Obeležavanje Dana državnosti i godišnjice Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi kraj Orašca i ove godine su ekstremno desne grupe iskoristile kao priliku za manifestovanje svojih stavova.
Ministar kulture Predrag Marković im je uzvratio da je to što rade - običan vašar.
Njegovo obraćanje u ime Vlade Srbije, naime, sve vreme je vikom i skandiranjem haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću ometala grupa okupljenih sa zastavama pokreta Naši, Obraz i Srpski četnički pokret.
Iz te grupe skandiralo se haškim optuženicima, a vlast optuživala za izdaju Kosova i upropašćavanja države.
"Mi danas ne slavimo samo datum, mi slavimo vrlinu i hvala onima koji u tome pomažu. Zahvaljujem i onima koji znaju šta je praznik, a šta vašar, jer vašari služe za izlivanje strasti, reagovao je Marković.
Ministar kulture i informatičkog društva je danas položio venac na spomen obeležje u Marićeva jaruzi, odakle je vožd Karđorđe poveo ustanike na oslobođenje od osmanlijske vlasti.
Marković je podsetio na istorijske činjenice vezane za borbu srpskog naroda protiv Turaka početkom 19 veka, i naglasio značaj donošenja Sretenjskog ustava iz 1835. godine.
On je istakao da je to bila odluka da Srbija pripadne civilizaciji na čijoj teritoriji živi i kojoj doprinosi, odnosno Evropi.
Marković je podvukao i da je Srbija tako postupila, iako mnogi u Evropi "nisu smatrali da baš Srbija treba da dobije moderan ustav i parlamentarnu demokratiju".
"Srbija je pokazala u tom trenutku odlučnost za sebe...i mi danas slavimo tu odlučnost", rekao je Marković.
Ministar je naglasio da nacionalni praznik služi i da sebi obezbedimo državu koju čine institucije koje čuvaju vrednosti, ali da je čine pre svega pojedinci koje te vrednosti prepoznaju i nose sa sobom.
Vladika šumadijski Jovan, uz sasluženje sveštenstva šumadijske eparhije, održao je pomen ustanicima iz 1804. godine.
Održan je i prigodan kulturnoumetnički program, a okupljenima se obratio i princ Aleksandar Karađorđević koji je rekao da su Orašac i Oplenac simbol moderne srpske države i slobode.
On je dodao i da je srpski narod u temelj evropske civilizacije uneo ne samo svoje heroje, svece i mučenike, nego i umetnost, nauku, ideje i ideale svojih najboljih sinova.
Ispred Crkve Svetog Đorđa, koja je zadužbina Kralja Petra I Karađorđevića, okopilo se oko dve stotine poštovaoca monarhije sa prepoznatljivim obeležjima, članova monarhističkog udruženja "Kraljevina Srbija", kao i Srpskog saveza Soko.
Na Karađorđev grob vence su položili i predstavnici Opštine Topola, studenti Beogradskog univerziteta, srpski veterani...
U ime Vlade Srbije, na Karađorđevom grobu lovorov venac ranije danas položio je premijer Mirko Cvetković, koji je uz visoke državne i vojne počasti odao poštu voždu Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka i prvom vladaru obnovljene Srbije.
Cvetković je u crkvi Svetog Đorđa, na Karađorđevom grobu, u ime vlade položio venac na kojem piše: "Slavom ovenčanim precima Vlada Republike Srbije".
Premijer je tom prilikom svim građanima čestitao Dan državnosti ukazavši na značaj 15. februara, koji se od 2001. godine slavi kao državni praznik.
"Smisao mog obraćanja ovde je da ukažem na značaj i potrebu da polako velika većina ako ne i svi građani Srbije prihvate 15. februar kao svoj Dan državnosti", rekao je Cvetković, odgovarajući na pitanje novinara da li misli da većina građana Sretenje doživljava kao najveći državni praznik.
Cvetković je podsetio da su se 15. februara desila dva važna događaja za Srbiju: odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi u Orašcu 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine.
"S jedne strane je borba za slobodu, a sa druge ustav. To su zaista dva ključna trenutka državnosti jedne države, a kod nas se poklopilo da su se oni dogodili na isti dan. Mislim da je značajno da se mnogo više pažnje posveti tom datumu", rekao je Cvetković.
