Ministri spoljnih poslova zemalja EU preporučili su u Briselu da se Srbiji dodeli status zemlje kandidata za pristupanje Uniji. Odluka je tokom današnjeg zasedanja bila dugo "na ivici" zbog insistiranja Rumunije na "pitanju položaja Vlaha" u Srbiji.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su danas, posle vise od šest sati debate, da preporuče Evropskom savetu da u četvrtak dodeli Srbiji status kandidata, saopšteno je u Briselu.
Ministri EU trebalo je danas da donesu odluku o statusu za Srbiju, a da je Savet EU na nivou šefova država ili vlada članica potvrdi u četvrtak 1. marta.
Umesto odluke, ministri su doneli preporuku.
Time je odluka praktično prepuštena Savetu EU, kako je to ranije danas kao mogućnost spomenuo i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Od ukupno 27 članica, 26 njih, uključujući i Nemačku, bile su za davanje zelenog svetla Srbiji, a iznenađenje je tvrd stav koji je Rumunija danas zauzela zbog pitanja vlaške manjine u Srbiji.
Među prvima od svtskih zavničnika preporuku za kandidaturu je građanima Srbije čestitao ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt, i to kratkom porukom na Twitteru - "Čestitam".
Predsedavajući ministarskog saveta EU i šef danske diplomatije Nikolaj Vamen izjavio je da "nije tajna da su današnji razgovori o ovom pitanju bili dugi i žestoki, ali ministri su preporukom potvrdili da je Srbija ispunila kriterijume koji su joj postavljeni na samitu u decembru".
Preporuka takođe znači, istakao je Vamen, da je Evropska unija spremna da otvori novo poglavlje u odnosima sa Srbijom.
"Srbija neće sutra ući u EU, pred njom je dug put", rekao je Vamen i dodao da je prilikom nedavne posete Beogradu bio impresioniran posvećenošću predsednika Srbije Borisa Tadića evropskom putu.
Šef danske diplomatije je istakao da preporuka da se Srbiji da status kandidata predstavlja jak signal da je, uprkos ekonomskoj krizi, proširenje EU i dalje otvoren proces.
Evropski komesar za proširenje Štefan File ističe da je danas "dobar dan" i za Srbiju i za Kosovo, ali i za proces proširenja EU.
On je uveren sam da će preporuka za Srbiju biti potvrđena na samitu šefova država i vlada EU.
Verujem, dodao je File, da će Evropski savet "pozitivno oceniti našu inicijativu da sa Kosovom pokrenemo proces Studije izvodljivosti i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju".
"Ovi paralelni i izbalansirani potezi u odnosu na Srbiju i Kosovo predstavljaju korak napred za ceo region", ocenio je File.
Prema njegovim rečima, to je rezultat napretka koji su obe strane postigle u pregovorima, posebno u poslednjoj rundi.
Status kandidata, smatra File, otvoriće novu eru u odnosima Srbije i EU.
Početak procesa Studije izvodljivosti i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom takođe, kako je rekao File, znače put za napredak Kosova ka EU.
"To su instrumenti koje EU ima u zemljama zapadnog Balkana i to je put kojim su sve zemlje morale da prođu", zaključio je File.
Oglasio se i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin koji je povodom preporuke ministara izjavio da se Srbija uporno borila za status kandidata i da ga u potpunosti zaslužuje.
"Srbija se uporno borila za status kandidata i ona ga u potpunosti zaslužuje. Nakon nedavnog proboja u dijalogu Beograda i Prištine, Kosovo više nije blokirano u regionalnoj saradnji. Dijalog je dostigao veoma pozitivan razvoj i mi se nadamo da će uskoro biti još dobrih vesti", rekao je Kacin.
Kacin je u pisanoj izjavi ocenio da Srbija može i treba da bude ambicioznija.
"Srbija ima kapaciteta da postigne značajan progres. Vreme je da Beograd ubrza reforme pre svega kroz obezbeđivanje istinske vladavine prava u zemlji i jačanje borbe protiv sistemske korupcije", istakao je Kacin.
Tokom diskusije Nemci su nam odmah dali zeleno svetlo, ali zbog "zatezanja" Rumunije, situacija dugo nije bila izvesna tako da je predsednik EK Barozo rekao "dobićete status, ako ne danas - onda na samitu EU".
