Srbija će biti u obavezi da usvoji sporazum ACTA ako on bude prihvaćen u EU, ali neće morati da zanemari svoje propise o zaštiti podataka, rekla je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić.
"Kada ovaj sporazum stupi na snagu u EU, a znamo da su ga sada samo EU i 22 clanice potpisale, dakle još nije nije ratifikovan, on će postati deo pravne tekovine EU (aquis). To znači da ćemo morati da uskladimo svoje zakonodavstvo sa ACTA", rekla je Tontićeva u intervjuu za portal EurAktiv Srbija.
Ona je naglasila da se ACTA ne primenjuje direktno, odnosno da svaka država treba da donese sopstvene propise u skladu s tim sporazumom.
Totićeva je rekla da će se prilikom usvajanja ACTA voditi računa o svim propisima koji se odnose na zaštitu podataka i drugih prava ličnosti, jer se, kako je podsetila, zakoni i donose tako što sva nadležna tela daju svoja mišljenja.
"Tako da mislim da opasnost (od kršenja prava) ne postoji", rekla je ona i istakla da se u članu 4 ACTA sporazuma navodi da taj sporazum ničim ne remeti prava svih država potpisnica koja se tiču zaštite podataka i drugih informacija.
Ona je navela da je osnovni cilj ACTA da se uspostavi međunarodna saradnja u borbi protiv krivotvorenja i piraterije i istakla da taj sporazum između ostalog predviđa da zemlja u kojoj se zapleni roba i otkriju počinoci, odnosno koja pokrene mere, o tome obavesti i zemlju iz koje je roba uvezena.
Branka Totić je dodala da je velike polemike izazvao član tog sporazuma koji predviđa mogućnost da zemlje potpisnice mogu da ovlaste nadležne organe da traže od internet provajdera podatke o korisnicima za koje se sumnja da krše autorska prava sa svojih internet adresa.
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu je navela da će takvi zahtevi morati biti pravno utemeljeni i da će, prema njenom mišljenju, to ipak biti u nadležnosti suda, kao što je to i sada bila praksa.
Na pitanje da li i ACTA predviđa da se na osnovu sudske odluke mogu tražiti podaci, ona je rekla da se to ne pominje direktno, ali da se insistira na legalnom zahtevu.
Ona je ukazala da je sprečavanje piraterije i krivotvorenja putem interneta glavni izazov proteklih godina u svetu i ocenila da ACTA predstavlja rešenje za to.
Dodala je da taj sporazum ne donosi ništa novo na tom planu i navela da zakoni u nekim zemljama, poput Velike Britanije i Francuske, idu mnogo dalje od ACTA u sprečavanju piraterije.
Usvajanje i mogućnost usvajanja ovog sporazuma izazvalo je burne reakcije i polemike u javnosti, a protesti se organizuju širom Evrope.
Evropski parlament je dobio peticiju sa potpisima gotovo 2,5 miliona ljudi širom sveta koji se zalažu za slobodan Internet i ne može da izmeni taj sporazum, ali može da ga u glasanju odobri ili odbaci.
Zbog mogućnosti da Srbija usvoji ovaj sporazum, održani su protesti u Beogradu i Novom Sadu, kao i u Nišu.
(Beta/MONDO)
Ona je naglasila da se ACTA ne primenjuje direktno, odnosno da svaka država treba da donese sopstvene propise u skladu s tim sporazumom.
Totićeva je rekla da će se prilikom usvajanja ACTA voditi računa o svim propisima koji se odnose na zaštitu podataka i drugih prava ličnosti, jer se, kako je podsetila, zakoni i donose tako što sva nadležna tela daju svoja mišljenja.
"Tako da mislim da opasnost (od kršenja prava) ne postoji", rekla je ona i istakla da se u članu 4 ACTA sporazuma navodi da taj sporazum ničim ne remeti prava svih država potpisnica koja se tiču zaštite podataka i drugih informacija.
Ona je navela da je osnovni cilj ACTA da se uspostavi međunarodna saradnja u borbi protiv krivotvorenja i piraterije i istakla da taj sporazum između ostalog predviđa da zemlja u kojoj se zapleni roba i otkriju počinoci, odnosno koja pokrene mere, o tome obavesti i zemlju iz koje je roba uvezena.
Branka Totić je dodala da je velike polemike izazvao član tog sporazuma koji predviđa mogućnost da zemlje potpisnice mogu da ovlaste nadležne organe da traže od internet provajdera podatke o korisnicima za koje se sumnja da krše autorska prava sa svojih internet adresa.
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu je navela da će takvi zahtevi morati biti pravno utemeljeni i da će, prema njenom mišljenju, to ipak biti u nadležnosti suda, kao što je to i sada bila praksa.
Na pitanje da li i ACTA predviđa da se na osnovu sudske odluke mogu tražiti podaci, ona je rekla da se to ne pominje direktno, ali da se insistira na legalnom zahtevu.
Ona je ukazala da je sprečavanje piraterije i krivotvorenja putem interneta glavni izazov proteklih godina u svetu i ocenila da ACTA predstavlja rešenje za to.
Dodala je da taj sporazum ne donosi ništa novo na tom planu i navela da zakoni u nekim zemljama, poput Velike Britanije i Francuske, idu mnogo dalje od ACTA u sprečavanju piraterije.
Usvajanje i mogućnost usvajanja ovog sporazuma izazvalo je burne reakcije i polemike u javnosti, a protesti se organizuju širom Evrope.
Evropski parlament je dobio peticiju sa potpisima gotovo 2,5 miliona ljudi širom sveta koji se zalažu za slobodan Internet i ne može da izmeni taj sporazum, ali može da ga u glasanju odobri ili odbaci.
Zbog mogućnosti da Srbija usvoji ovaj sporazum, održani su protesti u Beogradu i Novom Sadu, kao i u Nišu.
(Beta/MONDO)
