Na Kopaoniku je počeo 19. Biznis forum od koga se očekuje da ponudi rešenja za brojne poteškoće sa kojima je suočena srpska ekonomija u vreme globalne krize, ali i niza domaćih neizvesnosti.
Popularni "srpski Davos" okupio je ove godine oko 500 učesnika iz sveta biznisa, a u prvim izlaganjima na forumu oni su kao put za izlazak Srbije iz krize istakli vođenje ekonomske politike koja je kompatibilna sa EU.
Prema rečima premijera Srbije Mirka Cvetkovića, vlada mora da se pridržava mera štednje. "Vlada mora da pristupi merama štednje, da se držimo zadatog deficita budžeta, imajući u vidu da njegov rebalans ne možemo napraviti jer se nalazimo pred izborima", rekao je Cvetković.
On nije isključio ni nove mere štednje ukoliko prihodi budžeta ne budu u skladu sa predviđenim.
Cvetković je istovremeno izrazio uverenje da će se kurs dinara prema evru u narednom periodu stabilizovati jer su, kako je ukazao, iscrpljeni svi faktori koji su u ticali na nestabilnost na deviznom tražištu.
Premijer je rekao da su za ovu godinu smanjene projekcije privrednog rasta, pa je nova prognoza da će rast biti između nula i 0,5 odsto, što će usloviti rebalans budžeta.
Plate i penzije, kao i socijalna davanja u ovoj godini, biće isplaćeni kako je i planirano, naglasio je Cvetković i dodao da privreda i građani ne bi trebalo da osete štednju koju vlada planira radi održavanja nivoa budžetskog deficita.
Prema rečima predsednika srpske vlade, uprkos uvreženim mišljenjima, analize pokazuju da je Srbija kroz krizu prošla bolje nego većina zemalja u okruženju, da je bila ataraktivnija za strane investicije od većine tih zemalja i da se nije zaduživala za isplaćivanje plata i penzija.
"Prošli smo tešku godinu, čeka nas nova koja će takođe biti teška, ali mi imamo snage i proći ćemo kroz nju jači i vidim svetlu budućnost u periodu pred nama", rekao je Cvetković, navodeći da bi rezultat trebalo da bude rast privredne aktivnosti, smanjenje javnog duga, povećanje zaposlenosti i bolji život za građane Srbije.
Premijer je činjenicu da je Vlada ispunila ceo mandat i da će se ići na regularne izbore označio kao jedan od glavnih pokazatelja političke stabilnosti u zemlji. Po njemu, Vlada je napravila iskorak u reformama, što je potvrđeno kandidaturom za članstvo u EU, a osnovan je ili unapređen rad čitavog niza nezavisnih institucija među kojima su Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, Komisija za zaštitu konkurencije i Agencija za borbu protiv korupcije.
U domenu socijalne poltike, povećana su prava svih socijalno ugroženih kategorija u kriznim uslovima i isplate su bile redovne.
Cvetković je dodao da je održana ekonomska stabilnost i da nije došlo do poremećaja ni u finansijskom ni u realnom sektoru, a uprkos krizi poboljšan je kreditni rejting zemlje i formulisan novi model rasta zasnovan na izvozu. Istovremeno, uređena su svojinska pitanja kroz zakone o restituciji i javnoj svojini, a ulaganja u infrastrukturu bila su veća nego za vreme bilo koje prethodne vlade.
Kad je reč o funkcionisanju u jeku svetske ekonomske krize i ocenio da je Srbija prošla bolje nego većina u okruženju, za ocenu uspešnosti korišćena su dva merila - kretanje BDP-a i poređenje sa time koliko su uspešne bile okolne zemlje.
Kada se posmatra kumulativna promena BDP-a, u periodu krize, od 2008. do 2011. godine, najbolje je prošla Makedonija, pa slede BIH i Srbija. Kad je reč o privlačnosti naše zemlje za strane investicije, analize pokazuju da je Srbija među državama u okruženju na trećem mestu, posle Rumunije i Bugarske i sa nivoom ulaganja, koja su značajno iznad okolnih zemalja, rekao je Cvetković.
