odustane od 'osiguranja ovih ostrva'.
Lavrov i njemu poručuje da su te izjave 'nediplomatske' i ocenjuje da se japanski službenici ne ponašaju u duhu pozitivnog susreta između premijera Kana i predsednika Medvedeva u Jokohami prošle jeseni.
Ruske zastave su, naime, paljene i juče na skupu u Tokiju.
Spor oko Kurilskih ostrva vlada oko suverenosti nad četiri dela. Kako su se širila rusko i japansko carstvo, tako su izbili i sukobi na ovim ostrvima.
Oni spajaju 1.250 km udaljenosti između otoka Hokaida i južnog dela poluostrva Kamčatke, a sastoje se od 22 veća (uglavnom sa aktivnim vulkanima) i oko 30 manjih ostrva, ukupne površine od 15.600 km².
Mir je sklopljen Ugovorom iz Shimode 1855. (da današnji dan) kada je granica između Rusije i Japana dogovorena između otoka Iturup i Urup.
Međutim, spor je nastavljen pa je Ugovorom iz Sankt Peterburga (1875) Rusija prepustila sva Kurilska ostrva (do Kamčatke) u zamenu za ruska prava na teritorij Sahalina.
Nakon Drugog svetskog rata i prema Ugovoru iz San Francisca (1951), SSSR ih je vojno anektirao do Hokaida iako sporna ostrva nikada nisu bili u ruskih rukama.
Rusija bi bila sklona da se vrati planu o normalizaciji iz 1956. kada se predlagalo da svaka zemlja dobije po dva otoka, ali Japan to odbija.
Rusija smatra da je porazom u ratu Japan izgubio pravo na ostrva.
Na njima sada živi oko 30.000 Rusa i postoji znatna ruska vojna prisutnost (na otoku Iturupu). Rusija puno investira na tim otocima, u izvore obnovljive energije i transport.
Jedan od bitnih razloga zašto ne dolazi do rešenja konflikta je bogato more, ali i retki minerali u nalazištima kod vulkana Kudriavi na otoku Iturup, a dosta se zarađuje i od turizma.
(MONDO)