Nemačka, iznenađena tvrdim stavom Rumunije "povodom pitanja položaja vlaške manjine u Srbiji", insistirala je da odluka o statusu bude doneta danas.
Barozo je izjavio je posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem da se velika većina zemalja članica EU zalaže za davanje statusa kandidata Srbiji, a Tadić je precizirao da je Srbija ispunila sve kopenhaške kriterijume i da neće pristati na zahteve koji nisu u skladu s tim kriterijumima.
Tadić je rekao da Srbija očekuje dalje napore Komisije i pozitivnu odluku u vezi sa statusom kandidata.
"Svestan sam da ima problema sa pojedinim zemljama članicama", rekao je Tadić, osvrćući se na zahteve Rumunije.
"Srbija je ispunila sve kopenhaške kriterijume, ali neće pristati na zahteve koji nisu u skladu s tim kriterijumima", dodao je predsednik.
U međuvremenu se oglasio i ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt, koji je prebacio Rumuniji nedostatak evropskog duha zbog negativnog stava koji je iskazala po pitanju statusa kandidata za Srbiju.
Bilt je na svom Twitter nalogu, ne pominjući konkretno ime Rumunije, ali očigledno aludirajući na tu zemlju, napisao:
"Nije veoma respektabilno, ako države, dok pokušavamo da podstaknemo Srbiju, postavljaju pitanja koja nisu predmet diskusije. To je nedostatak evropskog duha".
Tadić je ranije, u pauzi ministarskog sastanka, rekao da očekuje da će evropske institucije potvrditi da je Srbija na pravom putu.
"Nije još završeno, mnogo toga je na stolu, ali radimo na pozitivnom ishodu”, izjavio je Tadić, ističuči da ne "želi da se bavi političkom prognozom", ali ostaje suzdržan optimista.
On će rekao da će tokom dana razgovarati sa svim relevantnim faktorima u Briselu i da je to glavni razlog njegove posete sedištu EU.
Komentarišući činjenicu da se rasprava o pitanju statusa za Srbiju odužila zbog insistiranja Rumunije da se u zaključke unese referenca na pitanje položaja vlaške manjine u Srbiji, Tadić je rekao da "nije iznenađen" stavom Rumunije, ali da njihove primedbe smatra neopravdanim.
"Ovo je pitanje individualnih ljudskih prava", rekao je Tadić, "a jedno od osnovnih individualnih prava je da vas niko ne prisiljava da se protiv svoje volje izjasnite kao deo nekog kolektiviteta."
Izvori iz Evropske komisije kažu da Rumunija zahteva da se Vlasi definišu kao rumunska manjina u Srbiji.
Tadić je rekao da smatra da je Srbija objektivno ispunila sve uslove, ne samo za kandidaturu već I za dobijanje datuma za početak pregovora o pridruživanju.
"Jedina prepreka za dobijanje datuma je kosovsko pitanje", istakao je Tadić.
On je ukazao da dobijanje statusa kandidata ne doživljava kao razlog za slavlje, već za dalji rad na strateškom cilju, a to je punopravno članstvo u EU.
"Ne moramo da slavimo svaki ispit koji položimo", rekao je Tadić i dodao da je status kandidata u stvari "licenca za bolji život građana".
Tadić je rekao da bi dodeljivanje Kosovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je zahtev Prištine, "dovelo Srbiju u veoma težak položaj".
"To ne bi bio problem samo za nas, već i za one članice EU koje nisu priznale Kosovo", rekao je Tadić, ali je dodao da "ne želi da kritikuje EU".
Pred početak zasedanja Ministarskog saveta nemački šef diplomatije Gvido Vestervele dao nam je nadu kada je najavio jutros da će Nemačka dati zeleno svetlo Srbiji za status kandidata.
"Nemačka vlada će podržati zeleno svetlo za kandidaturu", rekao je Vestervele novinarima na ulasku u zgradu Evropskog saveta. "Mislimo da je Srbija ispunila ono što se od nje tražilo, a sada je na Evropi da ispuni svoje", rekao je on.
I visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton bila je optimistična uoči današnjeg šefova diplomatija EU.
Upitana da li će Srbija danas dobiti status kandidata, Ešton je odgovorila "Nadam se da će biti tako".