Premijer je izrazio žaljenje zbog toga što se Dan državnosti proslavlja po lošem vremenu ali i dodao da se nada da će se nepogoda koja je pogodila Srbiju uskoro završiti.
"Danas je prvi dan kada se vreme popravlja i ja želim sa optimizmom da gledam u budućnost", rekao je Cvetković, koga je ispred zadužbine kralja Petra prvog Karađorđevića dočekao počasni stroj garde.
Dan državnosti Srbije obeležen je danas u Kosovskoj Mitrovici polaganjem venaca na spomenik poginulima u ratu 1999. godine u Kosovsko-mitrovačkom okrugu. Njegovo obraćanje u ime Vlade Srbije, naime, sve vreme je vikom i skandiranjem haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću ometala grupa okupljenih sa zastavama pokreta Naši, Obraz i Srpski četnički pokret.
Iz te grupe skandiralo se haškim optuženicima, a vlast optuživala za izdaju Kosova i upropašćavanja države.
"Mi danas ne slavimo samo datum, mi slavimo vrlinu i hvala onima koji u tome pomažu. Zahvaljujem i onima koji znaju šta je praznik, a šta vašar, jer vašari služe za izlivanje strasti, reagovao je Marković.
Ministar kulture i informatičkog društva je danas položio venac na spomen obeležje u Marićeva jaruzi, odakle je vožd Karđorđe poveo ustanike na oslobođenje od osmanlijske vlasti.
Marković je podsetio na istorijske činjenice vezane za borbu srpskog naroda protiv Turaka početkom 19 veka, i naglasio značaj donošenja Sretenjskog ustava iz 1835. godine.
On je istakao da je to bila odluka da Srbija pripadne civilizaciji na čijoj teritoriji živi i kojoj doprinosi, odnosno Evropi.
Marković je podvukao i da je Srbija tako postupila, iako mnogi u Evropi "nisu smatrali da baš Srbija treba da dobije moderan ustav i parlamentarnu demokratiju".
"Srbija je pokazala u tom trenutku odlučnost za sebe...i mi danas slavimo tu odlučnost", rekao je Marković.
Ministar je naglasio da nacionalni praznik služi i da sebi obezbedimo državu koju čine institucije koje čuvaju vrednosti, ali da je čine pre svega pojedinci koje te vrednosti prepoznaju i nose sa sobom.
Vladika šumadijski Jovan, uz sasluženje sveštenstva šumadijske eparhije, održao je pomen ustanicima iz 1804. godine.
Održan je i prigodan kulturnoumetnički program, a okupljenima se obratio i princ Aleksandar Karađorđević koji je rekao da su Orašac i Oplenac simbol moderne srpske države i slobode.
On je dodao i da je srpski narod u temelj evropske civilizacije uneo ne samo svoje heroje, svece i mučenike, nego i umetnost, nauku, ideje i ideale svojih najboljih sinova.
Ispred Crkve Svetog Đorđa, koja je zadužbina Kralja Petra I Karađorđevića, okopilo se oko dve stotine poštovaoca monarhije sa prepoznatljivim obeležjima, članova monarhističkog udruženja "Kraljevina Srbija", kao i Srpskog saveza Soko.
Na Karađorđev grob vence su položili i predstavnici Opštine Topola, studenti Beogradskog univerziteta, srpski veterani...
U ime Vlade Srbije, na Karađorđevom grobu lovorov venac ranije danas položio je premijer Mirko Cvetković, koji je uz visoke državne i vojne počasti odao poštu voždu Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka i prvom vladaru obnovljene Srbije.
Cvetković je u crkvi Svetog Đorđa, na Karađorđevom grobu, u ime vlade položio venac na kojem piše: "Slavom ovenčanim precima Vlada Republike Srbije".
Premijer je tom prilikom svim građanima čestitao Dan državnosti ukazavši na značaj 15. februara, koji se od 2001. godine slavi kao državni praznik.
"Smisao mog obraćanja ovde je da ukažem na značaj i potrebu da polako velika većina ako ne i svi građani Srbije prihvate 15. februar kao svoj Dan državnosti", rekao je Cvetković, odgovarajući na pitanje novinara da li misli da većina građana Sretenje doživljava kao najveći državni praznik.
