Svetski dan Roma obeležava se 8. aprila, s ciljem da se ukaže na probleme Roma i da se podstaknu vlasti da poboljšaju njihov položaj. Srbija ima Strategiju za unapređenje položaja Roma i radi se po njoj, istakao ministar Marković.
Ministar za državnu upravu, lokalnu samoupravu i manjinska prava Milan Marković izjavio je danas da je Srbija uradila mnogo na poboljšanju položaja romske populacije i da se ponosi sistemom manjinske samouprave koji je razvila, ali da 2012. mora biti godina u kojoj će se u najvećoj meri rešiti njihov položaj u društvu.
"Ovo mora da bude godina kada će se u najvećoj mogućoj meri rešiti položaj Roma i to će biti nas najvažniji posao", rekao je Marković na manifestaciji povodom Međunarodnog dana Roma, u Domu Narodne skupštine.
On je naveo da je kroz sistem manjinske samouprave, odnosno Nacionalne savete nacionalnih manjina država izdvojila 230 miliona dinara, a da, pored toga, postoje dotacije iz budžeta autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, mogućnost uključivanja u različite projekte i raznih donacija.
"Sistem nacionalnih saveta nacionalnih manjina je nešto čime se Srbija ponosi, on ne postoji u ovako razvijenom obliku nigde i mi smo zbog toga ponosni i srećni", rekao je Marković.
On je istakao da položaj Roma najteži i najlošiji u odnosu na sve druge manjinske zajednice u Srbiji.
Podsetivši da Srbija ima Strategiju za unapređenje položaja Roma, Marković je istakao da je na osnovu nje i u saradnji s ombudsmanom poboljšan zakonodavni okvir i olakšano pribavljanje dokumenata, da su ukinute takse za pribavljanje tih dokumenata, kao i da je omogućeno da Romi koji nemaju adresu prebivališta dobiju lične karte na period od dve godine na osnovu mesta boravišta.
Kada je u pitanju raseljavanje Roma iz neformalih naselja, Marković je istakao da postignut veliki napredak i kao posebno uspešne primere raseljavanje Roma u Beogradu ispod mosta Gazela i u Bloku 72.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ima manje optimistično mišljenje o stanju u Srbiji.
Ona je ocenila je da težak položaj Roma u Srbiji treba da zabrine sve građane i građanke.
Romi i Romkinje su izloženi otvorenom, veoma prisutnom i rasprostranjenom govoru mržnje, kao i čestim napadima, ocenila Petrušić u saopštenju povodom Svetskog dana Roma.
U našoj zemlji, istakla je poverenica, ima škola u kojima se sprovodi segregacija romske predškolske i školske dece koja nastavu pohađaju u izdvojenim zgradama, u mnogim gradovima mogu se videti ispisani kukasti krstovi i grafiti mržnje.
Dodatno je zabrinjavajući podatak iz prošlogodišnjeg istraživanja, prema kome skoro 70 odsto srednjoškolaca u Srbiji ima rasističke i šovinističke stavove prema Romima, a skoro svaki treći učenik veruje da su Romi po prirodi prljavi ljudi.
Oni koji danas tako razmišljaju, biće sutra donosioci odluka i to je nešto što treba posebno da nas brine, napomenula je Petrušić.
Za unapređenje položaja Roma u Srbiji i suzbijanje diskriminacije kojoj su izloženi više nego bilo koja društvena grupa, neophodno je, rekla je Petrušić, još intenzivnije raditi na sprovođenju posebnih mera u domenu obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, stanovanja, jer je to jedini način da se postojeće stanje menja.
To je važno ne samo za Rome, već i za društvo u celini, ako želimo da zaista budemo društvo koje poštuje ljudska prava i načelo socijalne pravde, zaključila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Prema popisu iz 2002. godine u Srbiji živi oko 108.000 Roma a prema nezvaničnim procenama taj broj je oko 450.000.
Više od polovine Roma u Srbiji živi u neformalnim naseljima, kojih prema procenama ima oko 600, od čega više od 100 na teritoriji Beograda.
U Ministarstvu prosvete tvrde da broj romske dece u osnovnim i srednjim školama u Srbiji raste iz godine u godinu, kao i da je sve više romskih studenata.
Prema podacima tog ministarsva, u 2010. godini broj romskih đaka u osnovnim školama porastao je za oko 10 odsto. U srednje škole 2004. godine upisivalo se je 8,3 odsto romskih đaka, a 2010. godine blizu 20 procenata onih koji završe osnovnu školu.
Na srpskim fakultetima ima 149 studenata romske nacionalnosti.
