Sumnja se da je Siniša Petrić, zvani Zenica, predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava, kažu u srpskom ministarstvu pravde.
U zahtevu za izručenje Luke Bojovića, Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića iz Španije naći će se dokumentacija i dokazi koji ih terete za krivična dela za koja protiv njih još nisu pokrenuti krivični postupci, odnosno otvorene istrage, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu pravde Srbije.
Među dokaznom dokumentacijom biće i materijali na osnovu kojih se vodi pretkrivični postupak protiv Petrića zvanog Zenica, zbog sumnje da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava.
Petriću se igubio trag 2003. godine, a pretkrivični postupak za ovaj zločin pokrenulo je Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo.
Pretkrivičnim postupkom obuhvaćen je i tadašnji ministar pravde Dragoljub Janković.
Poternica sprskog Interpola po kojoj je uhapšen u Španiji raspisana je za Petrićem zbog odsluženja kazne od 15 godina zatvora, pošto je izdržao manje od pet godina.
Petrić je osuđen na smrtnu kaznu u Srbiji, kao pripadnik kriminalne grupe Marinka Magde, jer je zbog pljačke ubio tročlanu porodicu Petrić 1994. godine. Kazna mu je, međutim, preinačena na 15 godina zatvora, posle čega je poslat na izdržavanje u požarevački zatvor Zabela.
Odatle je, zajedno s još 11 osuđenika za najteža krivična dela, 1999. godine prebačen u zatvor Dubrava kod Istoka na Kosovu i Metohiji, a kako se sumnja s njima je u kosovski zatvor stiglo i oružje.
Tužilaštvo ispituje sumnje da su ubistvo albanskih zatvorenika počinili pošto im je u zamenu bila obećana sloboda.
Svi optužujući dokazi do kojih je došlo Tužilaštvo za ratne zločine u dosadašnjem istraživanju biće, uz ostalu dokumentaciji i zahtev za izručenje, poslati Španiji, jer je to neophodno kako bi u Srbiji mogao da bude krivično gonjen i za to krivično delo posle izručenja.
Prema Konvenciji Saveta Evrope o ekstradiciji, pošto se okrivljeni izruči državi koja je od druge tražila njegovo izručenje, on se više ne može goniti za krivična dela koja nisu bila navedena u zahtevu za izručenje.
To znači da zahtev za izručenje mora da obuhvati sva dela za koja se goni, kao i ona za koja se sumnjiči, kako bi pred našim pravosudnim ogranima mogli da odgovaraju za sva krivična dela koja su učinili, među kojma je veliki broj ubistava.
Što se tiče Bojovića zvanog Pekar njega Srbija za sad traži "samo" po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koja ga opisuje kao naslednika ubijenih vođa "zemunskog klana" i tereti za tri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Takođe je tražen i zbog izdržavanja kazne od 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i krivičnog postupka u Prvom osnovnom sudu koji se protiv njega vodi zbog falsifikovanja ličnih dokumenata.
Milisavljevića koji je poznat i kao Vlada Budala, Srbija traži radi izdržavanja pravosnažne kazne od 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana" i na 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.
Traži se i zbog optužbi da je učestvovao u likvidacijama koje se optužnicom na teret stavljaju Bojoviću.
Bojović, Milisavljević i Petrić uhapšeni su 9. februara i Valensiji po poternici srpskog Interpola, a španski sud im je u nedelju odredio pritvor zbog posedovanja oružja, falsifikovanja dokumenata, pripadnosti organizovanoj kriminalnoj grupi i opiranja hapšenju.
Zajedno sa njima je uhapšen i Bojovićev kum Vladimir Mijanović zvani Zuba, ali za njim Srbija nije raspisala poternicu, niti je u Španiji zadržan u pritvoru.
Ministarstvo pravde Srbije poslalo je danas Španiji preliminarni zahtev, odnosno obavešenje da će tražiti ekstradiciju Bojovića i druge dvojice. Dokumentacija koja ih tereti ima više od 1.700 strana, i u toku je njeno prevođenje na španski jezik.
(Tanjug)
Među dokaznom dokumentacijom biće i materijali na osnovu kojih se vodi pretkrivični postupak protiv Petrića zvanog Zenica, zbog sumnje da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava.
Petriću se igubio trag 2003. godine, a pretkrivični postupak za ovaj zločin pokrenulo je Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo.
Pretkrivičnim postupkom obuhvaćen je i tadašnji ministar pravde Dragoljub Janković.
Poternica sprskog Interpola po kojoj je uhapšen u Španiji raspisana je za Petrićem zbog odsluženja kazne od 15 godina zatvora, pošto je izdržao manje od pet godina.
Petrić je osuđen na smrtnu kaznu u Srbiji, kao pripadnik kriminalne grupe Marinka Magde, jer je zbog pljačke ubio tročlanu porodicu Petrić 1994. godine. Kazna mu je, međutim, preinačena na 15 godina zatvora, posle čega je poslat na izdržavanje u požarevački zatvor Zabela.
Odatle je, zajedno s još 11 osuđenika za najteža krivična dela, 1999. godine prebačen u zatvor Dubrava kod Istoka na Kosovu i Metohiji, a kako se sumnja s njima je u kosovski zatvor stiglo i oružje.
Tužilaštvo ispituje sumnje da su ubistvo albanskih zatvorenika počinili pošto im je u zamenu bila obećana sloboda.
Svi optužujući dokazi do kojih je došlo Tužilaštvo za ratne zločine u dosadašnjem istraživanju biće, uz ostalu dokumentaciji i zahtev za izručenje, poslati Španiji, jer je to neophodno kako bi u Srbiji mogao da bude krivično gonjen i za to krivično delo posle izručenja.
Prema Konvenciji Saveta Evrope o ekstradiciji, pošto se okrivljeni izruči državi koja je od druge tražila njegovo izručenje, on se više ne može goniti za krivična dela koja nisu bila navedena u zahtevu za izručenje.
To znači da zahtev za izručenje mora da obuhvati sva dela za koja se goni, kao i ona za koja se sumnjiči, kako bi pred našim pravosudnim ogranima mogli da odgovaraju za sva krivična dela koja su učinili, među kojma je veliki broj ubistava.
Što se tiče Bojovića zvanog Pekar njega Srbija za sad traži "samo" po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koja ga opisuje kao naslednika ubijenih vođa "zemunskog klana" i tereti za tri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Takođe je tražen i zbog izdržavanja kazne od 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i krivičnog postupka u Prvom osnovnom sudu koji se protiv njega vodi zbog falsifikovanja ličnih dokumenata.
Milisavljevića koji je poznat i kao Vlada Budala, Srbija traži radi izdržavanja pravosnažne kazne od 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana" i na 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.
Traži se i zbog optužbi da je učestvovao u likvidacijama koje se optužnicom na teret stavljaju Bojoviću.
Bojović, Milisavljević i Petrić uhapšeni su 9. februara i Valensiji po poternici srpskog Interpola, a španski sud im je u nedelju odredio pritvor zbog posedovanja oružja, falsifikovanja dokumenata, pripadnosti organizovanoj kriminalnoj grupi i opiranja hapšenju.
Zajedno sa njima je uhapšen i Bojovićev kum Vladimir Mijanović zvani Zuba, ali za njim Srbija nije raspisala poternicu, niti je u Španiji zadržan u pritvoru.
Ministarstvo pravde Srbije poslalo je danas Španiji preliminarni zahtev, odnosno obavešenje da će tražiti ekstradiciju Bojovića i druge dvojice. Dokumentacija koja ih tereti ima više od 1.700 strana, i u toku je njeno prevođenje na španski jezik.
(Tanjug)