Cvetković je podsetio da su se 15. februara desila dva važna događaja za Srbiju: odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi u Orašcu 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine.
"S jedne strane je borba za slobodu, a sa druge ustav. To su zaista dva ključna trenutka državnosti jedne države, a kod nas se poklopilo da su se oni dogodili na isti dan. Mislim da je značajno da se mnogo više pažnje posveti tom datumu", rekao je Cvetković.
Premijer je izrazio žaljenje zbog toga što se Dan državnosti proslavlja po lošem vremenu ali i dodao da se nada da će se nepogoda koja je pogodila Srbiju uskoro završiti.
"Danas je prvi dan kada se vreme popravlja i ja želim sa optimizmom da gledam u budućnost", rekao je Cvetković, koga je ispred zadužbine kralja Petra prvog Karađorđevića dočekao počasni stroj garde.
Spomenik je pored mosta na Ibru koji deli grad na srpski i albanski deo.
Most je i dalje blokiran preprekama koje su postavili Srbi kada je prošlog leta počela kriza oko prelaza na severu Kosova.
Vence na spomenik položili su predstavnici lokalne samouprave i udruženja boraca.
Predsednik Srbije Boris Tadić uručio je danas istaknutim pojedincima i ustanovama odlikovanja za naročite zasluge u oblasti sporta, kulture, bezbednosti, medicine, nauke...
Predsednik je odlikovao 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, među kojima tenisera Novaka Đokovića, pozorišnog reditelja Dejana Mijača, teatrologa Jovana Ćirilova, Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca, Srpsko lekarsko društvo, Istraživačku stanicu Patnica, doktora Miodraga Stojkovića, kao i pojedine pripadnike Žandarmerije, Sektora za vanredne situacije MUP i Vojske Srbije.
Na svečanosti su se, osim predsednika Tadića, obratili i Novak Đoković, Jovan Ćirilov i Rade Aleksić.
U Domu Narodne skupštine Srbije, povodom obeležavanja Dana državnosti, danas je otvorena izložba "Ustavi Kneževine i Kraljevine Srbije".
U centralnom holu izloženi su originali iz Arhiva Srbije - Ustav Kneževine Srbije poznat kao "Sretenjski ustav" iz 1835. godine, turski ustav za Kneževinu Srbiju iz 1838, Namesnički ustav Kneževine Srbije iz 1869. godine, i ustavi Kraljevine Srbije iz 1888, 1901. i 1903. godine.
Izložbu je otvorila predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, a prisustvovali su najviši državni zvaničnici, diplomatski kor i dobitnici odlikovanja za naročite zasluge u oblasti nauke, kulture, medicine, sporta, bezbednosti.
Slavica Đukić-Dejanović je istakla pravnu istoriju i tradiciju Srbije, sadržanu u ustavima čiji su originali danas izloženi u zgradi Skupštine.
"To govori da smo u vreme u kojem su ustavi donošeni slali liberalne i poruke o demokratiji. Današnji dan je trenutrak da se setimo ne samo moderne Srbije, već i prvog starovekovnog ustava - novog kanona Svetog Save iz 1219. godine, kao i Dušanovog zakonika (iz 1349. godine) koji je propisivao norme prema kojima su jednaki bili i car i prosjak", istakla je ona.
"Zato je naša prošlost obavezujuća za našu sadašnjost", poručila je Slavica Đukić-Dejanović.
Uoči Dana državnosti, u Beogradu i Novom Sadu otvorene su izložbe "Srbija na karti Evrope i sveta", "Srbija - trajanje i pamćenje: izbor dokumenata iz Arhiva Srbije" i "Za ljubav otadžbine - patriotizam u srpskoj kulturi 18. veka".
Dan državnosti Srbije slavi se u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kad je u šumadijskom selu Orašcu počela borba za oslobođenje od otomanske vlasti.
Dan državnosti je i podsećanje na 15. februar 1835. godine, kada je knez Miloš Obrenović proglasio prvi srpski ustav, tada jedan od najliberalnijih i najmodernijih u Evropi.
Taj datum se smatra početkom stvaranja moderne srpske države, a državni praznik je od 2001. godine.
(agencije/MONDO)