Na Prvom svetskom kongresu Roma, održanom u Londonu 1971. godine, doneta je odluka da se 8. april obeležava kao Svetski dan Roma. Tada je za romsku himnu proglašena pesma "Đelem-đelem", a ustanovljena je i zastava sa točkom kao centralnim simbolom.
(MONDO/agencije)
"Ovo mora da bude godina kada će se u najvećoj mogućoj meri rešiti položaj Roma i to će biti nas najvažniji posao", rekao je Marković na manifestaciji povodom Međunarodnog dana Roma, u Domu Narodne skupštine.
On je naveo da je kroz sistem manjinske samouprave, odnosno Nacionalne savete nacionalnih manjina država izdvojila 230 miliona dinara, a da, pored toga, postoje dotacije iz budžeta autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, mogućnost uključivanja u različite projekte i raznih donacija.
"Sistem nacionalnih saveta nacionalnih manjina je nešto čime se Srbija ponosi, on ne postoji u ovako razvijenom obliku nigde i mi smo zbog toga ponosni i srećni", rekao je Marković.
On je istakao da položaj Roma najteži i najlošiji u odnosu na sve druge manjinske zajednice u Srbiji.
Podsetivši da Srbija ima Strategiju za unapređenje položaja Roma, Marković je istakao da je na osnovu nje i u saradnji s ombudsmanom poboljšan zakonodavni okvir i olakšano pribavljanje dokumenata, da su ukinute takse za pribavljanje tih dokumenata, kao i da je omogućeno da Romi koji nemaju adresu prebivališta dobiju lične karte na period od dve godine na osnovu mesta boravišta.
Kada je u pitanju raseljavanje Roma iz neformalih naselja, Marković je istakao da postignut veliki napredak i kao posebno uspešne primere raseljavanje Roma u Beogradu ispod mosta Gazela i u Bloku 72.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ima manje optimistično mišljenje o stanju u Srbiji.
Ona je ocenila je da težak položaj Roma u Srbiji treba da zabrine sve građane i građanke.
Romi i Romkinje su izloženi otvorenom, veoma prisutnom i rasprostranjenom govoru mržnje, kao i čestim napadima, ocenila Petrušić u saopštenju povodom Svetskog dana Roma.
U našoj zemlji, istakla je poverenica, ima škola u kojima se sprovodi segregacija romske predškolske i školske dece koja nastavu pohađaju u izdvojenim zgradama, u mnogim gradovima mogu se videti ispisani kukasti krstovi i grafiti mržnje.
Dodatno je zabrinjavajući podatak iz prošlogodišnjeg istraživanja, prema kome skoro 70 odsto srednjoškolaca u Srbiji ima rasističke i šovinističke stavove prema Romima, a skoro svaki treći učenik veruje da su Romi po prirodi prljavi ljudi.
Oni koji danas tako razmišljaju, biće sutra donosioci odluka i to je nešto što treba posebno da nas brine, napomenula je Petrušić.
Za unapređenje položaja Roma u Srbiji i suzbijanje diskriminacije kojoj su izloženi više nego bilo koja društvena grupa, neophodno je, rekla je Petrušić, još intenzivnije raditi na sprovođenju posebnih mera u domenu obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, stanovanja, jer je to jedini način da se postojeće stanje menja.
To je važno ne samo za Rome, već i za društvo u celini, ako želimo da zaista budemo društvo koje poštuje ljudska prava i načelo socijalne pravde, zaključila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Prema popisu iz 2002. godine u Srbiji živi oko 108.000 Roma a prema nezvaničnim procenama taj broj je oko 450.000.
Više od polovine Roma u Srbiji živi u neformalnim naseljima, kojih prema procenama ima oko 600, od čega više od 100 na teritoriji Beograda.
U Ministarstvu prosvete tvrde da broj romske dece u osnovnim i srednjim školama u Srbiji raste iz godine u godinu, kao i da je sve više romskih studenata.
Prema podacima tog ministarsva, u 2010. godini broj romskih đaka u osnovnim školama porastao je za oko 10 odsto. U srednje škole 2004. godine upisivalo se je 8,3 odsto romskih đaka, a 2010. godine blizu 20 procenata onih koji završe osnovnu školu.
Na srpskim fakultetima ima 149 studenata romske nacionalnosti.
Na Prvom svetskom kongresu Roma, održanom u Londonu 1971. godine, doneta je odluka da se 8. april obeležava kao Svetski dan Roma. Tada je za romsku himnu proglašena pesma "Đelem-đelem", a ustanovljena je i zastava sa točkom kao centralnim simbolom.
(MONDO/agencije)