Osim Rumunije, bila je sporna i podrška Litvanije i Poljske. Prva osporava kandidaturu Srbije zbog toga što želi mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN za koje konkuriše Vuk Jeremić, dok Poljska ima izvesne rezerve "zbog preteranog "šurovanja" Srbije sa Rusijom".
(agencije/MONDO)
Ministri EU trebalo je danas da donesu odluku o statusu za Srbiju, a da je Savet EU na nivou šefova država ili vlada članica potvrdi u četvrtak 1. marta.
Umesto odluke, ministri su doneli preporuku.
Time je odluka praktično prepuštena Savetu EU, kako je to ranije danas kao mogućnost spomenuo i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Od ukupno 27 članica, 26 njih, uključujući i Nemačku, bile su za davanje zelenog svetla Srbiji, a iznenađenje je tvrd stav koji je Rumunija danas zauzela zbog pitanja vlaške manjine u Srbiji.
Među prvima od svtskih zavničnika preporuku za kandidaturu je građanima Srbije čestitao ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt, i to kratkom porukom na Twitteru - "Čestitam".
Predsedavajući ministarskog saveta EU i šef danske diplomatije Nikolaj Vamen izjavio je da "nije tajna da su današnji razgovori o ovom pitanju bili dugi i žestoki, ali ministri su preporukom potvrdili da je Srbija ispunila kriterijume koji su joj postavljeni na samitu u decembru".
Preporuka takođe znači, istakao je Vamen, da je Evropska unija spremna da otvori novo poglavlje u odnosima sa Srbijom.
"Srbija neće sutra ući u EU, pred njom je dug put", rekao je Vamen i dodao da je prilikom nedavne posete Beogradu bio impresioniran posvećenošću predsednika Srbije Borisa Tadića evropskom putu.
Šef danske diplomatije je istakao da preporuka da se Srbiji da status kandidata predstavlja jak signal da je, uprkos ekonomskoj krizi, proširenje EU i dalje otvoren proces.
Evropski komesar za proširenje Štefan File ističe da je danas "dobar dan" i za Srbiju i za Kosovo, ali i za proces proširenja EU.
On je uveren sam da će preporuka za Srbiju biti potvrđena na samitu šefova država i vlada EU.
Verujem, dodao je File, da će Evropski savet "pozitivno oceniti našu inicijativu da sa Kosovom pokrenemo proces Studije izvodljivosti i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju".
"Ovi paralelni i izbalansirani potezi u odnosu na Srbiju i Kosovo predstavljaju korak napred za ceo region", ocenio je File.
Prema njegovim rečima, to je rezultat napretka koji su obe strane postigle u pregovorima, posebno u poslednjoj rundi.
Status kandidata, smatra File, otvoriće novu eru u odnosima Srbije i EU.
Početak procesa Studije izvodljivosti i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom takođe, kako je rekao File, znače put za napredak Kosova ka EU.
"To su instrumenti koje EU ima u zemljama zapadnog Balkana i to je put kojim su sve zemlje morale da prođu", zaključio je File.
Oglasio se i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin koji je povodom preporuke ministara izjavio da se Srbija uporno borila za status kandidata i da ga u potpunosti zaslužuje.
"Srbija se uporno borila za status kandidata i ona ga u potpunosti zaslužuje. Nakon nedavnog proboja u dijalogu Beograda i Prištine, Kosovo više nije blokirano u regionalnoj saradnji. Dijalog je dostigao veoma pozitivan razvoj i mi se nadamo da će uskoro biti još dobrih vesti", rekao je Kacin.
Kacin je u pisanoj izjavi ocenio da Srbija može i treba da bude ambicioznija.
"Srbija ima kapaciteta da postigne značajan progres. Vreme je da Beograd ubrza reforme pre svega kroz obezbeđivanje istinske vladavine prava u zemlji i jačanje borbe protiv sistemske korupcije", istakao je Kacin.
Tokom diskusije Nemci su nam odmah dali zeleno svetlo, ali zbog "zatezanja" Rumunije, situacija dugo nije bila izvesna tako da je predsednik EK Barozo rekao "dobićete status, ako ne danas - onda na samitu EU".
Nemačka, iznenađena tvrdim stavom Rumunije "povodom pitanja položaja vlaške manjine u Srbiji", insistirala je da odluka o statusu bude doneta danas.
