Evropski parlament pozvao je predstavnike vlasti u Srbiji da hitno izvrše reviziju 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije.
Parlament posebno insistira na proveri ulogu institucija u predmetima Sartida, Jugoremedije, Mobtela, C marketa i ATP Vojvodine, piše "Danas".
U konačnom tekstu Rezolucije o Srbiji, koji je objavljen u ponedeljak, od srpskih vlasti traži se, navodi Danas, da otvore i dokumente u vezi sa privatizacijom koji se vode kao državna tajna.
Evropski parlament skreće pažnju i na mnoge prijavljene neregularnosti, naročito u oblasti privatizacije i javnih nabavki i poziva na aktivnije angažovanje nezavisnih državnih agencija da obezbede detaljnu istragu kako bi počinioci bili privedeni pravdi.
Kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, EP pozdravlja usvajanje zakona i propisa u ovoj oblasti u Srbiji, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog nedostatka njihove primene i uticaja vlasti na rad nezavisnih institucija i medija.
S druge strane, u Rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela, naročito Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
„Poziva se vlast i da obezbedi nesmetan rad Državne revizorske institucije, Komisije za zaštitu konkurencije, Uprave za javne nabavke, kao i Komisije za zaštitu prava ponuđača, adekvatnim finansijskim i administrativnim kapacitetima“, istaknuto je u ovom dokumentu.
Između ostalog, preporučuje se i da fondovi EU u Srbiji budu „direktno dostupni i savetima nacionalnih manjina i organizacijama civilnog društva, kao podrška EU za razvoj reformi u zemlji“.
„Iako je Srbija usvojila osnovna prava radnika, konvencije Međunarodne organizacije rada i revidirala Evropsku socijalnu povelju, ističe se da je pravo na sindikalno organizovanje i dalje ograničeno uprkos zakonskim garancijama.
EP je zabrinut što je socijalni dijalog još uvek slab i poziva da se preduzmu određeni koraci kako bi se ojačao Socijalno-ekonomski savet“, navodi EP u Rezoluciji.
Evropski parlament ističe i da je neophodna istinska vladavina prava u zemlji kako bi se privukle inostrane investicije i stvorili uslovi za bržu tranziciju u ekonomiji otvaranjem tržišta i uspostavljanjem boljeg poslovnog okruženja.
(FoNet)
U konačnom tekstu Rezolucije o Srbiji, koji je objavljen u ponedeljak, od srpskih vlasti traži se, navodi Danas, da otvore i dokumente u vezi sa privatizacijom koji se vode kao državna tajna.
Evropski parlament skreće pažnju i na mnoge prijavljene neregularnosti, naročito u oblasti privatizacije i javnih nabavki i poziva na aktivnije angažovanje nezavisnih državnih agencija da obezbede detaljnu istragu kako bi počinioci bili privedeni pravdi.
Kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, EP pozdravlja usvajanje zakona i propisa u ovoj oblasti u Srbiji, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog nedostatka njihove primene i uticaja vlasti na rad nezavisnih institucija i medija.
S druge strane, u Rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela, naročito Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
„Poziva se vlast i da obezbedi nesmetan rad Državne revizorske institucije, Komisije za zaštitu konkurencije, Uprave za javne nabavke, kao i Komisije za zaštitu prava ponuđača, adekvatnim finansijskim i administrativnim kapacitetima“, istaknuto je u ovom dokumentu.
Između ostalog, preporučuje se i da fondovi EU u Srbiji budu „direktno dostupni i savetima nacionalnih manjina i organizacijama civilnog društva, kao podrška EU za razvoj reformi u zemlji“.
„Iako je Srbija usvojila osnovna prava radnika, konvencije Međunarodne organizacije rada i revidirala Evropsku socijalnu povelju, ističe se da je pravo na sindikalno organizovanje i dalje ograničeno uprkos zakonskim garancijama.
EP je zabrinut što je socijalni dijalog još uvek slab i poziva da se preduzmu određeni koraci kako bi se ojačao Socijalno-ekonomski savet“, navodi EP u Rezoluciji.
Evropski parlament ističe i da je neophodna istinska vladavina prava u zemlji kako bi se privukle inostrane investicije i stvorili uslovi za bržu tranziciju u ekonomiji otvaranjem tržišta i uspostavljanjem boljeg poslovnog okruženja.
(FoNet)
