Strukturne reforme sprovedene do sada bile su nedovoljne da se reše problemi privrede, naglasio je predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik. Srbija treba da uspostavi modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama.
Šef kancelarije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je danas da Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavljanaju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata.
Lisovolik je istakao, na Kopaonik biznis forumu, da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju ne samo lake, već i teške mere, pa će tako efekat tih reformi biti veoma veliki.
Strukturne reforme sprovedene do sada bile su nedovoljne da se reše problemi privrede, naglasio je Lisovolik i dodao da bi trebalo napraviti dobru ravnotežu između javnog i privatnog sektora.
Prema rečima Lisovolika, javni sektor u Srbiji troši previše, a udeo privatnog sektora u izvozu i štednji je i dalje vrlo nizak.
On je naveo i da je potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, a to pre svega, podrazumeva reforme na rashodnoj strani budžeta.
Lisovolik je podsetio da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograničenja i da nije nizak, u poređenju sa državama regiona, među kojima Mađarska i Poljska imaju visok nivo javnog duga, dok zemlje kao što su Rumunija i Bugarska imaju niži javni dug.
On je naglasio i da bi Srbija trebala da provede reformu penzionog sistema, pošto penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je skoro jedan prema jedan.
Lisovolik je napomenuo i da je u Srbiji učešće penzija u bruto domaćem proizvodu jedno od najviših u regionu i da je veće jedino u Italiji i Ukrajini.
U vezi sa reformama na istom skupu oglasio se i guverner NBS Dejan Šoškić koji je ponovio da
sprskoj privredi, ovakvoj kakva je, upravo zbog izostanka reformi najviše odgovara plivajući umesto fiksnog kursa.
On je naglasio da su propali svi pokušaji fiksiranja kursa prema nekoj stranoj valuti.
"Ako privreda nema dugoročno održivu ravnotežu tekućeg bilansa, kao što je slučaj sa Srbijom, fiksni kurs troši više deviznih rezervi, povećava rizik izbijanja finansijske krize, s mogućim bankrotstvom građana, privrede, banaka i države i povećava verovatnoću povlačenja kapitala iz zemlje", rekao je Šoškić.
Kako je naglasio, održavanje fiksnog kursa zahtevalo bi bolne mere i imalo teške posledice na privredu.
Guverner je rekao da je i u režimu fleksibilnog deviznog kursa, kakav Srbija ima, moguće eliminisati rizik promene kursa korišćenjem raspoloživih instrumenata, kao što je terminsko kupovanje deviza.
"Zemlje s nedovoljnom konkurentnom i uvozno orijentisanom privredom, a koje godinama troše više nego što proizvode, koje odlažu strukturne reforme, ne privlače dovoljno direktnih stranih investicija i ne ispoljavaju reformski napor, kao što je aktivan aranžmana sa MMF-om, na srednji i dugi rok ne mogu imati relativno stabilan devizni kurs i nema te centralne banke i deviznih rezervi koje to mogu promeniti", rekao je Šoškić.
(MONDO/agencije)
Lisovolik je istakao, na Kopaonik biznis forumu, da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju ne samo lake, već i teške mere, pa će tako efekat tih reformi biti veoma veliki.
Strukturne reforme sprovedene do sada bile su nedovoljne da se reše problemi privrede, naglasio je Lisovolik i dodao da bi trebalo napraviti dobru ravnotežu između javnog i privatnog sektora.
Prema rečima Lisovolika, javni sektor u Srbiji troši previše, a udeo privatnog sektora u izvozu i štednji je i dalje vrlo nizak.
On je naveo i da je potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, a to pre svega, podrazumeva reforme na rashodnoj strani budžeta.
Lisovolik je podsetio da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograničenja i da nije nizak, u poređenju sa državama regiona, među kojima Mađarska i Poljska imaju visok nivo javnog duga, dok zemlje kao što su Rumunija i Bugarska imaju niži javni dug.
On je naglasio i da bi Srbija trebala da provede reformu penzionog sistema, pošto penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je skoro jedan prema jedan.
Lisovolik je napomenuo i da je u Srbiji učešće penzija u bruto domaćem proizvodu jedno od najviših u regionu i da je veće jedino u Italiji i Ukrajini.
U vezi sa reformama na istom skupu oglasio se i guverner NBS Dejan Šoškić koji je ponovio da
sprskoj privredi, ovakvoj kakva je, upravo zbog izostanka reformi najviše odgovara plivajući umesto fiksnog kursa.
On je naglasio da su propali svi pokušaji fiksiranja kursa prema nekoj stranoj valuti.
"Ako privreda nema dugoročno održivu ravnotežu tekućeg bilansa, kao što je slučaj sa Srbijom, fiksni kurs troši više deviznih rezervi, povećava rizik izbijanja finansijske krize, s mogućim bankrotstvom građana, privrede, banaka i države i povećava verovatnoću povlačenja kapitala iz zemlje", rekao je Šoškić.
Kako je naglasio, održavanje fiksnog kursa zahtevalo bi bolne mere i imalo teške posledice na privredu.
Guverner je rekao da je i u režimu fleksibilnog deviznog kursa, kakav Srbija ima, moguće eliminisati rizik promene kursa korišćenjem raspoloživih instrumenata, kao što je terminsko kupovanje deviza.
"Zemlje s nedovoljnom konkurentnom i uvozno orijentisanom privredom, a koje godinama troše više nego što proizvode, koje odlažu strukturne reforme, ne privlače dovoljno direktnih stranih investicija i ne ispoljavaju reformski napor, kao što je aktivan aranžmana sa MMF-om, na srednji i dugi rok ne mogu imati relativno stabilan devizni kurs i nema te centralne banke i deviznih rezervi koje to mogu promeniti", rekao je Šoškić.
(MONDO/agencije)
