U Srbiji BIA nije svemoćna kao nekad Državna bezbednost, ali još mnogo treba da se uradi do potpunog demontiranja ostataka totaliratnog režima.
Politička volja je neophodna uslov za za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea u Srbiji, rekli su danas učesnici skupa, gde je pročitano i pismo izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina koji je naveo da je to pitanje volje da se tajne službe oslobode "balasta iz ere komunizma i vladavine Slobodana Miloševića".
Na Okruglom stolu posvećenom reformi sektora bezbednosti i otvaranju tajnih dosijea, u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) poručeno je da je "demontiranje službi bezbednosti" u stvari i demontiranje ključnih institucija koje su temelj totalitarnog režima i da to mora biti urađeno.
Kacin je u pismu, koje je pročitano učesnicima, naveo da je važan napredak u nekim segmentima postignut i navodi kao primer da "BIA više nije svemoćni RDB čiji članovi mogu da traže smene ministara, niti u njoj ima potencijala ili želje za udarom na demokratski poredak kakav se desio marta 2003. godine kada je Zoran Đinđić ubijen".
On ističe i da postoji još mnogo toga što treba uraditi pre svega na rasvetljavanju "slučaja državnog terorizma poput ubistva Slavka Ćuruvije ili političke pozadine atentata na Đinđića".
Pitanje otvoranja dosijea je važan test u kojoj meri postoji politička volja da se tajne službe oslobode balasta iz ere komunizma ili vladavine Slobodana Miloševića, naveo je Kacin.
Lider SPO Vuk Drašković je rekao da je zločin "još uvek u Srbiji tajna" a zločinci zaštićeni i ocenio da izgleda da su veoma često čelni ljudi države ucenjeni od službi bezbednosti za nešto te se stoga reforma i otvaranje dosijea ne mogu izvesti.
On je podsetio da su u SPO pripremili Predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea još 2004. godine, ali da nikako da o njemu parlament raspravlja i ocenio da služba ima svuda svoje krake i mrežu i da se "svuda udara u istu notu - nipošto ka Evropi - Evropa je naš neprijatelj i obavezno se okretati prema nekim našim majkama na Istoku".
"Veoma bi bilo važno kada bi se ustanovila i uloga Rusije i njenih organa u zabrani i pritiscima na vlast u Beogradu da se nipošto ne smeju otvarati tajni dosije", smatra Drašković.
Potpredsednik LDP Ivan Andrić je rekao da se ta partija, pored otvaranja dosijea, zalaže i za lustraciju i da ta dva zakona idu u paru i ocenio da se otvaranje dosijea ne dešava zbog pokušaja tajnih službi da zadrže uticaj ali i pojedinaca koji ne žele da se sazna njihova uloga u pojedinim zbivanjima.
Usvajanjem tih zakona pokazala bi se želja da se raskrsti sa sistemom odnosa koji su prepreka razvoju društva, rekao je Andrić.
Direktorka CEAS-a Jelena Milić je rekla da pitanje otvaranja dosijea nije tema koja se pominje u tekućoj izbornoj kampanji i pozdravila preporuke Evropskog parlamenta i podršku za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea.
O neophodnopsti otvaranja dosijea i donošenja jednog takovog zakona govorile su i istoričarka Branka Prpa, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i drugi predstavnici civilnog sektora i javne ličnosti.
(Tanjug)
Na Okruglom stolu posvećenom reformi sektora bezbednosti i otvaranju tajnih dosijea, u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) poručeno je da je "demontiranje službi bezbednosti" u stvari i demontiranje ključnih institucija koje su temelj totalitarnog režima i da to mora biti urađeno.
Kacin je u pismu, koje je pročitano učesnicima, naveo da je važan napredak u nekim segmentima postignut i navodi kao primer da "BIA više nije svemoćni RDB čiji članovi mogu da traže smene ministara, niti u njoj ima potencijala ili želje za udarom na demokratski poredak kakav se desio marta 2003. godine kada je Zoran Đinđić ubijen".
On ističe i da postoji još mnogo toga što treba uraditi pre svega na rasvetljavanju "slučaja državnog terorizma poput ubistva Slavka Ćuruvije ili političke pozadine atentata na Đinđića".
Pitanje otvoranja dosijea je važan test u kojoj meri postoji politička volja da se tajne službe oslobode balasta iz ere komunizma ili vladavine Slobodana Miloševića, naveo je Kacin.
Lider SPO Vuk Drašković je rekao da je zločin "još uvek u Srbiji tajna" a zločinci zaštićeni i ocenio da izgleda da su veoma često čelni ljudi države ucenjeni od službi bezbednosti za nešto te se stoga reforma i otvaranje dosijea ne mogu izvesti.
On je podsetio da su u SPO pripremili Predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea još 2004. godine, ali da nikako da o njemu parlament raspravlja i ocenio da služba ima svuda svoje krake i mrežu i da se "svuda udara u istu notu - nipošto ka Evropi - Evropa je naš neprijatelj i obavezno se okretati prema nekim našim majkama na Istoku".
"Veoma bi bilo važno kada bi se ustanovila i uloga Rusije i njenih organa u zabrani i pritiscima na vlast u Beogradu da se nipošto ne smeju otvarati tajni dosije", smatra Drašković.
Potpredsednik LDP Ivan Andrić je rekao da se ta partija, pored otvaranja dosijea, zalaže i za lustraciju i da ta dva zakona idu u paru i ocenio da se otvaranje dosijea ne dešava zbog pokušaja tajnih službi da zadrže uticaj ali i pojedinaca koji ne žele da se sazna njihova uloga u pojedinim zbivanjima.
Usvajanjem tih zakona pokazala bi se želja da se raskrsti sa sistemom odnosa koji su prepreka razvoju društva, rekao je Andrić.
Direktorka CEAS-a Jelena Milić je rekla da pitanje otvaranja dosijea nije tema koja se pominje u tekućoj izbornoj kampanji i pozdravila preporuke Evropskog parlamenta i podršku za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea.
O neophodnopsti otvaranja dosijea i donošenja jednog takovog zakona govorile su i istoričarka Branka Prpa, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i drugi predstavnici civilnog sektora i javne ličnosti.
(Tanjug)