On je naveo i da su se kontroverze pojavile oko pitanja da li se Srbija proteklih godina zaduživala za plate i penzije, odnosno da li su ta sredstva išla u tekuću potrošnju. Cvetković je ukazao da ako se za period od 2008. do 2011. godine uporedi iznos zaduženja zemlje i kapitalnih ulaganja, vidi se da je iznos za investicije bio veći, što znači da se Srbija nije zaduživala za plate i penzije.
Po mišljenju ekonomskog stručnjaka Dragana Djuričina, Srbija se nalazi u kombinovanoj krizi, krizi zakasnele tranzicije i krizi sa duplim dnom koja se prelila iz EU. On je istakao da je neophodno da razumemo složenost krize u kojoj se nalazimo i da identifikujemo ključne unutrašnje i spoljne klice problema.
Đuričin, koji je i selektor foruma, ocenio je da je aktuelna kriza otvorila pitanja preispitivanja dosadašnjih ekonomskih politika i dilemu zašto nismo uprkos stabilnosti cena ostvarili održivu zaposlenost. Nezaposlenost u Srbiji je 23,7 odsto, a u EU 10,4 odsto, dodao je.
Đuričin smatra da je neophodno aktivizirati industrijske politike i razviti nove stabilizatore u fiskalnoj i monetarnoj sferi. Industrijske politike treba da vode, a da je slede monetarana i fiskalna politika, rekao je on i dodao da država treba da osnaži i podrži razvoj novih grana. Kompatibinost sa EU treba da bude osnov vođenja ekonomskih politika ove i sledeće vlade, naveo je Djuričin.Prema rečima premijera Srbije Mirka Cvetkovića, vlada mora da se pridržava mera štednje. "Vlada mora da pristupi merama štednje, da se držimo zadatog deficita budžeta, imajući u vidu da njegov rebalans ne možemo napraviti jer se nalazimo pred izborima", rekao je Cvetković.
On nije isključio ni nove mere štednje ukoliko prihodi budžeta ne budu u skladu sa predviđenim.
Cvetković je istovremeno izrazio uverenje da će se kurs dinara prema evru u narednom periodu stabilizovati jer su, kako je ukazao, iscrpljeni svi faktori koji su u ticali na nestabilnost na deviznom tražištu.
Premijer je rekao da su za ovu godinu smanjene projekcije privrednog rasta, pa je nova prognoza da će rast biti između nula i 0,5 odsto, što će usloviti rebalans budžeta.
Plate i penzije, kao i socijalna davanja u ovoj godini, biće isplaćeni kako je i planirano, naglasio je Cvetković i dodao da privreda i građani ne bi trebalo da osete štednju koju vlada planira radi održavanja nivoa budžetskog deficita.
Prema rečima predsednika srpske vlade, uprkos uvreženim mišljenjima, analize pokazuju da je Srbija kroz krizu prošla bolje nego većina zemalja u okruženju, da je bila ataraktivnija za strane investicije od većine tih zemalja i da se nije zaduživala za isplaćivanje plata i penzija.
"Prošli smo tešku godinu, čeka nas nova koja će takođe biti teška, ali mi imamo snage i proći ćemo kroz nju jači i vidim svetlu budućnost u periodu pred nama", rekao je Cvetković, navodeći da bi rezultat trebalo da bude rast privredne aktivnosti, smanjenje javnog duga, povećanje zaposlenosti i bolji život za građane Srbije.
Premijer je činjenicu da je Vlada ispunila ceo mandat i da će se ići na regularne izbore označio kao jedan od glavnih pokazatelja političke stabilnosti u zemlji. Po njemu, Vlada je napravila iskorak u reformama, što je potvrđeno kandidaturom za članstvo u EU, a osnovan je ili unapređen rad čitavog niza nezavisnih institucija među kojima su Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, Komisija za zaštitu konkurencije i Agencija za borbu protiv korupcije.
