Ekonomska kriza odrazila se na promenu neto pozicije svih sektora prema bankama u Srbiji i inostranstvu u pravcu većeg neto zaduživanja države, blagog smanjenja neto duga privrede i povećanja neto štednje stanovništva.
To je objavljeno u Izveštaju Narodne banke Srbije o inflaciji.
Istovremeno je došlo i do izmene valutne strukture neto duga države i privrede, tako što je povećano učešće neto duga denominovanog u dinarima. Kod sektora stanovništva valutna struktura neto štednje nije pretrpela veće izmene.
Od izbijanja ekonomske krize 2008. godine država je znatno povećala neto obaveze prema bankama - krajem trećeg kvartala 2011. neto obaveze države prema bankama u Srbiji i inostranstvu iznosile su 307 milijardi dinara, ili oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), od čega se 186,5 milijardi odnosi na banke u Srbiji.
Privreda je pak, nakon privremenog povećanja, smanjila neto zaduženost prema domaćim i stranim bankama. Od trećeg kvartala 2010. godine sektor privrede se kontinuirano razdužuje - krajem trećeg tromesečja 2011. godine neto obaveze privrede iznosile su 1.105,6 milijardi dinara, ili oko 34 odsto BDP-a, od čega se 666 milijardi odnosi na banke u Srbiji.
S druge strane, neto potraživanja stanovništva od banaka u Srbiji su u ovom periodu znatno porasla, tako da su na kraju trećeg kvartala iznosila 235,2 milijarde dinara, oko sedam odsto BDP-a.
Zbog dužničke i bankarske krize u zoni evra smanjene su i obaveze sektora privrede i države prema bankama u inostranstvu - sa 688,7 milijardi dinara (oko 25 odsto BDP-a) na kraju drugog kvartala 2010. godine na 560,1 milijardi (oko 17 odsto BDP-a) na kraju trećeg kvartala 2011. To smanjenje je većim delom kompenzovano dodatnim zaduživanjem kod domaćih banaka.
Od poslednjeg tromesečja 2008. godine do kraja trećeg tromesečja 2011. dugoročne neto obaveze sva tri sektora zajedno prema domaćim bankama su rasle i krajem trećeg kvartala 2011. godine su iznosile oko 31 odsto BDP-a. Kratkoročno, sektori zajedno neto potražuju od domaćih banaka. Od poslednjeg tromesečja 2008. godine do kraja 2010. njihova kratkoročna neto potraživanja su se smanjivala.
Međutim, tokom 2011. godine došlo je do rasta tih potraživanja sva tri sektora prema domaćim bankama, koja su na kraju trećeg kvartala 2011. iznosila oko 12 odsto BDP-a.
Valutna struktura neto pozicije svih sektora u posmatranom periodu izmenila se u pravcu povećanja udela neto duga denominovanog u dinarima.
Najveći deo ukupnih neto obaveza svih sektora prema bankama u Srbiji čine dinarske neto obaveze - oko 56 odsto, slede neto obaveze denominovane i indeksirane u evrima - oko 26 odsto, i u švajcarskim francima - oko 18 odsto. Pretežni deo neto duga privrede prema bankama u Srbiji denominovan je ili indeksiran u evrima i čini oko 77 odsto ukupnih neto obaveza. Slede neto obaveze u dinarima i u švajcarskim francima.
Neto obaveze države prema domaćim bankama su najvećim delom dinarske, oko 61 odsto, s tendencijom rasta, a evro i evroindeksirane neto obaveze su oko 38 odsto ukupnih neto obaveza.
Sektor stanovništva i dalje svoju pozitivnu finansijsku poziciju zasniva uglavnom na stranoj valuti i krajem trećeg kvartala 2011. godine je od domaćih banaka neto potraživao evre - oko 96 odsto ukupnih neto potraživanja, i dolare, oko četiri odsto ukupnih neto potraživanja, a bankama neto dugovao dinare i švajcarske franke.
Javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je oko 14,47 milijardi evra, što je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Zakonom o budžetskom sistemu javni dug Srbije ograničen je na 45 odsto BDP-a.
Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju januara iznosile su oko 12,39 milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio oko 5,21 milijardi evra, a spoljni dug 7,18 milijardi evra.Ukupne indirektne obaveze na kraju januara bile su 2,08 milijardi evra, objavljeno je na sajtu ministarstva.
