Razlika između dve najveće stranke SNS i DS smanjila nakon dobijanja statusa kandidata i konačnog objavljivanja predizbornih koalicija, izjavio je direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević.
On je ocenio da aktuelna istraživanja pokazuju da je verovatnije da će vladu posle 6. maja formirati demokrate.
Bogosavljević je u intervjuu Tanjugu rekao da naprednjaci imaju manji postizborni koalicioni kapacitet od demokrata, ali i da su osim toga stranke koje su okupili oko sebe u predizborni pokret slabije nego partneri DS-a.
"Nešto su jači partneri DS nego SNS, ali to svakako ni jednima ni drugima neće biti dovoljno da formiraju vladu. Moraće da formiraju vladu i sa drugim strankama ili koalicijama koje će preći cenzus", rekao je Bogosavljević i dodao da je dobijanje statusa kandidata takođe podiglo rejting DS-u.
Na pitanje koja bi još stranka ili koalicija, osim one okupljene oko SPS, mogla da bude presudna na narednim izborima, Bogosavljević je izdvojio LDP i pokret Preokret.
"Međutim, u ovom trenutku svaka stranka može biti nedostajući faktor. Veoma je mala verovatnoća da će dve stranke ili koalicije moći da formiraju vladu. Biće potreban i treći partner i to može da bude i LDP", ocenio je Bogosavljević.
On je dodao da, budući da je kampanja tek na početku, postoji velika mogućnost iznenađenja na samim izborima jer je od oko 4,5 miliona ljudi koji u Srbiji izađu na izbore, tek tri miliona opredeljeno.
"Znači, još milion ljudi treba da kaže za koga će. Najčesće se oni raspoređuju proporcionalno situaciju, pa malo više prema jačima. Ali, to ćemo tek da vidimo i to zavisi dosta od kampanje. I dalje su svi ishodi mogući. I da SNS formira vladu i da DS formira vladu", kaže Bogosavljević.
Prema njegovoj oceni postoji i teoretska mogućnost da ni jedna stranka ne formira vladu, kao i da vladu formiraju dve najveće stranke SNS i DS, ali to, kako ističe, ne deluje ni malo verovatno.
Upitan da li bi predsednički izbori trebalo da se održe kad i svi ostali, 6. maja, Bogosavljević odgovora da je to svakako pitanje političke analitike, ali da bi građani "želeli da u isto vreme imaju sve izbore".
Navodeći razloge za održavanje zajedničkih izbora, on ističe uštedu, kako u organizaciji izbora tako i kampanje, ali iznad toga činjenicu da će nas "gubljenje vremena nakon što je Srbija dobila status kandidata skupo koštati".
"Sada treba biti efikasan, a to je moguće ako nema prepreke u vidu još jednih izbora u vrlo skoroj budućnosti. I u krajnjoj liniji, jedan veliki posao je završen. Nakon završenog posla, ne deluje mi nefer da se punudi provera toga kroz poruku biračima: "mi smo završili, hoćete nas ili nekog drugog", kazao je Bogosavljević.
Kada su u pitanju razlozi protiv istovremenih izbora, on navodi da je šteta da u trenutku kada su vlada i parlament ispunili ceo mandat, to ne učini i predsednik.
"Takođe, razlog protiv je i to što će se u u jednom trenutku stvoriti mali vakum, kada neće biti ni parlamenta, ni vlade u punom kapacitetu, pa ni predsednika. Bio bi to kratak period u kome bi Srbija bila u situaciji privremenosti i v.d. stanja", ukazao je Bogosavljević.
Nedavno istraživanje druge agencije - Partner konsaltinga pokazalo je, međutim, da dobijanje kandidature za članstvo u EU nije uticalo na raspoloženje biračkog tela.
(Tanjug/MONDO)
Bogosavljević je u intervjuu Tanjugu rekao da naprednjaci imaju manji postizborni koalicioni kapacitet od demokrata, ali i da su osim toga stranke koje su okupili oko sebe u predizborni pokret slabije nego partneri DS-a.
"Nešto su jači partneri DS nego SNS, ali to svakako ni jednima ni drugima neće biti dovoljno da formiraju vladu. Moraće da formiraju vladu i sa drugim strankama ili koalicijama koje će preći cenzus", rekao je Bogosavljević i dodao da je dobijanje statusa kandidata takođe podiglo rejting DS-u.
Na pitanje koja bi još stranka ili koalicija, osim one okupljene oko SPS, mogla da bude presudna na narednim izborima, Bogosavljević je izdvojio LDP i pokret Preokret.
"Međutim, u ovom trenutku svaka stranka može biti nedostajući faktor. Veoma je mala verovatnoća da će dve stranke ili koalicije moći da formiraju vladu. Biće potreban i treći partner i to može da bude i LDP", ocenio je Bogosavljević.
On je dodao da, budući da je kampanja tek na početku, postoji velika mogućnost iznenađenja na samim izborima jer je od oko 4,5 miliona ljudi koji u Srbiji izađu na izbore, tek tri miliona opredeljeno.
"Znači, još milion ljudi treba da kaže za koga će. Najčesće se oni raspoređuju proporcionalno situaciju, pa malo više prema jačima. Ali, to ćemo tek da vidimo i to zavisi dosta od kampanje. I dalje su svi ishodi mogući. I da SNS formira vladu i da DS formira vladu", kaže Bogosavljević.
Prema njegovoj oceni postoji i teoretska mogućnost da ni jedna stranka ne formira vladu, kao i da vladu formiraju dve najveće stranke SNS i DS, ali to, kako ističe, ne deluje ni malo verovatno.
Upitan da li bi predsednički izbori trebalo da se održe kad i svi ostali, 6. maja, Bogosavljević odgovora da je to svakako pitanje političke analitike, ali da bi građani "želeli da u isto vreme imaju sve izbore".
Navodeći razloge za održavanje zajedničkih izbora, on ističe uštedu, kako u organizaciji izbora tako i kampanje, ali iznad toga činjenicu da će nas "gubljenje vremena nakon što je Srbija dobila status kandidata skupo koštati".
"Sada treba biti efikasan, a to je moguće ako nema prepreke u vidu još jednih izbora u vrlo skoroj budućnosti. I u krajnjoj liniji, jedan veliki posao je završen. Nakon završenog posla, ne deluje mi nefer da se punudi provera toga kroz poruku biračima: "mi smo završili, hoćete nas ili nekog drugog", kazao je Bogosavljević.
Kada su u pitanju razlozi protiv istovremenih izbora, on navodi da je šteta da u trenutku kada su vlada i parlament ispunili ceo mandat, to ne učini i predsednik.
"Takođe, razlog protiv je i to što će se u u jednom trenutku stvoriti mali vakum, kada neće biti ni parlamenta, ni vlade u punom kapacitetu, pa ni predsednika. Bio bi to kratak period u kome bi Srbija bila u situaciji privremenosti i v.d. stanja", ukazao je Bogosavljević.
Nedavno istraživanje druge agencije - Partner konsaltinga pokazalo je, međutim, da dobijanje kandidature za članstvo u EU nije uticalo na raspoloženje biračkog tela.
(Tanjug/MONDO)
