Anketa: A šta vi mislite o izbornoj kampanji?

MONDO se pozabavio dosadašnjim tokom kampanje, glavnim porukama koje su nam stranke do sada slale, ali i procenama stručnjaka o njihovom efektu. Ali kako vi ocenjujete dosadašnji tok kampanje?

Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji biće održani 6. maja, sa ostavkom Borisa Tadića i odlukom predsednice Skupštine Slavice Đukić Dejanović i predsednika ćemo birati na taj dan. Ovi prvi izbori su raspisani 13. marta, a mnoge stranke odmah su krenule u kampanju.

Ono što prvo pada u oči je da su gotovo sve stranke odustale od tradicionalnog mitingašenja, gde se prebrojavalo koliko se duša skupilo oko bine u centru grada, ako se izuzmu prve izborne konvencije, kojima startuje kampanja. Na ovim izborima akcenat se baca na kampanju "od vrata do vrata", spotove, bilborde i plakate.

Što se TV spotova tiče prvo su se istakli: Demokratska stranka, Preokret i Ujedinjeni regioni Srbije, koji su odmah "izbacili" svoja ostvarenja, koja nisu visoko estetizovana, već su rađena u dokumentarističkom maniru.

Na spotovima DS dominira predsednik Srbije Boris Tadić koji u razgovorima sa radnicima u fabrikama, privatnim preduzetnicima po porodičnim kompanijama i sa seljacima na njivama objašnjava zašto treba da glasamo za DS i put Srbije u EU.

Čedomir Jovanović nas u spotu Preokreta u kome se obraća širokoj lepezi birača, poziva da stanemo svi pod istu zastavu, dok muzičkim spotom Vlade Divljana "mami" one mlađe da utiču na svoju budućnost.

URS je u startu napravio "gaf". Mlađan Dinkić, koji želi da nas podseti kako su on i njegova stranka zaslužni za skoro svaki ekonomski uspeh koji se dogodio poslednjih godina u zemlji u spotu koristi zaštitne znakove i logoe velikih svetskih kompanija kao što su Beneton, Jura, Fijat, Gorenje..., što se pojedinim članovima Republičke izborne komisije, zadužene i za kontrolu predizbornih aktivnosti i marketinga baš i nije dopalo. URS se onda preorjentisao na departizaciju državnih preduzeća i jednaka prava za sve pri zapošljavanju, ali im sada preti tužba od Srbijagasa, zbog, kako tvrde u tom preduzeću netačnih informacija koje ovaj pokret plasira u borbi za birače.

SNS, glavni rival DS na predstojećim izborima, bar što se TV spotova tiče, tek sada, dosta bledo, počinje kampanju. Uzrok ovome verovatno treba tražiti u nedostatku novca na koji se žale čelnici ove stranke, mada su za razliku od ostalih, izuzev Preokreta, izdvojili pare za kampanju u dnevnim novinama. Tako smo nedavno kupujući štampu dobili i flajer o poseti Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića Nemačkoj, a potom je o tom događaju emitovan i spot.

Što se Spocijalističke partije Srbije i njenih koalicionih partnera tiče, na nacionalnim televizijama ne videsmo još ni jedno njihovo predizborno marketinško ostvarenje, a kao opravdanje bismo možda mogli da uzmemo reči prvog čovega sa te liste Ivice Dačića da on još nije krenuo u kampanju jer ne zna za koje izbore treba da agituje, kritikujući time predsednika Srbije što odugovlači sa odlukom o ostavci. Možda se sada i oni "zahuktaju".

Demokratska stranka Srbije takođe se nije istakla spotom, ali je njihov "različak" u startu postao hit. I dok neki marketinški stručnjaci tvrde da je ova kampanja DSS-a koja je zapravo posvećena samo izborima u Beogradu, pun pogodak jer o njoj svi pričaju, izborni rezultati će pokazati da li je kampanja koja ima negativan, podsprdni efekat, zaista i plodonosna.



Ali, trka za svakog birača na TV-u se tu ne završava. Mnogo je aktivnija borba u TV prilozima u dnevnim vestima, ali i specijalnim političkim emisijama.

E tu građani Srbije mogu da vide političare kako obilaze Srbiju, zaviruju u svaki šor i štalu, svaki pogon veći od 50 kvadrata, uveravaju radnike u štrajku da će baš oni rešiti njihove probleme, šetaju varošicama Srbije i rukuju se sa slučajnim prolaznicima, grle, ljube i nosaju tuđu decu.