Javni dug je na kraju prošle godine dostigao 14,47 milijardi evra, što je bilo 45,1 odsto BDP-a.
(agencije/MONDO)
Istovremeno je došlo i do izmene valutne strukture neto duga države i privrede, tako što je povećano učešće neto duga denominovanog u dinarima. Kod sektora stanovništva valutna struktura neto štednje nije pretrpela veće izmene.
Od izbijanja ekonomske krize 2008. godine država je znatno povećala neto obaveze prema bankama - krajem trećeg kvartala 2011. neto obaveze države prema bankama u Srbiji i inostranstvu iznosile su 307 milijardi dinara, ili oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), od čega se 186,5 milijardi odnosi na banke u Srbiji.
Privreda je pak, nakon privremenog povećanja, smanjila neto zaduženost prema domaćim i stranim bankama. Od trećeg kvartala 2010. godine sektor privrede se kontinuirano razdužuje - krajem trećeg tromesečja 2011. godine neto obaveze privrede iznosile su 1.105,6 milijardi dinara, ili oko 34 odsto BDP-a, od čega se 666 milijardi odnosi na banke u Srbiji.
S druge strane, neto potraživanja stanovništva od banaka u Srbiji su u ovom periodu znatno porasla, tako da su na kraju trećeg kvartala iznosila 235,2 milijarde dinara, oko sedam odsto BDP-a.
Zbog dužničke i bankarske krize u zoni evra smanjene su i obaveze sektora privrede i države prema bankama u inostranstvu - sa 688,7 milijardi dinara (oko 25 odsto BDP-a) na kraju drugog kvartala 2010. godine na 560,1 milijardi (oko 17 odsto BDP-a) na kraju trećeg kvartala 2011. To smanjenje je većim delom kompenzovano dodatnim zaduživanjem kod domaćih banaka.
Od poslednjeg tromesečja 2008. godine do kraja trećeg tromesečja 2011. dugoročne neto obaveze sva tri sektora zajedno prema domaćim bankama su rasle i krajem trećeg kvartala 2011. godine su iznosile oko 31 odsto BDP-a. Kratkoročno, sektori zajedno neto potražuju od domaćih banaka. Od poslednjeg tromesečja 2008. godine do kraja 2010. njihova kratkoročna neto potraživanja su se smanjivala.
Međutim, tokom 2011. godine došlo je do rasta tih potraživanja sva tri sektora prema domaćim bankama, koja su na kraju trećeg kvartala 2011. iznosila oko 12 odsto BDP-a.
Valutna struktura neto pozicije svih sektora u posmatranom periodu izmenila se u pravcu povećanja udela neto duga denominovanog u dinarima.
Najveći deo ukupnih neto obaveza svih sektora prema bankama u Srbiji čine dinarske neto obaveze - oko 56 odsto, slede neto obaveze denominovane i indeksirane u evrima - oko 26 odsto, i u švajcarskim francima - oko 18 odsto. Pretežni deo neto duga privrede prema bankama u Srbiji denominovan je ili indeksiran u evrima i čini oko 77 odsto ukupnih neto obaveza. Slede neto obaveze u dinarima i u švajcarskim francima.
Neto obaveze države prema domaćim bankama su najvećim delom dinarske, oko 61 odsto, s tendencijom rasta, a evro i evroindeksirane neto obaveze su oko 38 odsto ukupnih neto obaveza.
Sektor stanovništva i dalje svoju pozitivnu finansijsku poziciju zasniva uglavnom na stranoj valuti i krajem trećeg kvartala 2011. godine je od domaćih banaka neto potraživao evre - oko 96 odsto ukupnih neto potraživanja, i dolare, oko četiri odsto ukupnih neto potraživanja, a bankama neto dugovao dinare i švajcarske franke.
Javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je oko 14,47 milijardi evra, što je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Zakonom o budžetskom sistemu javni dug Srbije ograničen je na 45 odsto BDP-a.
Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju januara iznosile su oko 12,39 milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio oko 5,21 milijardi evra, a spoljni dug 7,18 milijardi evra.Ukupne indirektne obaveze na kraju januara bile su 2,08 milijardi evra, objavljeno je na sajtu ministarstva.
Javni dug je na kraju prošle godine dostigao 14,47 milijardi evra, što je bilo 45,1 odsto BDP-a.
(agencije/MONDO)