Barozo je izjavio je posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem da se velika većina zemalja članica EU zalaže za davanje statusa kandidata Srbiji, a Tadić je precizirao da je Srbija ispunila sve kopenhaške kriterijume i da neće pristati na zahteve koji nisu u skladu s tim kriterijumima.
Tadić je rekao da Srbija očekuje dalje napore Komisije i pozitivnu odluku u vezi sa statusom kandidata.
"Svestan sam da ima problema sa pojedinim zemljama članicama", rekao je Tadić, osvrćući se na zahteve Rumunije.
"Srbija je ispunila sve kopenhaške kriterijume, ali neće pristati na zahteve koji nisu u skladu s tim kriterijumima", dodao je predsednik.
U međuvremenu se oglasio i ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt, koji je prebacio Rumuniji nedostatak evropskog duha zbog negativnog stava koji je iskazala po pitanju statusa kandidata za Srbiju.
Bilt je na svom Twitter nalogu, ne pominjući konkretno ime Rumunije, ali očigledno aludirajući na tu zemlju, napisao:
"Nije veoma respektabilno, ako države, dok pokušavamo da podstaknemo Srbiju, postavljaju pitanja koja nisu predmet diskusije. To je nedostatak evropskog duha".
Tadić je ranije, u pauzi ministarskog sastanka, rekao da očekuje da će evropske institucije potvrditi da je Srbija na pravom putu.
"Nije još završeno, mnogo toga je na stolu, ali radimo na pozitivnom ishodu”, izjavio je Tadić, ističuči da ne "želi da se bavi političkom prognozom", ali ostaje suzdržan optimista.
On će rekao da će tokom dana razgovarati sa svim relevantnim faktorima u Briselu i da je to glavni razlog njegove posete sedištu EU.
Komentarišući činjenicu da se rasprava o pitanju statusa za Srbiju odužila zbog insistiranja Rumunije da se u zaključke unese referenca na pitanje položaja vlaške manjine u Srbiji, Tadić je rekao da "nije iznenađen" stavom Rumunije, ali da njihove primedbe smatra neopravdanim.
"Ovo je pitanje individualnih ljudskih prava", rekao je Tadić, "a jedno od osnovnih individualnih prava je da vas niko ne prisiljava da se protiv svoje volje izjasnite kao deo nekog kolektiviteta."
Izvori iz Evropske komisije kažu da Rumunija zahteva da se Vlasi definišu kao rumunska manjina u Srbiji.
Tadić je rekao da smatra da je Srbija objektivno ispunila sve uslove, ne samo za kandidaturu već I za dobijanje datuma za početak pregovora o pridruživanju.
"Jedina prepreka za dobijanje datuma je kosovsko pitanje", istakao je Tadić.
On je ukazao da dobijanje statusa kandidata ne doživljava kao razlog za slavlje, već za dalji rad na strateškom cilju, a to je punopravno članstvo u EU.
"Ne moramo da slavimo svaki ispit koji položimo", rekao je Tadić i dodao da je status kandidata u stvari "licenca za bolji život građana".
Tadić je rekao da bi dodeljivanje Kosovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je zahtev Prištine, "dovelo Srbiju u veoma težak položaj".
"To ne bi bio problem samo za nas, već i za one članice EU koje nisu priznale Kosovo", rekao je Tadić, ali je dodao da "ne želi da kritikuje EU".
Pred početak zasedanja Ministarskog saveta nemački šef diplomatije Gvido Vestervele dao nam je nadu kada je najavio jutros da će Nemačka dati zeleno svetlo Srbiji za status kandidata.
"Nemačka vlada će podržati zeleno svetlo za kandidaturu", rekao je Vestervele novinarima na ulasku u zgradu Evropskog saveta. "Mislimo da je Srbija ispunila ono što se od nje tražilo, a sada je na Evropi da ispuni svoje", rekao je on.
I visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton bila je optimistična uoči današnjeg šefova diplomatija EU.
Upitana da li će Srbija danas dobiti status kandidata, Ešton je odgovorila "Nadam se da će biti tako".
Osim Rumunije, bila je sporna i podrška Litvanije i Poljske. Prva osporava kandidaturu Srbije zbog toga što želi mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN za koje konkuriše Vuk Jeremić, dok Poljska ima izvesne rezerve "zbog preteranog "šurovanja" Srbije sa Rusijom".
(agencije/MONDO)