Ovde u DS-u opet dominira predsednik Boris Tadić, koji svakodnevno obilazi Srbiju i sa građanima priča o ekonomskim temama – istina, birači nikad u ovom slučaju, bar do sada nisu bili sigurni radi li to predsednik države ili predsednik DS.

Dosta su aktivni kandidat DS-a za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas , njegovi rivali iz DSS i SNS Aleksandri Popović i Vučić.



Mnoge je iznenadio lider LDP-a Čedomir Jovanović kada je zašao po selima, jer ga ranije nisu često viđali u tom okruženju, ali stručnjaci to prepisuju uticaju njegovog koalicionog partnera, legendarnog Zaharija Trnavčevića. Preokret je inače za ovaj vid kampanje "od vrata do vrata" nabavio i autobus, ofarbao ga u svoje boje i tako karavan putuje kroz Srbiju.

Tomislav Nikolić je takođe stalno na putu, ali za razliku od priloga o Tadiću i Jovanoviću, u njegovim dominiraju stranačke zastave koje se vijore na plavom nebu Srbije i simpatizeri stranke sa portretima ovog kandidata, prvog na listi koalicije koju predvodi SNS.

Od DSS nikada se ne očekuje neki radikalni zaokret, pa se tako i sada Vojislav Koštunica drži starih dobrih konvencija i tribina koje se organizuju po domovima kulture i salama širom Srbije – pa ko želi da sluša o hamletovskoj dilemi Kosovo ili EU uvek je dobrodošao.

Radikali su rešili da se "slikaju" ispred znamenitih zgrada i ustanova Srbije. Tako, zavisno od teme, čelnici SRS, okruženi mladim članicama stranke stoje ispred zgrade Narodne banke Srbije, Vlade ili Skupštine i objašnjavaju nam kako nas je dosadašnja vlast opljačkala, izdala i prodala, dok lepojke, obučene kao za noćni izlazak, samo trepću. Da li Šešelj i režira ove priloge iz Haga, nije poznato.



Gradskim ulicama i autoputevima Srbije sve više dominiraju predizborni bilbordi. Tu se sad lome koplja stručnjaka ko se kako slikao, kome su crvene oči, ko je preterano dorađen u fotošopu, ko je na slici "zao ili ciničan", a ko suviše "uglađen", dok su se prolaznici i vozači već na njih navikli, pa ih više i ne primećuju.

Noću se opet vodi uobičajni rat prelepljivanja plakata protivnika, a u startu predizborne kampanje dominirali su oni "prljavi", lansirani verovatno iz neke opozicione kuhinje. Na njima je predsednik države dobio keca, "okumili su se" Đilas, Dinkić i biznismen Miroslav Mišković... Iako nikada niko nije preuzeo odgovornost za ovu "diverziju", stil i ikonografija, kažu mnogi, ukazuje na tradicionalno desne stranke na našoj političkoj sceni.

Plakati su postali i prava noćna mora čelnicima SNS, koji zbog komunalnih propisa sve manje imaju vremena za kampanju, a sve više moraju da se sede kod sudije, od čega su sada i digli ruke.

Naše iskustvo u Mondu, prema čitanosti vesti kaže, da su "izborne budalaštine" i gafovi u kampanji pravi hit. Tako su među čitanijim vestima one gde kandidat DSS, popularni Različak, ne može da sastavi rečenicu pred kamerama , ili svečano otvaranje već legendarnog brvna koje su nam priredili Ujedinjeni regioni Srbije.



A šta o svemu tome kažu stručnjaci? Većina je skeptična i ubeđena da je kriza u zemlji tolika da uobičajno "mazanje očiju" obećanjima neće biti plodonosno. Prema poslednjim istraživanjima koje je predstavio CeSID html građani u Srbiji ne veruju političarima i strankama. Međutim, ipak će izaći na izbore zbog želje za promenama i nade da će im biti bolje.

Ako je suditi prema rezultatima ovog istraživanja životni standard, dobijanje posla i povećanje plate su prioriteti građana, a više im nisu važne krupne nacionalne teme, Kosovo i EU.

Ako je tako, većina političara ne greši kada u kampanji prlja cipele zemljom na njivama i masti odelo po fabrikama, samo ako im narod, kome sada dolaze na noge, i poveruje.

(Ana Ćešić/MONDO)