U domenu socijalne poltike, povećana su prava svih socijalno ugroženih kategorija u kriznim uslovima i isplate su bile redovne.
Cvetković je dodao da je održana ekonomska stabilnost i da nije došlo do poremećaja ni u finansijskom ni u realnom sektoru, a uprkos krizi poboljšan je kreditni rejting zemlje i formulisan novi model rasta zasnovan na izvozu. Istovremeno, uređena su svojinska pitanja kroz zakone o restituciji i javnoj svojini, a ulaganja u infrastrukturu bila su veća nego za vreme bilo koje prethodne vlade.
Kad je reč o funkcionisanju u jeku svetske ekonomske krize i ocenio da je Srbija prošla bolje nego većina u okruženju, za ocenu uspešnosti korišćena su dva merila - kretanje BDP-a i poređenje sa time koliko su uspešne bile okolne zemlje.
Kada se posmatra kumulativna promena BDP-a, u periodu krize, od 2008. do 2011. godine, najbolje je prošla Makedonija, pa slede BIH i Srbija. Kad je reč o privlačnosti naše zemlje za strane investicije, analize pokazuju da je Srbija među državama u okruženju na trećem mestu, posle Rumunije i Bugarske i sa nivoom ulaganja, koja su značajno iznad okolnih zemalja, rekao je Cvetković.
On je naveo i da su se kontroverze pojavile oko pitanja da li se Srbija proteklih godina zaduživala za plate i penzije, odnosno da li su ta sredstva išla u tekuću potrošnju. Cvetković je ukazao da ako se za period od 2008. do 2011. godine uporedi iznos zaduženja zemlje i kapitalnih ulaganja, vidi se da je iznos za investicije bio veći, što znači da se Srbija nije zaduživala za plate i penzije.
Po mišljenju ekonomskog stručnjaka Dragana Djuričina, Srbija se nalazi u kombinovanoj krizi, krizi zakasnele tranzicije i krizi sa duplim dnom koja se prelila iz EU. On je istakao da je neophodno da razumemo složenost krize u kojoj se nalazimo i da identifikujemo ključne unutrašnje i spoljne klice problema.
Đuričin, koji je i selektor foruma, ocenio je da je aktuelna kriza otvorila pitanja preispitivanja dosadašnjih ekonomskih politika i dilemu zašto nismo uprkos stabilnosti cena ostvarili održivu zaposlenost. Nezaposlenost u Srbiji je 23,7 odsto, a u EU 10,4 odsto, dodao je.
Po rečima predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, cilj Foruma je da se kroz konstruktivnu diskusiju pomogne kreatorima ekonomske politike da što bolje i efikasnije pronađu put do optimalnih rešanja za srpsku ekonomiju.
On je kao ključne probleme srpske privrede naveo visoku javnu potrošnju, manjak javnih investicija, nekonkurentnu privredu i neefikasnu javnu upravu.
Vlahović je naglasio da je status kandidata za članstvo u EU ogromna šansa koja će Srbiji obezbediti veliki priliv investicija, ali i da uspešno - do punopravnog članstva u Uniji - reformišemo privredu i javni sektor.
Po mišljenju predsednika Udruženja korporativnih direktora Toplice Spasojevića, protekle tri godine nisu bile lake, ali i 2012. ne donosi ništa bolje. Zbog toga, kako je kazao, moramo sami da uredimo privredni ambijent po uzoru na EU i da sprovedemo sveukupnu reformu, da osnažimo poljoprivredu, infrastrukturu, energtiku, smanjimo nezapolsenost i pokrenemo novi investicioni ciklus.
Forumu koji će trajati do 8. marta, prisustvuje više od 500 učesnika - renomirani ekonomski stručnjaci, predstavnici privrede i banaka, ambasadori iz zemalja najvažnijih trgovinskih partnera Srbije, glavni ekonomisti pojedinih političkih stranaka.
(Tanjug)
