Mesec će biti 51. američka država?

NASA ponovo razmatra planove o koloniji na Mesecu. Da bi se to postiglo, ljudi će morati da prodru u svemir duboko, kao nikada ranije. Ali šta SAD tamo tačno žele i da li su uopšte spremne za takav poduhvat?

AP

Prema nalogu svemirske agencije Sjedinjenih Američkih Država, kalifornijski naučnici, arhitekti i inženjeri su 1975. godine razvili koncept za veliku koloniju na Mesecu, podseća "Dojče vele".

Kao što je poznato, od toga nije bilo ništa. Međutim, sada su stare ambicije oživele.

Na Floridi živi i radi posebno velik broj stručnjaka NASE. Nije ni čudo, tamo se nalazi svemirski centar Kenedi.

Na njihovu veliku žalost, od skupog programa za putovanje na Mesec se odustalo, a prošle godine završena je i era spejs šatla.

Republikanski predsednički kandidat Njut Gingrič je u toku predizborne kampanje na Floridi shvatio da bi obnavljanje tog programa moglo da mu obezbedi dosta novih glasova:

"U toku moje rane kongresne karijere ja sam se zalagao za usvajanje Uredbe Sever-zapad za putovanje u svemir. Ako 13.000 ljudi živi na Mesecu, imali bi pravo da se založe da to postane jedna od Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Gingrič pred mnogim konzervativcima iz Svemirske agencije.

Oni su oduševljeno aplaudirali, kada je političar objasnio da je ideja o naseljavanju Meseca danas kao i ranije velika motivacija.

"Do kraja mog drugog predsedničkog mandata imaćemo prvu bazu na Mesecu i ona će biti američka", rekao je on.

To bi bilo oko 2020. godine, ali zapravo nije reč o koloniji na Mesecu sa hiljadama ljudi.

Šef Nase za operacije u svemiru Vilijam Gerstenmajer je naložio da se sprovede istraživanje o mogućnostima postavljanja stanice na Mesecu.

Uz pomoć telerobotike astronauti bi mogli da organizuju istraživanje Mesečeve strane koja se nalazi suprotno od Zemlje.

Geološki gledano veoma interesantno: na južnom Mesečevom polu nalazi se bazen Aitken – najveći, najstariji i najdublju krater u Sunčevom sistemu.

Baza na Mesecu istovremeno bi poslužila i kao polazna stanica za mnoge kompleksnije misije.

Važna stvar za vrh svemirskog programa NASA je ispitati mogućnosti saradnje sa predstavnicima privatnog sektora, kao i sa međunarodnim partnerima.

To je jedan od dokaza da je od dolaska Baraka Obame u Belu kuću završeno vreme kada su Sjedinjene Američke Države same sprovodile istraživanja u svemiru.

To bi u Nemačkoj moglo da se protumači kao poziv na saradnju, navodi "Dojče vele". Kako je Obama saopštio u ponedeljak, NASA će prema budžetskom proračunu za 2013. godinu moći da računa sa 17,7 milijardi dolara.

To je mnogo novca, ali ipak za oko milijardu manje nego što je bilo zatraženo.

(MONDO)

nauka nasa svemir

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija